Reč je o Makedoniji, ali bi se odnedavno moglo odnositi i na Irsku…
Posle dvadeset godina grčkog odbijanja i fantastičnih predloga o novom imenu za Makedoniju, došlo se, veštim parlamentarnim slalomom, do saglasnosti na obe strane.
Oba premijera su svoju političku budućnost uložila za zapis u istoriji.
Cipras je izvesno rizikovao više, izgubio je koaliciju i predao se kasapljenju nacionalista.
U danima kada nas predstavnici izvršne vlasti po ko zna koji put uveravaju kako će nova zakonska rešenja biti ta koja će zadati odlučan udarac kriminalu, nije zgoreg podsetiti se nečega što se u ovim debatama prečesto zaboravlja.
Naime, kao što je mnogo puta isticano, postojeći zakoni retko su u toj meri loši, da bi jedini put spasenja bila njihova radikalna izmena.
Mnogo češće, upravo neadekvatna primena postojećih propisa dovodi do problema koji se kasnije pokušavaju otkloniti hrpama novih normi.
Pre neki dan je u rubrici Zabava izašla vest da će naša premijerka postati majka.
Njeno dete rodiće njena devojka. U Srbiji će dve žene postati majke jedne bebe.
U Srbiji u kojoj nije dozvoljen gej brak, nije dozvoljena veštačka oplodnja ženama bez partnera ili sa istopolnim partnerkama, a nije dozvoljeno ni surogat majčinstvo.
Ali, zakoni Srbije su malo kome bitni i lako ih je zaobići. Svejedno, radovala sam se zbog njih i nas u budućnosti, koju ću nadam se dočekati.
Prošle su dve godine od kada su predsednik kineske kompanije Huawei i ministar unutrašnjih poslova potpisali sporazum o partnerstvu za uvođenje eLTE tehnologije, koja obezbeđuje brži pristup internetu preko mobilne mreže i time bolju razmenu podataka.
Gostujući u „Danu uživo“ na televiziji N1, ministar za dualno obrazovanje (nadalje u tekstu: MDO) je pored brojnih tema kratko prokomentarisao i podršku akademske zajednice građanskim protestima u Srbiji.
Tom prilikom, MDO je otvorio jedno važno pitanje, ili možda dva – o politici na univerzitetu i politici u školama.
Vest da je uhapšen predsednik beogradske opštine Grocka zbog toga što je naručio napad (koji ima elemente pokušaja ubistva) na lokalnog novinara Milana Jovanovića, prijatno je iznenađenje.
Jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske, evropske i svetske kinematografije, reditelj i scenarista Dušan Makavejev preminuo je 25. januara u Beogradu u 87. godini.
Proslavljeni autor, jedan od najistaknutijih predstavnika crnog talasa, ostvario je izuzetan opus.
Ove godine se navršava tri decenije od Zajma za privredni preporod Srbije, koji se pretvorio u pravu malu pljačku naroda. Malu jer su posle nje usledile druge, mnogostruko puta veće.
Domalo dvadeset i sedam godina, polovica moga života, prošla je od usijanog srpnja 1992, kada smo fotoreporter Maganja i ja, tražeći način da nekako uđemo u već mjesecima opkoljeno Sarajevo, pa sve kružeći oko grada kao lešinari oko žive lešine nabasali u Kiseljak.
U Srbiji je u prethodnih skoro šest godina izvršeno 95 ubistava koja imaju odlike kriminalnih likvidacija.
Rekordna je 2018. godina u kojoj je izvršeno 27 ubistava.
Posebno zabrinjava što u kontinuitetu raste procenat ubistava osoba koje se u medijima povezuju sa organizovanim kriminalnim aktivnostima u odnosu na sva ubistva u Srbiji od 2012. godine.
Jedini izuzetak je 2016. kada je duplo smanjen broj kriminalnih likvidacija u odnosu na 2015. godinu, ali je već naredne godine procenat duplo skočio.