Ko je mogao da pretpostavi tog 27. novembra 1910. godine, kada je Mita Mihajlović zvani Mita Vlašče, lokalni trgovac i radikalski poslanik iz Vranja, rano sabajle brzim vozom pred sutrašnje izbore poterao sa beogradske železničke stanice tri vagona glasača za Vranje, da će taj događaj potpuno da odredi ne samo našu današnju političku agoniju nego i da identitetski definiše svekoliku političku kulturu u Srba.
Teatar je skupa stvar, to je svima jasno. Jedna predstava teško može da vrati uloženi novac, te je iluzorno tražiti tržišne odnose u pozorištu. Kada bi se to desilo, bila bi to smrt ove umetnosti bar kod nas. Željko Mitrović mogao bi da pokupuje sva pozorišta budzašto, da podeli otkaze, ostavi deset procenata od trenutno zaposlenih glumaca i glumica i natera ih da „prestavljaju“ vodvilje i komendije po njegovom ukusu. Verovatno bi i zaradio.
Postoji jedno pitanje koje možda ne volimo da postavimo naglas: šta će ostati od Vranja ako svi koji mogu da odu – odu? Nije ovo pitanje samo za političare, mlade ili one koji su već spakovali kofere. Ovo je pitanje za svakog Vranjanca. Za onoga koji je ostao, ali i za onoga koji danas živi u Beogradu, Nišu, Nemačkoj, Švajcarskoj, Sloveniji ili Švedskoj, a i dalje kaže: „Ja sam iz Vranja.“
Jer Vranje se ne prazni samo kada neko proda kuću ili stan i ode. Prazni se svaki put kada jedno dete kaže: „Ja ovde ne vidim svoju budućnost.“
*Pročitajte priču vranjskog istoričara i književnika Nenada Ž. Petrovića.
Možda je to bilo ovako kako sada zapisujem na golemom svetskom smetlištu. A možda potpuno drugačije, no svejedno na isto je izašlo. Naučnom svetu ali i najširoj javnosti poznato je kako se Akcident odigrao 15. oktobra 1958. godine.
Vranje i Srbija sve više liči na političku arenu u kojoj se, umesto programa i rezultata, proizvode strah, sukobi i priče o nasilju.
Neka se nervoza i panika uvukla među naprednjake, kubure s procentima i matematikom uoči izbora, manje je to od očekivanog, pa su pokrenute izvesne teorije analitičara koje govori o tome da bi "Aca Srbin" mogao i odustati od namere da izađe na megdan na vanrednim parlamentarnim izborima, za šta mu na rasplaganju stoje neke opcije, o kojima ću izbeći da raspravljam jer ne želim njegovu policiju na vratima.
Uvek će biti dovoljno mudraca koji će nam objasniti da je veštačka inteligencija ili spas za čovečanstvo ili njegova propast.
Jedni će reći da AI otvara vrata kakva do sada nismo imali. Drugi će upozoravati da deca više neće učiti, da će učenici prestati da pišu, razmišljaju i istražuju sami. Jedni će u veštačkoj inteligenciji videti priliku za razvoj, drugi pretnju koju treba ograničiti.
*Pročitajte priču našeg sugrađanina, istoričara i književnika Nenada Ž. Petrovića koji živi u Beogradu.
- Znaš, treba otići onako, misiiim, ne previše fancy ni previše rough.
Pokušaću da sažmem šta SNS trenutno nudi biračima i šta kandiduje kao ključne teme u predizbornoj kampanji, u periodu kada su im studenti biciklističkim turama i akcijama "Student u svakom selu" oduzeli tzv. "terensku kampanju" koja je proteklih četrnaest godina bila naprednjački adut.
Najpre, tema naprednjaka je - novac.
*Pročitajte priču našeg sugrađanina, istoričara i književnika Nenada Ž. Petrovića koji živi u Beogradu.
Najgore ludilo i najočajnija gluma: glumiti da si zdrav.
Draganu Babiću (1937-2013), izuzetnom novinaru i plejboju
Na lokalnim bogatim, plaćeničkim medijima "od značaja" za opstanak SNS-a na vlasti, u ponedeljak, od ranog jutra, objavljuju se vesti i fotografije o učešću visokih lokalnih SNS funkcionera Vranja na proslavi hramovne slave u vranjskom selu Tibužde.
U vezi s tim nemam nikakav poseban komentar, ništa novo u vreme kampanje za naprednu bratiju bez stida i srama (pitam se retorički da li su bili na istoj slavi prošle, pretprošle ili natrprošle godine), samo bih da u ime javnosti postavim nekoliko pitanja: