Nemanja Nenadić

Tekst je izvorno objavljen na otvorenavratapravosudja.rs Ustavno „pravo na obaveštenost“ (član 51), i zakonsko pravo na pristup informacijama od javnog značaja, koje imamo već šesnaest godina, malo kada su bili toliko važni kao ovih meseci. Celim svetom se širi zaraza za koju medicina još uvek nema adekvatne odgovore. Posledice zaraze potresaju privredni život, vlade ograničavaju ljudska prava, a kroz medije, društvene mreže i druge kanale komunikacije šire se neproverljive (dez)informacije i „teorije zavere“. Ako već medicina (tzv. „struka“) nema odgovore na sva bitna pitanja jer je...

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku. Sama činjenica da je Vlada Srbije (odnosno kabinet predsednice) analizirala sadržaj jednog izveštaja koji se odnosi na stanje u Srbiji je napredak u odnosu na uobičajene paušalne ocene ili ignorisanje, bez obzira na nepotpunost same analize, o čemu će dalje biti reči. Kamo sreće da Vlada Srbije priprema i objavljuje pisane reakcije na sve izveštaje relevantnih međunarodnih i domaćih organizacija, ili, za početak, na izveštaje sopstvenog Saveta za borbu protiv korupcije. Razlozi za brzu reakciju baš u ovom slučaju gotovo sigurno su u vezi sa ...

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku. Zaključak Vlade (o informisanju stanovništva o stanju i posledicama zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2),1 s razlogom je protumačen kao izraz namere da se kontroliše tok informacija između zdravstvenih ustanova, gradova i opština sa jedne i medija/građana s druge strane. Bilo da je Vlada stvarno nameravala da uvede cenzuru ili da je reč o nedovoljno promišljenom pokušaju da se suzbije širenje dezinformacija, činjenica je da se pitanja koja se tiču Ustava i zakona ne mogu uređivati kroz zaključke Vlade, čak ni u vanrednom stanju....

(tekst je izvorno objavljen na Peščaniku) Predlog Zakona o ispitivanju porekla imovine i posebnom porezu će za koji dan doći na dnevni red skupštine. Već se mogu naslutiti salve pohvala vlasti samoj sebi, na primer kako niko ranije nije imao hrabrosti da donese ovakav zakon, kako vlada pokazuje da ispunjava obećanja i da nema tolerancije u borbi protiv korupcije. Neće izostati ni prozivke na račun onih malobrojnih pripadnika političkih garnitura od pre 2012. koji se nisu pridružili pobedničkom taboru, i kako upravo njihovu imovinu treba proveriti. Prošla je bezmalo godina otkad...

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku.   Vikend akcija „spuštanje cenzusa“ je već postigla svoja najvažnija dva cilja – da se uspešno zamajava domaća javnost i da evroparlamentarci u vezi s time „izraze zabrinutost“ (kao na primer na N1 i RSE), umesto da se bave važnijim pitanjima. To nije dovoljno atraktivna tema da sasvim pokrije zagađenje vazduha ili nerešene slučajeve korupcije, ali može uspešno „pojesti“ i ono malo vremena da se nešto popravi u propisima i praksi pre aprilskih izbora. Ostali ciljevi ove akcije su još providniji. Viši cenzus za ulazak u parlament u principu...

Dok se Skupština koristi kao poligon bezobzirne političke promocije, buđenjem sećanja na žrtve svirepih zločina i besa prema njihovim krvnicima, u vezi sa izmenama Krivičnog zakonika o kojima se nije raspravljalo u forumima koji su za to kvalifikovani, gotovo neprimetno prolaze zakoni čiji će efekti biti mnogo češće i mnogo brže vidljivi od doživotnog zatvora. Na istoj sednici će narodni poslanici pritiskom na taster odobriti osam zajmova, od kojih dva „o istom trošku“ donose i izvođača radova, kako Železnice i Putevi Srbije ne bi morali da se muče oko raspisivanja tendera za tih 1,6...

Kada je pre šest godina sadašnji predsednik Vučić zadao zadatak svojim ministrima da naprave Zakon o ispitivanju porekla imovine, najavivši da će biti usvojen za nekoliko meseci, niko nije znao o čemu bi u tom zakonu tačno trebalo da se radi i šta to ne valja sa postojećim zakonima pa da je potreban neki poseban. Nije ga bilo ni u Strategiji za borbu protiv korupcije, nije ga pominjala Evropska komisija u svojim preporukama. Ali, nešto je trebalo smisliti, obećanja, najava i rokova je bilo previše, a nesumnjivo je reč o temi koja se dobro može iskoristiti i za pridobijanje birača. Od...

Vest da je uhapšen predsednik beogradske opštine Grocka zbog toga što je naručio napad (koji ima elemente pokušaja ubistva) na lokalnog novinara Milana Jovanovića, prijatno je iznenađenje. Naime, izgledalo je da se u potpunosti ponavlja scenario relativizovanja i zataškavanja krivice koji je viđen i u slučaju rušenja u Savamali – da i pored očigledno neizbežnog učešća ljudi iz vlasti u kriminalnom događaju odgovornost padne samo na osobe na nižim položajima, a da ni oni praktično ne budu kažnjeni. Tako je u slučaju odbijanja policije da zaštiti građane i imovinu u Savamali kao jedino...

Koliko god bilo za pohvalu to što jedno javno preduzeće ispituje nepravilnosti u svom radu i kažnjava zaposlene koji ne obavljaju valjano svoje dužnosti, u slučaju „EPS-Kotež-Doing Business lista“ i dalje postoje dve krupne nepoznanice. Prva je da li bi grešaka u radu bilo manje da ovim i drugim javnim preduzećima u Srbiji ne rukovode politički postavljenici nego profesionalni direktori, kao što je propisano Zakonom o javnim preduzećima još od 2012. Drugo pitanje je da li se unutrašnje kontrole sprovode redovno ili samo onda kada slučajevi dobiju veliki negativni publicitet, zbog kojeg...

Teško da može biti boljeg pokazatelja o tome kako Srbija ispunjava preporuke međunarodnih organizacija od slučaja usvajanja Zakona o lobiranju početkom novembra 2018, a na preporuku GRECO-a (grupe zemalja za borbu protiv korupcije) iz 2015. Preporuka za povećanje uticaja javnosti na donošenje zakona u Srbiji „ispunjena“ je tako što je ovaj zakon donet bez ijedne reči rasprave o stotinu predloženih amandmana. Opšte ocene zakona Jedan od poslednjih antikoruptivnih propisa koje Srbija nije imala, Zakon o lobiranju, konačno je usvojen 18 godina pošto su počele antikorupcijske normativne...