Коментар дана

Osvežavajuće prijatno deluje vaše pismo (saopštenje) upućeno srpskoj javnosti povodom enormnog zagađenja iz Rudarsko-topioničarskog basena koje je ugrozilo zdravlje građana Bora.

Stiče se utisak da Zijin kao odgovorna kompanija uspostavlja novi standard u komunikaciji s društvenom zajednicom kojem nisu previše sklone kompanije dovedene u Srbiju za vlasti Aleksandra Vučića.

S dužnom pažnjom pročitao sam vaše pismo (saopštenje) puno zanimljivih i do sada manje poznatih činjenica koje otvara nova pitanja.

Siniša Mali veli na Pinku da bi sada najradije "pocepao svoj doktorat" i napisao novi.

Zbog čega onda tako i ne uradi?

Zašto je i sam ministar financija, dok još izgovara ove riječi, apsolutno siguran da će ih vjetar raznijeti lakše nego paperje?

Pod jedan – zato što bi Raša Karapandža, Dušan Teodorović, Danica Popović, Đorđe Pavićević i brojni drugi univerzitetski profesori dokazali da su u prvu od samog početka.

I još gore po Malog i ostale naprednjake, pokazali da struka i kompetencija ipak mogu imati zadnju riječ.

Da mi je neko juče rekao da ću danas citirati Aleksandra Vučića mislila bih da mu nije dobro.

Ali, eto, deo njegove izjave povodom studentske blokade rektorata UB zaista pogađa u srž stvari.

Izjava je glasila da „Siniša Mali, čiju smenu studenti traže, ne mora da ima bilo kakvu diplomu, može da ima samo osnovnu školu, i da je to pitanje političkog izbora za koji odgovara onaj ko je taj izbor napravio“ (Vesti N1 20.9.2019).

Pa, bravo! Upravo tako, upravo tako!

Ako Hristos nije Bog, draga braćo, onda vaistinu nema Boga, ni nad nama, ni oko nas, ni pod nama. Ako Hristos nije Bog, onda uopšte nema Boga, niti ga može biti. Ako Hristos nije pokazao i dokazao da je Bog, onda nema Boga. Ako On nije dao čoveku sve nepobitne dokaze o Sebi kao Bogu, onda mu niko nikada neće moći dati veće i nepobitnije.

"Hoću da skinem sam sebe sa vlasti da bi se udružio sa Đilasom koji nikad neće doći na vlast? Pa nisam ja baš toliko glup", kaže Ivica Dačić, prvi slavuj Nemanjine 11.

Da je kojim slučajem Dragan Đilas na vlasti, ministar vanjskih poslova opet ne bi bio glup da se udružuje sa Aleksandrom Vučićem.

„Ipak je to specifičan fenomen“, rekla je građanka mužu.

„Otkako je počela predizborna kampanja, kandidati za funkciju predsjednika Hrvatske bez prestanka govore o drugoj državi.“

„O kojoj drugoj državi?“ upitao je suprug.

„O Jugoslaviji, naravno“, rekla je građanka.

Da napiše ili da prepiše doktorat, svejedno? Čemu to maltretiranje i nepojamno cimanje? 

Zato što je doktorat verovatno jedina preostala stvar na ovom svetu koja se ne može kupiti novcem ili uticajem. Već samo znanjem i trudom. 

Jer novac može da kupi i lepotu i zdravlje, od estetske hirurgije do skupocene zdravstvene terapije. 

Novci obezbeđuju i izvrsno privatno obrazovanje, od vrtića sve do fakulteta. Veliki novac kupuje i veliku društvenu moć, ili uticaj na izvršnu, sudsku i/ili zakonodavnu vlast. 

Ime Palestinca Mohameda Jusufa Dahlana (na slici, 58) godinama je dodatak mnogim zagonetkama, koje dotiču ne samo njegove sunarodnike, nego upućuju i na njegove vešte prste (i interese) u raznolikim bliskoistočnim i arapskim igrama, često iza scene.

Kod nas je interesovanje za Dahlana upravo obnovila poslanica Marinika Tepić pitanjem predsedniku Aleksandru Vučiću „ko su Palestinci koji posreduju u trgovini (srpskim) oružjem“ i kakvi važni državni poslovi su u pitanju.

Odmah ću odgovoriti – ova odluka je suprotna zakonu i opštim aktima Univerziteta u Beogradu, a ceo postupak ima u sebi značajne nadri-fiškalske elemente.

Zašto je ova odluka nezakonita?

Odluci Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka (NNV FON-a) prethodio je izveštaj Etičke komisije FON-a, koji se može pročitati u celosti ovde.

Onaj ko pročita ovaj izveštaj, videće da se kao pravni osnov za njegovo sačinjavanje navodi čl. 5. st. 7.

Dok se mi raspravljamo ko je veći patriota od patriote i ko je veći Srbin od Srbina, Bujanovac nam ostade bez omladine, a sela skoro prazna.

Svi mi dobro znamo da Bujanovac ima najbolju, najlepšu, najpametniju i najtalentovaniju omladinu na svetu.

Gde god su otišli na stranu pokazalo se da su: najbolji radnici, najbolji inženjeri, rudari, građevinari, trgovci, sportisti, ekonomisti itd, itd ….

Na autobuskoj stanici gledam tužna lica mladih, a još tužnija i uplakana lica majki, kako se teška srca rastavljaju (zbogom sine, ako bog da vidimo se sledeće godine)