Tekst je izvorno objavljen na n1info.rs
Dijana Hrka za Aleksandra Vučića i njegove jatagane nije Kosovka devojka niti Majka Jugovića, ona predstavlja legendu, "dva crna gavrana" koja nadleću Vučićev tabor u Pionirskom parku i ne dozvoljavaju mu "isceljenje", već ojačavaju temelje sledećih događaja.
"Muratovi šatori" naspram heroine, majke, koja je izgubila sina i predstavlja, kao Majka Jugovića, svetlu tačku nadomak Vučićevog tamnog vilajeta.
Tekst je izvorno objavljen u nedeljniku Radar
Neko je već primetio da ljudi okupljeni u Ćacilendu nisu tamo jer su ucenjeni ili dobro plaćeni. Za participaciju u tom „projektu“, oni treba da zahvale pre svega svojoj mentalnoj predispoziciji.
Svakako, oni pripadaju onoj vrsti ljudi koja nema problema sa empatijom, solidarnošću i moralom, niti su u stanju da razlikuju dobro od zla.
Što se mene tiče, a verujem i većine ljudi u Srbiji, nekadašnja poštapalica “narodna milicija” definitivno je mrtvo slovo na papiru.
Saopštenja MUP-a i BIA o tome ko koga ovih dana napada, okačite mačku o rep, što bi rekao vaš veliki vođa.
Tekst je izvorno objavljen na portalu N1
Godinu dana posle tragedije koja je podigla Srbiju, zemljom vlada tišina - ne ona koja donosi mir, već ona koja podseća na nepravdu.
Posle 365 dana od dana koji je potresao Srbiju, tišina je zavladala Novim Sadom.
Oni koji su prethodna 364 dana morali da čuju buku, trudili su se da je nadjačaju, umesto da poslušaju krik građana koji traže pravdu.
Od pojave na političkom nebu Srbije 1991. godine, sve do danas, valjda je svakom čoveku koji čvrsto stoji na svojim nogama jasno koliku su štetu ovoj državi naneli radikali.
To što su promenili ime u “nepomenici”, ne pravi nikakvu razliku, osim što su postali još gori. Jer, radikal ili neoradikal ne može da bude dobronameran i uzoran građanin, oni su baždareni za neke druge stvari, a njihova ideologija samo je deklarativna.
Ne doživljavam, pritom, neoradikale kao političku stranku, to je u Srbiji nešto kao karakterna osobina.
Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku
Posle najave zatvaranja pogona fabrike Kentaur u Vranju, danske investicije iz 2019. godine, postavlja se opravdano i logično pitanje - šta naši vlastodršci podržavaju?
Osim, naravno, sebe samih, svoje vlasti, moći i bogatstva...
Dokle će interes naše lokalne ekonomije da bude da plaćamo strancima subvencije, da oni rade dok im ta državna pomoć omogućava da plaćaju dažbine iz našeg džepa i da čim to istekne pokupe prnje i odu odakle su i došli?
Par lokalnih televizija, koje godinama uređivačkom politikom pokazuju kako se ruši novinarsko i ljudsko dostojanstvo, nastavljaju da se zaglibljuju u mulj sopstvenih fekalnih izlučevina ne bi li pokazali koliko su im ON i njegove želje i naredbe važni.
Pošto je izdato izvršno naređenje da su državni fakulteti “glupost”, da to nama ne treba, da su pobeter privatni, upregle su lokalne TV javne kuće (da ih ne pominjemo, imena izazivaju nagon za povraćanjem) sve svoje atove u kočiju diskreditacije svega što u sebi sadrži reč državno, a tiče se obrazovanja u Vranju i okolini.
Tekst je izvorno objavljen na portalu Savremena politika
Ako je neko sumnjao da su ćaci sposobni da sruše i najneverovatnije negativne rekorde u sportu, da je Piksi jedan i da je to kraj, žestoko se vara, jer ovih dana, ne samo da iznenađuju nas, već i sebe - takvi kakvi su, rezistentni na svaki pojam unižavanja, bruke i sramote na koji uvek jednostavno odgovore sa - pa šta!