Mijat Lakićević

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku. Opozicija se nada da će „reka slobode“ iz Crne Gore da se prelije u Srbiju. Greši. Ta reka je pod kontrolom Aleksandra Vučića. Makar njen najveći deo, tj. matica. Sa tom glavninom, dakle, Vučić je bio u tesnoj vezi. Njeni predstavnici su redovno dolazili u Beograd, Srbija je javno finansirala njihove aktivnosti milionima evra, a naivno bi bilo ne računati da su tajne sume bile još veće. Za divno čudo, javnost u Srbiji, naročito opoziciona, to je uspevala da ne vidi. Pa je govorila da su Vučić i Đukanović u dosluhu i da jedan drugom nabacuju...

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku. Ovih dana na sva zvona razglašena je vest da je Srbija u prvom tromesečju 2020. godine ostvarila najveći rast bruto domaćeg proizvoda u Evropi. Vest je, kako i dolikuje, prvo objavio predsednik Republike, uz borbeni poklič „napred Srbijo“. Onda je istu stvar „prepisao“ Siniša Mali koji je osetio potrebu da doda i nešto svoje: „po prvi put u istoriji, Srbija je najbolja u Evropi“, zabiberio je ministar finansija. Za svoju tvrdnju, međutim, Mali nije podneo nikakve dokaze. Nije valjda da istoriju računa od kada je on zaposeo ministarsku poziciju. Neće...

(Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku) Ovog februara (19) navršava se jedan vek od rođenja Desimira Tošića. Desimirov dobar prijatelj Ivan D. Pajić, dugogodišnji, sve do svoje smrti, saradnik „Naše reči“, za Desimira će reći da je „intelektualni skeptik“ i „ubeđeni realista“, a Aleksandar Lebl da je „bio – a izgleda i ostao – umnogome naivan i idealist“. Aleksa Đilas za Tošića kaže da je „politički realista“, dok ga Dejan Đokić, naziva „nesentimentalnim idealistom“. Šta je ovde istina, ko je pogrešio. Po svoj prilici, tačno je i jedno i drugo; to jest, u ovom malom srpskom...

Dimitrije Boarov je načeo ovu temu u Novom magazinu pa ću ja ovde, zaintrigiran, pokušati da je malo „razgazim“.  Radi se o privrednom rastu koji će prema zvaničnoj statistici ove godine iznositi oko 3,8 odsto. To, iako je pola procentnog poena ispod prošlogodišnjeg rasta (4,3 odsto), ipak je otprilike isto toliko iznad rasta kojeg je većina ekonomista prognozirala pre svega nekoliko meseci. A koji se kretao između tri i 3,5 odsto. Međunarodne finansijske institucije poput MMF-a i Svetske banke i dalje se drže procene od 3,5 odsto. Ovaj iznenadni skok stope rasta iznenadio je i...

Primedbe na budžet Srbije za 2020. godinu u dosadašnjoj javnoj raspravi, ako nešto nisam propustio, uglavnom se odnose na tzv. rashodnu stranu budžeta. To jest, vlada se kritikuje zbog toga kako budžetska sredstva planira da potroši. Gotovo da nije bilo reči o prihodima. A ključni problem sa državnim proračunom za iduću godinu jesu prevelika zahvatanja. Porezi, doprinosi, akcize, carine, takse i drugi načini iz prebogatog arsenala mehanizama za izvlačenje para iz privatnih džepova opet će (kao i ove i prošle godine) državnu kasu napuniti do vrha. To ne znači, naravno, da država...

Da je neko pre mesec dana rekao da u ekipi za Svetsko košarkaško prvenstvo neće biti Nikole Kalinića, niko mu ne bi verovao. A tek da neće biti pozvan čak ni na pripreme – rekli bi mu da nema pojma. Zato je Kalinićevo izostavljanje sa užeg spiska reprezentativaca Srbije bio „grom iz vedra neba“. Ali, kako to i inače biva leti, ubrzo se sve utišalo i opet je postalo vedro i sunčano. Kada je selektor Aleksandar Đorđević, 1. jula, saopštio spisak igrača koji idu na pripreme, tj. da na njima neće biti Kalinića, svoju odluku je obrazložio vrlo šturo. Tačnije, nije je ni obrazložio,...

Hteo bih da se osvrnem na tvrdnju Maria Reljanovića da „je rast BDP-a u ozloglašenom komunizmu bio u kontinuitetu ekstremno visok, oko 7 odsto godišnje u proseku za period 1955-1990. godine“. Naime, podaci kojima raspolažem, govore bitno drugačije. Prema publikaciji „O dva veka razvoja Srbije – beleške Miodraga Nikolića“ koju je 2017. godine izdao Republički zavod za statistiku, Jugoslavija je u razdoblju od 1950. do 1990. godine ostvarila sledeći rast. Za prvu deceniju (1950-1960) indeks rasta je iznosio 187 (što znači da je ukupan rast bio 87 odsto, odnosno da je prosečna godišnja...

Ove godine se navršava tri decenije od Zajma za privredni preporod Srbije, koji se pretvorio u pravu malu pljačku naroda. Malu jer su posle nje usledile druge, mnogostruko puta veće. Aktuelna vlast, naime, svako malo optuži aktuelnu opoziciju da je upropastila zemlju i sve uništila. Pre nešto više od godinu dana napisao sam tekst „Godine koje su pojeli naprednjaci“, u kojem je iznet niz podataka o strmoglavom padu srpske ekonomije tokom devedesetih godina prošlog veka. Izostao je tada, međutim, finansijski aspekt ovog sunovrata. Odnosno, s jedne strane, otimanje devizne ušteđevine...