Koliko god bilo za pohvalu to što jedno javno preduzeće ispituje nepravilnosti u svom radu i kažnjava zaposlene koji ne obavljaju valjano svoje dužnosti, u slučaju „EPS-Kotež-Doing Business lista“ i dalje postoje dve krupne nepoznanice.
Prva je da li bi grešaka u radu bilo manje da ovim i drugim javnim preduzećima u Srbiji ne rukovode politički postavljenici nego profesionalni direktori, kao što je propisano Zakonom o javnim preduzećima još od 2012.
Pre nekoliko dana sa grupom novinara koji izveštavaju na srpskom jeziku obišli smo nekoliko sela i prigradskih naselja na Kosovu.
Cilj nam je bio da steknemo uvid u situaciju nastalu posle uvođenja taksi od sto odsto na robu iz Srbije.
Razgovarali smo sa vlasnicima i zaposlenima u maloprodajnim objektima i razgledali police i magacine.
Polemike su važan segment akademskog diskursa, naročito kada se raspravlja o pitanjima od značaja za standardizaciju srpskog jezika, njegovog naziva ili pisama.
Analiza tog tipa diskursa danas u Srbiji (ostvarenog u pisanoj i govorenoj formi) pokazuje značajnu meru nedovoljnog uvažavanja drugog mišljenja među jezikoslovcima kod nas (najčešće isključivanje po profesionalnom integritetu do stepena mržnje).
Svedoci smo takođe da je brojem polemika i načinom na koji ih vodi, profesor Ranko Bugarski znatno unapredio ovu, kod nas još uvek, zanemarenu jezičku disciplinu.
Ispala je na kraju humoreska Ante Tomića, i to jedna od njegovih boljih. „Ko to tamo peva, zlo ne misli“, ili tako nekako. Uglavnom, vojno hodočašće u Mariju Bistricu.
Uredila se vojska te nedjelje, uglancali regruti čizme i uvukli se u svečane maskirne uniforme, natakarili one zelene beretke i brižno ih pred ogledalom nakrivili zeru udesno, pažljivo onda izvukli krunice ispod potkošulje i poredali se u vrstu pred autobusom.
Spomenik patrijarhu Pavlu otkriven je na devetu godišnjicu od upokojenja ispred crkve Svetog Marka u Beogradu.
Skulptura predstavlja patrijarha u skrušenom sedećem položaju, bez patrijaršijskog trona ili neke druge stolice, tako da, izuzev nogu, patrijarhova pozadina lebdi iznad tla.
Čini se da je vajar inspiraciju pronašao u poznatoj fotografiji srpskog patrijarha iz gradskog prevoza.
Teško da može biti boljeg pokazatelja o tome kako Srbija ispunjava preporuke međunarodnih organizacija od slučaja usvajanja Zakona o lobiranju početkom novembra 2018, a na preporuku GRECO-a (grupe zemalja za borbu protiv korupcije) iz 2015.
Preporuka za povećanje uticaja javnosti na donošenje zakona u Srbiji „ispunjena“ je tako što je ovaj zakon donet bez ijedne reči rasprave o stotinu predloženih amandmana.
Opšte ocene zakona
Medijski servisi vlasti prikrivaju ceđenje suve drenovine preko uspavanke o doznakama. Naš najstariji dnevni list Politika tako u tekstu „Odliv mozgova, priliv doznaka“ od 4.11.2018. zaključuje tri stvari:
1. Ljudi koji napuštaju Srbiju su naša najbolja investicija jer oni u proseku kroz doznake transferišu 3 mlrd. evra, odnosno 3,5 mlrd. USD godišnje, što je oko 8% srpskog BDP-a.
Država je tri godine najavljivala početak rada posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije.
Ređali su se naslovi: „Udar na korupciju“, „50 srpskih nesalomivih“, „Novi udar na korupciju i privredni kriminal na svim nivoima“, „Deset nesalomivih protiv korupcije“, „Pregrupisanje tužilaštva pred napad na korupciju“, „Korupciji u Srbiji bačena rukavica u lice“.
Usvojeni su strategija, nacrt zakona se „kiselio“ dve godine, konačno je usvojen u martu 2017, a primena je počela 1. marta 2018.
Političko nasilje, ono koje političari sprovode jedni nad drugima, u ovdašnjem društvu nije ništa novo.
U današnje vreme se samo poentira.
Mi ovde odavno imamo kruženje nasilja.
Verbalno nasilje je, takođe, ekstremno nasilje, odnosno, ono predstavlja samo korak ka fizičkom nasilju.
A fizičko nasilje je korak ka ubistvu.
Zapravo, fizičko nasilje jeste ubistvo.
Politička pripadnost daleko je od građanske normalnosti, jer biti pripadnik stranke, pre svih, vladajuće, predstavlja prednost, izuzeće od zakona.
Moram da priznam da se u moru novinarskog sivila odavno nisam smejao zbog jedne vesti.
I da priznam, bez protesta, da se odavno nisam toliko puta zvao međusobno s kolegom da se toliko iskreno „cepamo od smeha“ i doživljavamo upalu trbušnjaka zbog te iste genijalno budalaste vesti.
U mom novinarskom spomenaru ostaće na duže vreme zabeležno, citiram: „Trojica, navodno sportska radnika, kupali su se nagi na bazenu u Vranjskoj Banji, pred nekoliko kupača“.
Nije da imam nihilistički pogled prema sceni, ali kupači su se, paz' sad, „odmah razbežali“.
Hahahah...