Коментар дана

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku

Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.

Uvek sam se pitao da li su ovu floskulu o dobrim i poštenim momcima u lošem društvu, koje ćemo rasterati pa će sve biti kako treba, poturale službe, biroi, kabineti ili se sam mnogostradalni živalj tešio, odbijajući da se suoči sa svojim tragičnim izborima i zlosrećnim uverenjima.

Tekst je izvorno objavljen na Cenzolovki

Polaznica novinarskog treninga, apsolutna početnica iz jedne od zemalja našeg regiona, poslala mi je pre nekoliko nedelja svoj prvi ozbiljniji TV prilog. Radilo se o borbi osetljive društvene grupe u njenom gradu za svoja prava i pomoć države. Pre neki dan me je zamolila da se čujemo telefonom. Pozvao sam je. Plakala je. Bila je očajna.

Uposlenici regionalne kutje obmane u rasutom stanju, koji bi da se bave medijima, poznate kao DOO (sa niskom propagandnih celina koje godinama unazad, ličnom voljom pojedinaca u vlasti, arče milione ispumpane iz džepova građana preko domaćih medijskih konkursa) nalaze se ovih dana u simpatičnoj kampanji.

Dvostruko manje interesovanje studenata iz Vranja vlada za novčane nagrade iz budžeta grada, za koje lokalna naprednjačka vlast godinama unazad sebi perfidno pripisuje zasluge, koristeći novac građana iz zajedničke gradske kase. 

Zašto je to tako, ne zna se - ali možemo se baviti nagađanjima.

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku

„Kad je sve poverljivo, onda ništa nije poverljivo, a sistem postaje takav da ga cinični i nemarni ignorišu, a s njim manipulišu oni čiji je cilj da zaštite sebe, svoje i sopstvenu korist.“ Na ove reči Potera Stjuarta, sudije Vrhovnog suda SAD, izrečene davno, povodom jednog „top secret“ sudskog predmeta, svako malo podseća naša stvarnost.

Tekst je izvorno objavljen na n1info.rs

Dijana Hrka za Aleksandra Vučića i njegove jatagane nije Kosovka devojka niti Majka Jugovića, ona predstavlja legendu, "dva crna gavrana" koja nadleću Vučićev tabor u Pionirskom parku i ne dozvoljavaju mu "isceljenje", već ojačavaju temelje sledećih događaja.

"Muratovi šatori" naspram heroine, majke, koja je izgubila sina i predstavlja, kao Majka Jugovića, svetlu tačku nadomak Vučićevog tamnog vilajeta.

Tekst je izvorno objavljen u nedeljniku Radar

Neko je već primetio da ljudi okupljeni u Ćacilendu nisu tamo jer su ucenjeni ili dobro plaćeni. Za participaciju u tom „projektu“, oni treba da zahvale pre svega svojoj mentalnoj predispoziciji.

Svakako, oni pripadaju onoj vrsti ljudi koja nema problema sa empatijom, solidarnošću i moralom, niti su u stanju da razlikuju dobro od zla.

Što se mene tiče, a verujem i većine ljudi u Srbiji, nekadašnja poštapalica “narodna milicija” definitivno je mrtvo slovo na papiru.

Saopštenja MUP-a i BIA o tome ko koga ovih dana napada, okačite mačku o rep, što bi rekao vaš veliki vođa.

Tekst je izvorno objavljen na portalu N1

Godinu dana posle tragedije koja je podigla Srbiju, zemljom vlada tišina - ne ona koja donosi mir, već ona koja podseća na nepravdu.

Posle 365 dana od dana koji je potresao Srbiju, tišina je zavladala Novim Sadom.

Oni koji su prethodna 364 dana morali da čuju buku, trudili su se da je nadjačaju, umesto da poslušaju krik građana koji traže pravdu.

Od pojave na političkom nebu Srbije 1991. godine,  sve do danas, valjda je svakom čoveku koji čvrsto stoji na svojim nogama jasno koliku su štetu ovoj državi naneli radikali.

To što su promenili ime u “nepomenici”, ne pravi nikakvu razliku, osim što su postali još gori. Jer, radikal ili neoradikal ne može da bude dobronameran i uzoran građanin, oni su baždareni za neke druge stvari, a njihova ideologija samo je deklarativna.

Ne doživljavam, pritom, neoradikale kao političku stranku, to je u Srbiji nešto kao karakterna osobina.