Na jednoj lokalnoj televiziji i njenom portalu (kojima iz higijenskih razloga nije preporučljivo pominjati imena bez preke potrebe) pojavilo se nešto, neka amorfna masa sastavljena od slova i reči koja bi trebalo da predstavlja medijski prilog u kome se postavlja pitanje - ima li i Vranje nekakve "štrokadere", ma šta to značilo.
Tekst je izvorno objavljen na N1.info
„What a difference a day makes“ poručuje jedna stara dobra pesma. Pitate li se šta tek može da napravi čitava godina? I to u zemlji Srbiji. Ko to može bolje da opiše nego naš precednik ćAca.
Umesto knjige „Kako sam pobedio obojenu revoluciju“, stiže hit „Kako sam propao u samo 365 dana“. A nije da nije dobijao male signale.
Tekst je izvorno objavljen na portalu Bujanovačke
Rezultatima albanskih političara u ovoj godini mogu da budu razočarani samo oni koji ih ne poznaju, ili koji su verovali u čuda. Mi ostali znali smo koliko od njih može da se očekuje.
Uzmimo za primer narodnog poslanika Šaipa Kamberija.
Zahvaljujući našim glasovima otišao je u Beograd, ali je on već kod Grdelice to zaboravio.
Novinarstvom se profesionalno bavim od 1. jula 1974. godine.
Danas, posle više od 50 godina rada u pisanim i elektronskim medijima i objavljenih nekoliko hiljada naslova, teška srca, prvi put pišem i potpisujem jedno otvoreno pismo.
Ponavljam – prvi put!
Zašto? Iz KOO tela - institucije kojoj se obraćam, naterali su me da pred očima javnosti, prvi put kažem ono što nikada nisam i ne bih uradio i pored materijalnih dokaza koje posedujem.
Zašto baš otvoreno pismo?
Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
Uvek sam se pitao da li su ovu floskulu o dobrim i poštenim momcima u lošem društvu, koje ćemo rasterati pa će sve biti kako treba, poturale službe, biroi, kabineti ili se sam mnogostradalni živalj tešio, odbijajući da se suoči sa svojim tragičnim izborima i zlosrećnim uverenjima.
Tekst je izvorno objavljen na Cenzolovki
Polaznica novinarskog treninga, apsolutna početnica iz jedne od zemalja našeg regiona, poslala mi je pre nekoliko nedelja svoj prvi ozbiljniji TV prilog. Radilo se o borbi osetljive društvene grupe u njenom gradu za svoja prava i pomoć države. Pre neki dan me je zamolila da se čujemo telefonom. Pozvao sam je. Plakala je. Bila je očajna.
Uposlenici regionalne kutje obmane u rasutom stanju, koji bi da se bave medijima, poznate kao DOO (sa niskom propagandnih celina koje godinama unazad, ličnom voljom pojedinaca u vlasti, arče milione ispumpane iz džepova građana preko domaćih medijskih konkursa) nalaze se ovih dana u simpatičnoj kampanji.
Dvostruko manje interesovanje studenata iz Vranja vlada za novčane nagrade iz budžeta grada, za koje lokalna naprednjačka vlast godinama unazad sebi perfidno pripisuje zasluge, koristeći novac građana iz zajedničke gradske kase.
Zašto je to tako, ne zna se - ali možemo se baviti nagađanjima.
Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku
„Kad je sve poverljivo, onda ništa nije poverljivo, a sistem postaje takav da ga cinični i nemarni ignorišu, a s njim manipulišu oni čiji je cilj da zaštite sebe, svoje i sopstvenu korist.“ Na ove reči Potera Stjuarta, sudije Vrhovnog suda SAD, izrečene davno, povodom jednog „top secret“ sudskog predmeta, svako malo podseća naša stvarnost.
Tekst je izvorno objavljen na n1info.rs
Dijana Hrka za Aleksandra Vučića i njegove jatagane nije Kosovka devojka niti Majka Jugovića, ona predstavlja legendu, "dva crna gavrana" koja nadleću Vučićev tabor u Pionirskom parku i ne dozvoljavaju mu "isceljenje", već ojačavaju temelje sledećih događaja.
"Muratovi šatori" naspram heroine, majke, koja je izgubila sina i predstavlja, kao Majka Jugovića, svetlu tačku nadomak Vučićevog tamnog vilajeta.