Коментар дана

Za Vranje news iz Malmea

Postoji čitava generacija ljudi koja ne živi - ona čeka. Čeka kraj radnog vremena. Čeka petak. Čeka leto.

Čeka „da se malo popravi situacija“. U međuvremenu, godine prolaze.

Radimo poslove koje često ne volimo, često ni ne razumemo zašto ih radimo, ali ih trpimo jer su „sigurni“. Plata je mala, ali redovna.

Dani su isti, ali poznati. I to nazivamo stabilnošću i sigurnošću, iako sve u nama govori da je to samo navikavanje na egzistencijalni minimum.

Savet za sport Povereništva Srpske nazadne stranke (SNS) u Vranju oglasio se još jednom saopštenjem samo za odabrane medije, u kojem se, u najkraćem, iznosi tvrdnja da sportu u Vranju nikad bolje nije išlo, kao i, valjda, svemu iza čega stoje vladajući lokalni neoradikali.

Najpre, da bi nešto moglo da uopšte cveta, pa i sport, lokalna zajednica mora da bude slobodna, a vi nazadnjaci je od 2016, baš onako tvrdokorno, držite u "zarobljeništvu".

Za Vranje news iz Malmea

Kao učitelj u osnovnoj školi u Malmeu, sve češće primećujem da me jug Srbije stiže i tamo gde sam najmanje očekivao – u učionici.

Među đacima je sve više dece čiji su roditelji iz krajeva oko Vranja, ali i iz Severne Makedonije.

Njihova prezimena, naglasak roditelja na roditeljskim sastancima, pa čak i reči koje deca ponekad nesvesno ponesu od kuće – sve to vraća jug u moj svakodnevni rad.

Tekst je izvorno objavljen na portalu Bujanovačke

Sloboda medija nije samo profesionalno pravo novinara, već jedno od osnovnih merila demokratičnosti svakog društva i garant prava građana da budu istinito, pravovremeno i objektivno informisani.

Upravo zato sa ozbiljnom zabrinutošću posmatramo sve teži položaj novinara i medijskih radnika u Srbiji.

Specijalno za Vranje news

Svaki put kada dođem u Vranje, imam osećaj da se uključi sat koji je stao onog dana kada sam otišao za Švedsku. Kao da je neko tada pritisnuo pauzu, a onda je, čim se vratim u tazbinu, ponovo pusti.

I tako već dvadeset i kusur godina. Uvek isti prizor, ista scena, isti zvuk mehanizma koji neumorno ponavlja sebe.

Vranje danas često liči na lepo osvetljenu pozornicu.

Fasade kuća su doterane, trgovi ulepšani, sve izgleda spremno za fotografiju, za prolaznika, za kratak boravak. Grad ume da se predstavi.

Za vakta aktuelne lokalne vlasti, što je u godinama jedna "desetoljetka", u Vranju je svašta obećavano narodu, odnosno kobajagi u interesu naroda, ali je malo toga realizovano.

Između ostalog tako je prošlo i obećanje (dato u više navrata) da će parama iz budžeta (lokalnog ili državnog, svejedno) biti sređene fasade u užem centru Vranja.

Tekst je izvorno objavljen na "Peščaniku"

Početkom meseca preminula je četvorogodišnja devojčica iz Čačka. Budući da smrt nije bila posledica neke teške bolesti već operacije koja se smatra rutinskom, to je izazvalo veliko uznemirenje građana koji su, samoorganizovani, protestvovali pred upravnom zgradom bolnice tražeći objašnjenja. Situaciju je dodatno komplikovala vest da je samo nekoliko dana kasnije u istoj bolnici iz istog razloga umro još jedan pacijent.

Na jednoj lokalnoj televiziji i njenom portalu (kojima iz higijenskih razloga nije preporučljivo pominjati imena bez preke potrebe) pojavilo se nešto, neka amorfna masa sastavljena od slova i reči koja bi trebalo da predstavlja medijski prilog u kome se postavlja pitanje - ima li i Vranje nekakve "štrokadere", ma šta to značilo.

Tekst je izvorno objavljen na N1.info

„What a difference a day makes“ poručuje jedna stara dobra pesma. Pitate li se šta tek može da napravi čitava godina? I to u zemlji Srbiji. Ko to može bolje da opiše nego naš precednik ćAca.

Umesto knjige „Kako sam pobedio obojenu revoluciju“, stiže hit „Kako sam propao u samo 365 dana“. A nije da nije dobijao male signale.

Tekst je izvorno objavljen na portalu Bujanovačke

Rezultatima albanskih političara u ovoj godini mogu da budu razočarani samo oni koji ih ne poznaju, ili koji su verovali u čuda. Mi ostali znali smo koliko od njih može da se očekuje.

Uzmimo za primer narodnog poslanika Šaipa Kamberija.

Zahvaljujući našim glasovima otišao je u Beograd, ali je on već kod Grdelice to zaboravio.