Коментар дана

Šta je nama naša propaganda dala?

Pre nekoliko dana, Centar za evroatlantske studije (CEAS) i CeSID objavili su rezultate zajedničkog anketnog istraživanja pod imenom Srbija i novi horizonti.

Za naše potrebe detalji nisu mnogo bitni: 1000 slučajno odabranih stanovnika Srbije dobilo je 27 pitanja o temama kao što su NATO, Kosovo, bezbednost i tako dalje, ali jedno pitanje se izdvaja po tome što predstavlja pravu, iskonsku parabolu o stanju naše društvene svesti.

Mnogo je načina na koji su proteklih godina i decenija ekonomisti, politikolozi, sociolozi, antropolozi i ini proučavaoci društvenih i političkih kretanja pokušavali da razluče i zaključe kako teče „tranzicija“ u Srbiji i kada će se i čime završiti.

Kratko podsećanje: pojam „tranzicije“ u njenom novijem značenju uveden je u politički govor nakon pada komunističkih režima u zemljama Centralne i Istočne Evrope, i odnosio se na proces prelaza iz, kako se govorilo, nedemokratskog jednopartijskog društvenog sistema u pluralistička društva liberalne demokratije.

Artur Šopenhauer je napisao: „Svaka istina prolazi kroz tri faze: prvu u kojoj je ismevana, drugu u kojoj joj se pruža nasilan otpor i treću u kojoj se prihvata kao samoočigledna“.

Prva faza plagiranog doktorata ministra finansija je trajala više od pet godina.

Nakon prošlonedeljne odluke Odbora za profesionalnu etiku UB, da je u svojoj izradi doktorske disertacije ministar finansija povredio Kodeks profesionalne etike, član 22 (Plagiranje), ušli smo u drugu fazu nasilnog otpora.

Srpsko društvo je, van svake sumnje, u stanju dugotrajne regresije.

Iako vidljiva na svakom koraku, ta regresija je možda najuočljivija kroz fenomen nestajanja stida i kroz vladavinu opšteg beščašća.

U procesu civilizovanja društva, od Adama i Eve pa do danas, osećaj stida je imao jednu od ključnih formativnih uloga.

Osećaj stida određuje naš odnos prema drugima, prema moralnim normama i društvenoj etici.

Primedbe na budžet Srbije za 2020. godinu u dosadašnjoj javnoj raspravi, ako nešto nisam propustio, uglavnom se odnose na tzv. rashodnu stranu budžeta.

To jest, vlada se kritikuje zbog toga kako budžetska sredstva planira da potroši.

Gotovo da nije bilo reči o prihodima.

A ključni problem sa državnim proračunom za iduću godinu jesu prevelika zahvatanja.

Porezi, doprinosi, akcize, carine, takse i drugi načini iz prebogatog arsenala mehanizama za izvlačenje para iz privatnih džepova opet će (kao i ove i prošle godine) državnu kasu napuniti do vrha.

Savet stranih investitora (SSI) je tradicionalno okupio (inostrani) privredni i (domaći) politički „krem“ na predstavljanju takozvane Bele knjige – formalno načina da strani privrednici ocene poslovnu klimu u Srbiji, neformalno dokument koji predstavlja pravce daljeg lobiranja stranog kapitala ka prilagođavanju zakonskog okvira i prakse njegovim interesima.

Prvog decembra 2019. na snagu će stupiti izmene Krivičnog zakonika kojima je za najteža krivična dela, alternativno uz kaznu zatvora do 20 godina, propisana kazna doživotnog zatvora, a za učinioce nekih od tih dela je zabranjeno davanje uslovnog otpusta.

Razvoj događaja, umnožavanje saznanja, sav koloplet očigledno koruptivnih elemenata prodaje oružja iz Srbije, u ovom trenutku ima samo jednu pozitivnu, stvarno odličnu posledicu: javnost je uvidela značaj istraživačkih novinara i slobode medija.

Dakako ova svest javnosti ne deli se jednako: neki među nama su zadovoljni zbog otkrića tajnih nepoštenih veza, drugi pene od besa ili gunđaju kroz zube; najviše je verovatno onih među nama koji su obavešteni da ima neka afera, ali su neobavešteni o svemu drugom.

Osvežavajuće prijatno deluje vaše pismo (saopštenje) upućeno srpskoj javnosti povodom enormnog zagađenja iz Rudarsko-topioničarskog basena koje je ugrozilo zdravlje građana Bora.

Stiče se utisak da Zijin kao odgovorna kompanija uspostavlja novi standard u komunikaciji s društvenom zajednicom kojem nisu previše sklone kompanije dovedene u Srbiju za vlasti Aleksandra Vučića.

S dužnom pažnjom pročitao sam vaše pismo (saopštenje) puno zanimljivih i do sada manje poznatih činjenica koje otvara nova pitanja.

Siniša Mali veli na Pinku da bi sada najradije "pocepao svoj doktorat" i napisao novi.

Zbog čega onda tako i ne uradi?

Zašto je i sam ministar financija, dok još izgovara ove riječi, apsolutno siguran da će ih vjetar raznijeti lakše nego paperje?

Pod jedan – zato što bi Raša Karapandža, Dušan Teodorović, Danica Popović, Đorđe Pavićević i brojni drugi univerzitetski profesori dokazali da su u prvu od samog početka.

I još gore po Malog i ostale naprednjake, pokazali da struka i kompetencija ipak mogu imati zadnju riječ.