08.09.2019

Justinova beseda o večnom životu iz 1966'

(u manastiru Ćelije kod Valjeva, 1966. godine)

Nikada ljudske uši strašnije pitanje čule nisu, nikad „zemlja takav težak problem, tako teško pitanje nije uputila Nebu.

Nikad rod ljudski ne bi mogao odgovoriti na pitanje koje je danas postavio u Svetom Evanđelju mladić koji je pao pred Gospoda, klanjao mu se i postavio strašno pitanje: „Učitelju, kako mi dobro valja da učinim da dobijem Život Večni?“

Stanite! Mobilišite sav rod ljudski, sve ljude do današnjega dana i od današnjega dana do dana Strašnoga Suda, sve mudrace ovoga sveta, sve careve, kraljeve, velmože, sebre, robove, sve ljude od najprostijih do najučenijih, od prvih do poslednjih – sve mobilišite i ne mogu odgovoriti na to strašno pitanje.

„Šta treba da činim da dobijem Život Večni?“ – Učitelju reci, Učitelju dobri!A Spasitelj, kao ljutit, odgovori: „Što me zoveš dobrim? Niko nije dobar osim jednoga Boga“.

Ti si meni, mladiću, pristupio kao Učitelju; koji ti zemaljski učitelj može dati odgovor na to pitanje? Koji je to mudrac, koji je to filosof, koji je to naučnik koji ti može odgovoriti na pitanje: Šta da radim da dobijem Život Večni?

Jer tebi, mladiću, i ni jednom ljudskom biću, niko ne može odgovoriti na ovo pitanje, osim Onoga Koji ima Život Večni, i Koji može dati Život Večni. Da si ti meni pristupio kao Gospodu, kao Bogu Istinitom, da, onda bih ti ja odgovorio na pitanje.

Ali, Blagi Gospod odgovori ipak mladiću, a preko njega odgovori i svima nama, svim ljudima koji postavljaju teško pitanje.

Jer to je, braćo moja i sestre, najprirodnije pitanje, koje i ja i ti treba da postavimo ne samo ljudima, nego Bogu.

Oko nas smrt, oko na groblje, oko nas leševi! Jesi li zato, Gospode, stvorio čoveka?

Jesi li zato stvorio čoveka da on, da svi utonemo u cvrlje, u smrad, u zmijarnike, u jame mrtve i mračne? Jesi li zato stvorio čoveka?!

Ako je zato, Gospode, to je najveća uvreda za čoveka. Mi takvoga Boga nećemo. I čovek, čovek postavlja ovo pitanje. Zašto?

Otkuda bogočežnja u ovom pitanju? Ali, braćo moja, pa to je najprirodnije pitanje. Šta ti, majko, radiš kada braniš čedo svoje od bolesti?

Ti ga braniš od smrti, ti mu želiš besmrtnost i Život Večni. Šta mi radimo kroz našu medicinu, kroz naše lekarije, kroz našu nauku? Mi se branimo od smrti, nećemo u grob; otima se ljudska priroda, neće smrt! Šta je to tzv. progres i u nauci, i u filosofiji, i u kulturi, i u civilizaciji – šta je to?

To je težnja ljudi da obesmrte sebe, da pobede smrt, da osiguraju sebi besmrtnost i Život Večni.

Kroz sve svoje delovanje u ovome svetu, kroz sav svoj rad čovek to hoće.

To hoće: da pobedi smrt, da postane besmrtan, da produži svoj život, da ne umre.

Avaj ljudi, na to pitanje niko ne može odgovoriti osim Onoga Koji može dati Život Večni.

A to pitanje sasvim je prirodno i za mene i za tebe. Zašto? Zato što je Bog nas stvorio bogolikima.

Bog je stvorio čoveka po slici Svojoj, to znači: Bog je nešto večno umetnuo u tebe i u mene, brate i sestro. Večno, nešto što je od Njega samoga, od Boga, od Njegove Večnosti, od Njegove Večne Istine, od Njegove Večne Pravde, od Njegove Večne Ljubavi, od Njegovog Večnog Bića.

