Tekst je prethodno objavljen na saju Peščanika.
Evropa je u četvrtak 2. aprila doživela istorijski poraz. Posle više sedmica pregovaranja, na sednici ministara finansija evrozone doneta je odluka o zajedničkom odgovoru na očekivane ekonomske posledice pandemije korona virusa. Osim što predstavlja monumentalan primer zanemarivanja dužnosti, ova odluka je težak udar na same temelje Evropske unije – pa su joj se mogli obradovati samo kritičari i neprijatelji Evrope.
Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku.
Tekst je prethodno objavljen na Peščaniku.
Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku.
Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku.
Prošle sedmice Vlada je, jedva 24 časa nakon što ga je objavila u Službenom glasniku, opozvala famozni Zaključak kojim je, u vezi sa informisanjem javnosti o pandemiji COVID 19, pokušala dezavuisati Ustavom i zakonom utvrđen sistem pristupa informacijama od javnog značaja.
Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku.
Tekst je izvorno objavljen u dnevnom listu Danas.
Pripadam generaciji koja može da se „pohvali“ da je svedok proglašenja sva četiri vanredna stanja u istoriji Srbije.
Onog prvog iz 1991. se i ne sećam.
Imao sam devet godina i jedino čega se sećam je da sam na televiziji gledao snimke demonstracija u Beogradu i tenkova na ulicama.
Novo vanredno stanje desilo se 24. mart 1999. što mi je, kao tinejdžeru, i te kako ostalo u živom sećanju.
Tekst je izvorno objavljen na N1.
Prije tri mjeseca kineska je državna televizija objavila kako je u gradu Wuhanu izbila epidemija nepoznate plućne bolesti, a zagrebački je nadbiskup Josip Bozanić koncelebriranom misom u krčkoj katedrali Uznesenja Marijina, povodom stote obljetnice smrti sluge Božjeg biskupa Antuna Mahnića, porukom križa podsjetio na biskupov moto - „U križu je spas“. „Gledajući križ, možemo vidjeti Boga ljubavi.
Tekst je izvorno objavljen u dnevnom listu "Danas".
Usamljenost, naročita odvojenost od sveta, samoizolacija, to su okolnosti u kojima se piše, koje pisac sam stvara, bira, međutim – kako bi rekao moj otac – volim i ja pasulj, ali samo kada mogu da biram.
Tako, iako sam u pooštrenoj samoizolaciji, u egzilu već desetak godina, iako se naizgled ništa ne menja u mojoj rutini, ova nametnuta ograničenja me u potpunosti dekoncentrišu i navode da razmišljam o analogijama.
Sve češća iskušenja novog doba: od izazova klimatskih promena, do virusa koji periodično zaprete čovečanstvu, stavljaju na probu ljudsku prirodu, ali i životnu kulturu koju smo gradili od nastanka čovečanstva.
Da li je prirodno stanje definisano postulatom Homo homini lupus, da li je čovek čoveku – nečovek, ili su u pitanju izuzeci?
Ili je razvoj empatije doprineo evoluciji čoveka na ključan način kao konkurencija? I kako to da se i dalje čuvaju rezervoari nečoveštva da potope dobrotu, empatiju u ključnim trenucima?