Коментар дана

Vest o ekscesu prilikom ulaska pripadnika obezbeđenja turskog predsednika (ili njegove supruge) naoružanih dugim cevima u kafić u Krunskoj ulici u Beogradu „radi procene bezbednosne situaciju u tom delu grada“, podsetila me je na sličan bizaran događaj za koji sam letos čuo, a kome sam možda, da nisam u zadnji čas odložio planirani put u Sarajevo, mogao biti i svedok.

A poređenje ta dva događaja izazvalo mi je nimalo prijatan osećaj.

Negde početkom jula na sarajevski aerodrom je sleteo avion turskog predsednika Erdogana.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, koji po prvi put uvodi sistem pružanja besplatne pravne pomoći u Srbiji, počeo je da se primenjuje od 1. oktobra 2019. godine.

Ovaj zakon bi trebalo da omogući besplatan, jednostavan, dostupan, delotvoran i jednak pristup pravdi, što predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava.

Šta građani mogu tražiti od pružalaca pravne pomoći?

Građani mogu dobiti pravnu podršku i pravnu pomoć.

U poslednjih dvadeset godina Dom zdravlja u Bujanovcu prečesto je služio kao predmet za potkusurivanje i podelu plena između političkih stranaka lokalnih Albanaca i Srba.

Međutim, slobodno mogu da kažem da je osoblje Doma zdravlja u Bujanovcu jedno od najboljih i najprofesionalnih u Srbiji, rade ljudi svoj posao perfektno i među pacijentima ne prave nikakve razlike na nacionalnoj osnovi.

Na najbolji mogući način pružaju pomoć građanima u ambulanti, ali i po kućama.

Divim im se na strpljenju i profesionalizmu, a verujem i ostali pacijenti.

Danas sam se setila svog teksta iz 2017. godine (Dva doba univerziteta) i poslednje dve rečenice koje sam tu napisala.

Nije pristojno sebe citirati, ali na ovom mestu ne mogu odoleti zadovoljstvu zbog svojih proročkih reči.

Napisah tada sledeće: „U ovom trenutku, univerzitet je zatečen u stanju frustrirane paralize. Ipak, ako postoji makar zrno istine u tvrdnji da se istorija ponavlja, očekuje se skoro buđenje.“

„Gondola će biti izgrađena uprkos histeriji agresivne manjine.

Beograd će dobiti gondolu koja će povezivati kalemegdanski park i Ušće, kao što gondolu imaju Jerusalim, Njujork i mnogi drugi gradovi“, kazao je nedavno famozni zamenik gradonačelnika Beograda, Vesić.

Dobro je što vice-gradonačelnik nije lik kome se, bar ne bez vrlo ozbiljnih rezervi, može verovati.

Uostalom, za istu gondolu govorio je ne tako davno da će do kraja ove godine prevoziti putnike, što se naravno, na sreću, pokazalo kao neistina.

Vest je odjeknula kao bomba!

Srbija prodaje oružuje teroristima iz Jemena!

Narod se „na mrežama“ razveselio!

Aha, sad da vidimo šta će ovaj Vučić da radi!

Aha, sad je gotov, sad će da ga srede, i tako dalje.

I zaista, režim je brzo prihvatio igru, nisu hteli da se „uzbuđuju“ i krenuli su da snažno demantuju… neistinu.

Niko nije objavio da Srbija prodaje oružje Jemenu, nego je specijalizovani portal „Armsvoč“ objavio priču bugarske novinarke koja je potkrepljena dokumentima iz srpske fabrike oružja „Krušik“ iz Valjeva.

Marčelo Muso, neustrašivi tužilac iz Italije koji se obračunavao sa tamošnjom, ali i srpskom mafijom, stradao je nedavno u saobraćajnoj nesreći.

„Žao mi je što se nisam više posvetio hapšenju srpskih kriminalaca.

Oni su jako opasni ljudi, ponašaju se kao paravojska, kao policija“, govorio mi je pre tri godine kada sam se sastao sa njim.

„A dolazile su do mene i strašne informacije o korupciji, o vezi između narkotrafikanata i srpske policije.“

Definicija osigurača je: "Namerno oslabljeno mesto u električnoj instalaciji".

On je i osmišljen tako da u slučaju da naiđe jača struja, on "izgori", ali time sačuva ostatak električnog sistema.

Nekada je bilo potrebno da se nakon strujnog udara zameni osigurač, odnosno onaj uložak, mada se često svodilo i na prostu zamenu samo onih par žičica (licni) unutar njega.

Ali svakako su za to bili potrebni neki trud i znanje. Tehnologija je napredovala, pa noviji osigurači više ne stradaju, već samo "izbace".

Nedavna izjava vršioca funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragoljuba Milojevića da “sudije moraju biti otvorenije prema medijima”, aktuelizovala је staru dilemu u ovdašnjem pravosuđu.

Da li su sudije, kako je tvrdio Monteskije, samo “usta koja izgovaraju reči zakona”, ili je pak i njima, u kojoj meri i pod kojim uslovima, dozvoljeno da se, uključe u javnu debatu? 

Malo je tako dubokih promena u svetskoj istoriji kao što je to bio prelazak bliskoistočnih naroda u islam.

Počev od srednjeg veka taj se proces odvijao stolećima i to pod uticajem raznih faktora – osvajanja, diplomatije, uverenja, ličnih interesa i prinude. Jedan je činilac, međutim, uglavnom zaboravljen, mada je odigrao presudnu ulogu u nastanku specifično islamskog društva: brakovi muslimana sa pripadnicima drugih vera.