To je dao tebi i meni, i kad se to u tebi, u meni razbudi, mi onda pristupamo Učitelju, mi velimo: Avaj, aman, šta da radim da dobijem Život Večni?

Ja smrt neću, ja sam stvoren od Boga bogolikim, ja imam sliku Božiju u sebi, kako da umrem? Neću smrt!

Da, to je čovek, to je pravi čovek koji neće smrt, koji hoće besmrtnost i Život Večni.

A Gospod je, braćo moja draga, zato i došao u ovaj svet da nam da Život Večni, da svemu da Život Večni, kao što se veli u Svetom Evanđelju.

To su Njegove reči. Sin Božiji Gospod Hristos došao je u ovaj svet da svemu da Život Večni. Svemu! I tebi, i meni, i svakom ljudskom biću, i svima stvorenjima.

Kakva tajna! Kakva radost! Kakva ogromna Božanska istina razliva se po ovom našem malom zemljakom svetu. Bog postao čovek, da čoveku, svakome čoveku da Život Večni.

To je, braćo, najvažnije u ovome svetu, to je i najvažnije pitanje koje je mladić postavio, i na to pitanje odgovorio je sam Gospod Hristos. Da, kako?

Time i tako što je Sebe, Istinitoga Boga, dao nama ljudima, dao čoveku. Što je On Bog postao čovek.

A On je, kako se veli u Svetom Evanđelju, Istiniti Bog i Život Večni. Jer samo Istiniti Bog i daje Život Večni, samo Istiniti Bog je jači od smrti.

Kako nam Gospod Hristos daje Život Večni? Dajući nam Sebe. Postavši čovek On daje čoveku Život Večni, jer je u Istinitom Bogu Život Večni, u Njemu nema smrti, jer nema greha, nema zla. I Gospod Hristos daje Sebe čoveku, daje mu sve što je potrebno za Život Večni. Kako daje Sebe Gospod Hristos čoveku?

Na koji način On daje Sebe, i meni i tebi? Na prvom mestu, brate moj i sestro, kroz Sveto Pričešće. Šta je Sveto Pričešće?

To je sam Gospod Hristos.

On Sav ulazi u tebe: u biće tvoje, u dušu tvoju, daje ti Sebe, i kroz Sebe daje Život Večni, i u njemu Istinu Večnu, Pravdu Večnu.

Jer, šta će mi Život Večni bez Večne Istine, bez Večne Ljubavi, bez Večne Radosti?

To On daje: zato je On i pobedio smrt, zato je vaskrsao iz mrtvih, da pokaže da je telo ljudsko sazdano za besmrtnost i Život Večni! I da nama ljudima hrišćanima, svakom ljudskom biću, ostavi svoje Sveto Evanđelje, svoju najveću Blagovest – da je smrt pobeđena.

On je pobedio smrt vaskrsnuvši iz smrti, i time darivavši telu besmrtnost i Život Večni. I telo je tvoje, telo čovečje, za besmrtnost i Život Večni.

Eto tajne naše, braćo; eto tajne tela našeg, eto tajne duha našeg, eto tajne duše naše.

Čoveče! Stvoren si za besmrtnost i večnost, i telo je tvoje stvoreno za besmrtnost i večnost.

Pazi kako živiš u ovome svetu! Pazi šta radiš sa svojim telom, sa svojom dušom, šta radiš sa svojom savešću. Gle, tebi je dat život na zemlji – a šta to znači?

Život koji traje deset, petnaest, dvadeset, sto godina, da bi ti njime zaradio Život Večni. Pazi!

Život Večni kupuješ njim, tako jeftino, tako kratkim životom na zemlji! Samo, taj kratki život da ispuniš – čime?

Gospodom Hristom! Njime, verom u Njega, jedinog Pobeditelja smrti, da Njega stekneš, jer time stičeš zaista Život Večni.

