Коментар дана

Pre nekoliko dana sa grupom novinara koji izveštavaju na srpskom jeziku obišli smo nekoliko sela i prigradskih naselja na Kosovu.

Cilj nam je bio da steknemo uvid u situaciju nastalu posle uvođenja taksi od sto odsto na robu iz Srbije.

Razgovarali smo sa vlasnicima i zaposlenima u maloprodajnim objektima i razgledali police i magacine.

Opšti utisak je da robe ima i da cene u većini slučajeva nisu promenjene, što znači da, bar za sada, poremećaja u snabdevanju nema.

Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o stopi anketne nezaposlenosti u drugom kvartalu 2019. bili su još jedna prilika da zvaničnici sa nama podele oduševljenje o nikad manjoj, istorijski najmanjoj nezaposlenosti u Srbiji.

Predsednica Vlade je izjavila da želi da „pobije taj trend kritizerstva“ da nezaposlenost pada jer ljudi odlaze iz zemlje i rekla da je razlog pada broja nezaposlenih rast zaposlenosti.

Nedavni kongres Evropske narodne partije (EPP), koja okuplja partije desnog centra i hrišćansko-demokratske orijentacije do „blage“ desnice“, obeležio je i panel o Zapadnom Balkanu, kao svojevrsni uvod u hrvatsko predsedavanje EU i samit EU – Zapadni Balkan, najavljen za maj 2020.

Usvojena je Rezolucija o snažnoj podršci nastojanjima naših suseda, Albanije i Severne Makedonije, na evropskom putu, dok su gotovo svi govornici snažno kritikovali poteze predsednika Francuske Emanuela Makrona.

Šta je nama naša propaganda dala?

Pre nekoliko dana, Centar za evroatlantske studije (CEAS) i CeSID objavili su rezultate zajedničkog anketnog istraživanja pod imenom Srbija i novi horizonti.

Za naše potrebe detalji nisu mnogo bitni: 1000 slučajno odabranih stanovnika Srbije dobilo je 27 pitanja o temama kao što su NATO, Kosovo, bezbednost i tako dalje, ali jedno pitanje se izdvaja po tome što predstavlja pravu, iskonsku parabolu o stanju naše društvene svesti.

Mnogo je načina na koji su proteklih godina i decenija ekonomisti, politikolozi, sociolozi, antropolozi i ini proučavaoci društvenih i političkih kretanja pokušavali da razluče i zaključe kako teče „tranzicija“ u Srbiji i kada će se i čime završiti.

Kratko podsećanje: pojam „tranzicije“ u njenom novijem značenju uveden je u politički govor nakon pada komunističkih režima u zemljama Centralne i Istočne Evrope, i odnosio se na proces prelaza iz, kako se govorilo, nedemokratskog jednopartijskog društvenog sistema u pluralistička društva liberalne demokratije.

Artur Šopenhauer je napisao: „Svaka istina prolazi kroz tri faze: prvu u kojoj je ismevana, drugu u kojoj joj se pruža nasilan otpor i treću u kojoj se prihvata kao samoočigledna“.

Prva faza plagiranog doktorata ministra finansija je trajala više od pet godina.

Nakon prošlonedeljne odluke Odbora za profesionalnu etiku UB, da je u svojoj izradi doktorske disertacije ministar finansija povredio Kodeks profesionalne etike, član 22 (Plagiranje), ušli smo u drugu fazu nasilnog otpora.

Srpsko društvo je, van svake sumnje, u stanju dugotrajne regresije.

Iako vidljiva na svakom koraku, ta regresija je možda najuočljivija kroz fenomen nestajanja stida i kroz vladavinu opšteg beščašća.

U procesu civilizovanja društva, od Adama i Eve pa do danas, osećaj stida je imao jednu od ključnih formativnih uloga.

Osećaj stida određuje naš odnos prema drugima, prema moralnim normama i društvenoj etici.

Primedbe na budžet Srbije za 2020. godinu u dosadašnjoj javnoj raspravi, ako nešto nisam propustio, uglavnom se odnose na tzv. rashodnu stranu budžeta.

To jest, vlada se kritikuje zbog toga kako budžetska sredstva planira da potroši.

Gotovo da nije bilo reči o prihodima.

A ključni problem sa državnim proračunom za iduću godinu jesu prevelika zahvatanja.

Porezi, doprinosi, akcize, carine, takse i drugi načini iz prebogatog arsenala mehanizama za izvlačenje para iz privatnih džepova opet će (kao i ove i prošle godine) državnu kasu napuniti do vrha.

Savet stranih investitora (SSI) je tradicionalno okupio (inostrani) privredni i (domaći) politički „krem“ na predstavljanju takozvane Bele knjige – formalno načina da strani privrednici ocene poslovnu klimu u Srbiji, neformalno dokument koji predstavlja pravce daljeg lobiranja stranog kapitala ka prilagođavanju zakonskog okvira i prakse njegovim interesima.

Prvog decembra 2019. na snagu će stupiti izmene Krivičnog zakonika kojima je za najteža krivična dela, alternativno uz kaznu zatvora do 20 godina, propisana kazna doživotnog zatvora, a za učinioce nekih od tih dela je zabranjeno davanje uslovnog otpusta.