Tužilaštvo treba da istraži navode nekadašnjeg drugog čoveka policije o tome da su ministar i narodni poslanik povezani sa organizovanim kriminalom.
Objavljena su dva odlična teksta koji savršeno oslikavaju realnost i kontekst u kojima se odvijaju procesi reforme policije u Holandiji i Srbiji.
Da, itekako je drugačije.
Pored upotrebne dimenzije, ideološke optužnice imaju i intel ektualnu ambiciju.
Tako je Peščanik (u tekstu Amfilohije u 36 knjiga) nastupio u odori varšavskog počasnog doktora, viteza Legije časti i viteza poziva: stečene dugotrajnim osporavanjima srpskih nacionalnih prava, ove titule podrazumevaju osobu čiji je akademski status davno obezbeđen analizom savremenih grobljanskih napisa
Viši sud u Beogradu doneo je 20. juna 2019. godine, u ponovljenom postupku, presudu kojom je osmoricu optuženih oglasio krivim za ratni zločin izvršen tokom oktobra meseca 1991. godine u Lovasu (Hrvatska) i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od četiri do osam godina.
Petorici optuženih kazne su smanjene u odnosu na one koje su im izrečene u prvom prvostepenom postupku, dok su trojici optuženih kazne ostale iste.
„Poanta 'Černobila' nije u tome da je nuklearna energija opasna, već da su opasni laž, arogancija i odsustvo kritike.“
Tako je scenarist i redatelj Craig Mazin odgovorio na kritike kako se već sad kultnom HBO-ovom serijom uključio u holivudsku industriju antinuklearne paranoje u korist, jasno, fosilnih energetskih lobija.
Ja, recimo, nisam ni shvaćao da se „Černobil“ može čitati ikako drugačije nego kao obdukcija bezumnog totalitarnog sustava koji cijeli počiva na laži.
Ne znam zašto, ali promocija „Izabranih djela“ mitropolita Amfilohija (u 36 knjiga) održana 16. maja u crkvi Svetog Save u Beogradu, ostala je nezapažena.
Mediji u Srbiji, koji inače prate sve što govori i radi ovaj mitropolit, tako da je on odavno postao neka vrsta medijske zvezde, iz nekog razloga nisu posvetili nikakvu pažnju predstavljanju njegovih izabranih dela.
A taj događaj je, reklo bi se, imao sve što treba da bi bio zapažen.
Vest o trostrukom ubistvu u Novom Sadu odjeknula je u svim medijima.
Suprug je ubio ženu i njene roditelje.
Istog dana objavljena je vest o ubistvu još jedne žene od strane supruga u Molu.
Pojedini mediji preneli su da se radi o „nezapamćenom“ zločinu.
Možemo reći da su ti mediji donekle u pravu, ali ne zbog toga što Srbija ovakve zločine prema ženama nije videla, nego zato što očigledno boluje od zaborava.
Hteo bih da se osvrnem na tvrdnju Maria Reljanovića da „je rast BDP-a u ozloglašenom komunizmu bio u kontinuitetu ekstremno visok, oko 7 odsto godišnje u proseku za period 1955-1990. godine“.
Naime, podaci kojima raspolažem, govore bitno drugačije.
Prema publikaciji „O dva veka razvoja Srbije – beleške Miodraga Nikolića“ koju je 2017. godine izdao Republički zavod za statistiku, Jugoslavija je u razdoblju od 1950. do 1990. godine ostvarila sledeći rast.
Dok se Skupština koristi kao poligon bezobzirne političke promocije, buđenjem sećanja na žrtve svirepih zločina i besa prema njihovim krvnicima, u vezi sa izmenama Krivičnog zakonika o kojima se nije raspravljalo u forumima koji su za to kvalifikovani, gotovo neprimetno prolaze zakoni čiji će efekti biti mnogo češće i mnogo brže vidljivi od doživotnog zatvora.
Stručna komisija Fakulteta organizacionih nauka (FON), formirana na zahtev Univerziteta u Beogradu, koja je proveravala originalnost doktorske disertacije ministra finansija Siniše Malog je utvrdila da 7 odsto preuzetog teksta bez navođenja izvora i pravilnog citiranja (od 126 citata pravilno su navedena svega 2) ne predstavlja plagijat i da se ovim neznatnim procentom ni na koji način ne mogu ugroziti originalnost i naučni doprinosi ovog rada.
U javnoj polemici i medijima primetna je konfuzija u vezi sa procedurom utvrđivanja plagijata.
U ponedeljak 6. maja turska Centralna izborna komisija donela je odluku da se lokalni izbori za Istanbul ponove i odredila 23. jun kao datum njihovog održavanja.
Bio je to očekivan ishod prigovora o navodnim nepravilnostima koje je podnela vladajuća Partija pravde i napretka, nakon što je izgubila vlast u najvećem turskom gradu posle punih četvrt veka.