Šta radi čovek koji hoće Život Večni? A svi mi te hoćemo. Šta treba da radimo kazao nam je Gospod Hristos kroz Svoje Sveto Evanđelje, kazuje i danas kroz Svoju Svetu Crkvu.

Sve Svoje sile, Sebe samog, Sebe Istinitog Boga i čoveka, On je ostavio u Crkvi Svojoj, da i tebi danas, i meni, kao što je nekad Apostolu Petru i Jovanu i Jakovu, i svima Učenicima Svojim, dariva Život Večni, verom u Njega.
Gle, koliko je svedoka Večnoga Života oko nas i u nama! Svaki Svetitelj – eto vam živog svedoka Večnoga Života. Pobeđena je smrt.

Gledajte naše svetinje, gledajte svete mošti Svetitelja Božijih. Evo i ovde, u našem svetom hramu imamo svete mošti Svetog Zlatousta. Kakav besmrtnik!

Kakav večnik! Sav večan: večan je telom, večan i dušom. Od koga? – Od Gospoda Hrista. Zbog čega? – Zbog svetog života, zbog svojih svetih vrlina, i zbog svojih velikih evanđelskih podviga.

A svaki hrišćanin je pozvan da sebe ispuni Gospodom Hristom, to znači Večnim Životom, silom koja pobeđuje svaku smrt.

Mi kad se krštavamo, kada postajemo članovi Crkve Hristove, mi se u Hrista oblačimo, kako se veli u Svetom Evanđelju, mi Hrista Vaskrslog primamo u sebe.

A to znači: odstupite sve smrti od mene; ne samo sve smrti, odstupite i svi demoni, svi đavoli, jer i đavo jeste taj tvorac smrti.

Kad primiš Gospoda Hrista ti isceljuješ iz sebe sve što je demonsko i đavolsko, svako zlo i svaki greh. Eto, u Njemu takvome je Život Večni, a ti na zemlji treba da živiš Večnim Životom.

A kako, pitaš? – Pomoću svetih vrlina. Šta ti vera u Hrista daje, vera u Pobednika smrti? Šta? – Silu da na zemlji živiš Nebeskim zakonom, da na zemlji živiš Njegovom Nebeskom Ljubavlju.

Vera te vezuje sa Njim, besmrtnim Pobediteljem greha i smrti i đavola. Vera ti daje Hristovu silu da ti i sam pobeđuješ sve što je smrtno u tebi, svaki greh, svakog đavola da odagnaš od sebe.

To je vera Hristova. A ljubav prema Njemu, a Ljubav Njegova Božanska šta čini sa tobom?

Ona te ispunjuje božanskim silama, ona progoni iz tebe mržnju, progoni svaki greh, svako zlo, i ti u ovome svetu živiš božanski, Božanskom Ljubavlju.

Šta je to sveto evanđelsko milosrđe, milostinja? Opet Božanska sila, sveta vrlina, Božanska sila koja ispunjuje tebe božanskom Hristovom silom, takvom silom kakvu ni Anđeli nemaju.

Seti se da je Gospod, kad je govorio o Strašnome Sudu svojim savremenicima, i nama govorio.

Sveto Evanđelje beleži šta je rekao: „Kada učiniste jednome od ove moje male braće, meni učiniste“.

Meni, Bogu i Gospodu, ti čoveče činiš dobro kada pomažeš sirotinju, kada gladnoga hraniš, žednoga napojiš, nagoga odevaš, bolesnika posećuješ, u tamnicama sužnje pohodiš, ti to Hristu služiš.

Gle, ti Bogu Istinitome služiš. Gle, ti Večni Život imaš već imaš, već si ga stekao, već si ga stekao. „Ko veruje u Mene ima Život Večni“, objavio je Spasitelj.

Ima još ovde na zemlji. I čovek hrišćanin – on se ne boji smrti, on oseća da je besmrtan. Šta će njemu učiniti ljudske smrti u ovome svetu?

