Коментар дана

Pre tačno osam godina, u oktobru 2018. godine, javno sam upozorio na opasan izborni inženjering u našoj opštini i zatražio od tadašnjeg predsednika opštine Trgovište, Nenada Krstića Žuće, da objasni kako je moguće da se u mestu u kojem po popisu živi svega četrnaest pripadnika bugarske nacionalne manjine, preko noći u poseban birački spisak upiše čak osam stotina ljudi.

Tada sam upozorio da je reč o nasilnoj promeni nacionalne strukture stanovništva i gruboj zloupotrebi zakona.

Gimnazija „Bora Stanković“ u Vranju, osnovana aktom Ministarstva kneževine Srbije 8. avgusta 1881. godine, već je 145 godina jedna od ključnih institucija grada Vranja i juga Srbije. Uprkos mnogim turbulentnim periodima krize, a kroz jednu od njih upravo prolazimo u poslednje dve godine, naša gimnazija je već skoro vek i po jedan od osnovnih stubova društvenog i privrednog razvoja našeg regiona.

Članak je inicijalno objavljen na portalu javniservis.net

Nisu razumeli snagu saosećanja uperenu protiv nebrige.

Pored napada na sve nas, napali su i na šesanest minuta tišine posvećenih žrtvama, praveći nove rane. 

Ipak, u toj šesnaestominutnoj tišini, čuo se i bes, ali rađale su se plemenite i kreativne misli, oblici otpora i nade.

Kao večiti pomen žrtvama, u tih šesnaest minuta rađala se oda životu u pravednom, uređenom društvu jednakosti i slobode.

Udarne lokalne TV kuće i njihovi prišivci i skutonoše, iz čijeg televizijskog, radio i onlajn formata dojučerašnji predsednik, potom kandidat na izborima, a danas "lider opozicije" Aca Vučić nije silazio godinama, posebno u mesecima koji su prethodili izborima, od ponedeljka su "prezubili" i bave se laganim društvenim, sportskim, zdravstvenim, humanitarnim i drugim temama, eventualno ponekim izbornim rezultatom iz RIK-a.

Čekaju, valjda, da prođe "oluja", pa da se opet prestroje i razbroje, propnu, "zakopite" i počnu da rade za nekog drugog "gazdu".

Poraz Vučića i naprednjaka na republičkim izborima otvara pitanje odgovornosti funkcionera vlasti u Vranju, koji su više od deset godina upravljali ovim gradom na način koji je daleko izvan principa demokratije, dobre uprave i elementarne pristojnosti.

"Preslikavali" su na lokal sve što je radio njihov mentor.

Vučićev režim pao je na republičkom nivou, izgubio je izbore i poverenje građana, pa smatram sasvim legitimnim postaviti pitanje političke odgovornosti onih koji upravljaju našim gradom.

*Pročitajte priču vranjskog istoričara i književnika Nenada Ž. Petrovića.

Vi što vodite vranjsku gimnaziju, trenutno, niste vi, što bi rekao vaš omiljeni "novinar" DJV,  "propali" teniser Novak Đoković, pa da protivniku prvo uzmete noge, a da mu potom uzmete i "glavu", da ne kažem pamet. Nemate vi tu sposobnost.

A planirate izgleda da tako nešto pokušate sa vašim đacima. Vi ne znate šta je sloboda, da znate ne bi vam tako nešto nikad palo na pamet. Gimnazijalci su hrabri, pametni i slobodni, nisu zarobljeni kao vi... Ne brukajte se više. 

Recenzija predstave rađene po motivima proze Borisava Stankovića "Božji ljudi", dramatizacija Đorđe Kosić, režija Jug Đorđević, uloge: Vanja Ejdus, Iva Milanović, Jelena Blagojević, Aleksandar Vučković, Nedim Nezirović i Novak Radulović. NP Beograd, scena Raša Plaović, predstava održana 18. oktobra 2026. godine.

Priznajem, teško je opisati ovu predstavu, to se mora videti.  

Dojave o bombama u osnovnim školama Pčinjskog okruga, a vidimo danas i širom Srbije, stižu svega nekoliko dana pre parlamentarnih izbora u Srbiji, a činjenica da će se u školskim objektima glasati (po pravilu su to glasačka mesta sa velikim brojem birača), neminovno, otvara pitanje mogućih posledica po organizaciju izbornog procesa.

*Pročitajte priču vranjskog istoričara i književnika Nenada Ž. Petrovića.

Knez se toga jutra po svom običaju rano probudio. On nije bio od onih nezdravih tipova koji bi se još dugo posle buđenja  protezali po krevetu  ne znajući kud bi sa sobom. Međutim, jutros je  posle kašičice meda i jake kafe odstojao još neko vreme pred ogledalom nameštajući svoje fine brkove i tanane zulufe sa istančanim smislom za perfekciju koji ga je krasio. Ipak, nešto je nedostajalo, nešto je falilo, samo nije znao šta?!