Šta gonioci Hrista mogu učiniti hrišćanima u ovome svetu?! Kakvu to smrt mogu da natutkaju na hrišćanina neprijatelji Hristovi, da se on Hrista odrekne?

Nema smrti za Hristovog čoveka u ovome svetu: od svih smrti jači on je, jer je jači od svih demona, od svih đavola. To je Hristov čovek, to on jedini u ovome svetu dobija od Gospoda Hrista, kao što Spasitelj veli: „Koji veruje meni ima Život Večni“.

Tako se Njegova reč božanska ispunila na svakome od nas. Ako istinski veruješ u Gospoda Hrista šta će ti učiniti ljudi?

Ha! Šta ljudi, šta će ti učiniti mrzitelji Hrista? Šta će ti učiniti gonitelji Hrista? Šta će ti učiniti neprijatelji Hristovi danas? – Ništa!

To je bunt vrabaca… to su stenice… pobunile se stenice protiv Sunca!

To su bezumni ljudi – bore se protiv Hrista! Paučina ustala na orlove! Paučina!

Stenice na slonove!

Nema straha za Hristovog čoveka u ovome svetu, jer nema smrti. Besmrtan je i večan je.

To je dar od Gospoda Hrista. Zato je Gospod i došao u ovaj svet, ne ni za šta drugo, nego zato, da čoveku daruje Život Večni i osigura Život Večni. To je vera naša.

Zato vera naša pobeđuje i danas i sutra, i uvek će pobeđivati sve neprijatelje Hristove, sve koji hoće da sruše Hrista u ovome svetu, da ne slave Hrista; sve one koji objavljuju da je Hristos mit, bajka, skaska…

Sami su prljava skaska, sami su bajka, sami su smrad, leš koji će sutra smrt samleti i baciti u grob. Šta hoćete od vašeg hristoborstva?!

Šta hoćete od vaše pobune protiv Hrista?! Šta smrdljivci, šta crvljivci, kada vas smrt samelje sutra?

A On, besmrtan i večan, sa vaskrslim telom osigurava večnost i tebi i meni, svakome koji veruje u Njega, Čudesnog Gospoda Hrista, Jedinog Pobeditelja smrti, greha i đavola u svima svetovima.

To je ta sila, braćo, koja Hristovu Crkvu nosi i pronosi kroz sve oluje i bure, i istorije ljudske.

A Crkva Hristova putuje kroz ovaj svet kao kroz jedno ogromno mučilište. I svaki hrišćanin je mučenik u ovome svetu, jer neprijateljima Hristovim hoće se da ne bude Hrista u ovome svetu; hoće se njima zemaljsko prolazno uživanje, slasti i strasti; i onda izmišljaju razne igračke za sebe, bedni ljudi, a stvoreni su kao bogolika bića.

Šta je to bioskop, pozorište? O, kako smešne lakrdije, čoveče! Ti si stvoren za besmrtnost i Život Večni, a ti gubiš dragocene dane i noći – u čemu? U čemu?

U kakvim ubeđenjima, u kakvim slobodama! Pogledajte, poludeo svet od tzv. turizma. Sve juri, kuda, kuda, kuda?! – U grob, u ogromnu grobnicu koju sam kopaš sebi.

Beže ljudi od sebe, beže od onoga što je najglavnije u ovome svetu; beže ljudi od Večnoga Života, a stvoreni su kao bogoliki radi Večnoga Života.

A Gospod nam to daje, to nudi.

Zato je Gospod u današnjem Svetom Evanđelju objavio ovu strašnu reč: ,Još vam kažem: lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u Carstvo Nebesko, Carstvo Božije“.

Pazite braćo, Gospod je tu reč rekao za ovog bogatog mladića koji nije mogao da se odrekne svoga imanja, ali ta se reč odnosi na svakoga čoveka.

Spasitelj je rekao: „Hoćeš da budeš savršen, hoćeš da budeš večan, onda idi, sve svoje imanje prodaj, razdaj siromasima, pa hajde za mnom, i imaćeš blaga na nebu."

A mladić postade žalostan i tužan. A Spasitelj sa tugom reče: „Lakše je kamili proći kroz iglene uši, nego li onome koji se prilepio za bogatstvo zemaljsko ući u Carstvo Božije.“

Braćo moja, to Spasitelj govori i meni i tebi. Kada? Kada mi ma koga u ovome svetu pretpostavimo Njemu.

Ako ti, čoveče, mladiću, starče, ma koga pretpostaviš u ovome svetu Gospodu Hristu, i tebi se upućuje ta reč.

Ako ti, recimo, veliš: „Za mene je nauka sve i sva, za mene je nauka sve i sva“, a ne vidiš Hrista od nje, i više voliš nauku nego Hrista, i na tebe se odnose ove reči:„Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li tebi, naučniče, ući u Život Večni.

Ili, ti si roditelj, ti u svojoj ljubavp neizmernoj prema deci svojoj ne vidiš Hrista, ne sećaš se Njega i neumereno stalno radiš za decu; trčiš, kopaš, oreš, zarađuješ: ‘oću da osiguram decu! ‘oću da osiguram decu! Avaj! I na tebe se odnose one reči.

Kuda juriš, za koga? Kada smrt dođe, čije će biti to što si ti pripremio za tvoju decu i za tebe?

Šta ćeš ti da radiš sa sobom, sa dušom svojom? „Lakgieje kamili proći kroz iglene uši, negli li takvom roditeljuući u Carstvo Božije“.

Ako čovek, suprug suprugu svoju pretpostavi Gospodu Hristu, ako dete roditelje svoje pretpostavi Gospodu Hristu; ako ma šta, ili ma koga, pretpostavimo Gospodu Hristu, na tebe se odnose reči: „Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li tebi ući u Carstvo Božije“.

Braćo moja i sestre, u ovome svetu najvažnije je za čoveka, – šta? – Duša njegova, a ona je večna i besmrtna.

Tvojoj večnoj duši daje Večni Život Gospod Hristos, kroz Večnu Istinu, kroz Večnu Pravdu, kroz Večnu Ljubav, kroz Večnu Veru. I ako ma šta, ili ma koga, više voliš nego Gospoda Hrista, od tvoga čovečanskog bića ostaće spomenik muke.

Tvoje ljudsko biće kroz grehe i nepokajane strasti i slasti uleteće u zagrljaj duhova zla, zagrljaj demona.

Pazi, jedanput se živi na zemlji, jedanput je dato ovo vreme života: da stekneš sebi Život Večni.

Nikako se drugačije on ne stiče nego samo verom u Gospoda Hrista.

Zato, vera tvoja u Gospoda Hrista neka stalno raste, neka bude najvažnija za tebe.

Život po tvojoj veri, po svetoj veri evanđelskoj neka ti bude jedini kivot.

Tako ćeš duši osigurati Život Večni, besmrtnost i Carstvo Božije. Bez toga, brate i sestro, osiguravaš sebi smrt, pakao, večni zagrljaj groznoga satane.

Neka nas Blagi Gospod čuva od toga. Neka u svakome od nas uveća veru evanđelsku, ljubav evanđelsku, molitvu evanđelsku, post evanđelski, jer kroz svete vrline Gospod se useljuje u nas.

Gospod Živi Hristos useljuje se u tebe i u mene.

Zato Njemu nikada nije dovoljno služiti. Zato je nama potrebna čitava večnost da Mu služimo i zahvaljujemo za sve što je učinio radi roda ljudskog u ovome svetu, dajući nam Život Večni, osiguravajući nam pobedu nad smrću kroz Svoje sveto Vaskrsenje.

Njemu, Čudesnom i Vaskrslome Gospodu neka je od nas malih i bednih uvek i vavek čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin. 

 

(autor je nekadašnji duhovnik i svetac)

Tekst je izvorno objavljen na beb sajtu Eparhije vranjske

Foto VranjeNews