Dejan Dimić

Ako je neko sumnjao da su ćaci sposobni da sruše i najneverovatnije negativne rekorde u sportu, da je Piksi jedan i da je to kraj, žestoko se vara, jer ovih dana, ne samo da iznenađuju nas, već i sebe - takvi kakvi su, rezistentni na svaki pojam unižavanja, bruke i sramote na koji uvek jednostavno odgovore sa - pa šta! U nemilosrdnom rušenju svega, pa i svakog srpskog sporta, kojim smo se do juče, da upotrebim preCednikov omiljeni glagol, "dičili", posebno je nepošteđen bilo koj sport u najnižim ligama (tu ne dopriru ni NJEGOVE oči, pa radi ko šta stigne s ciljem ovaploćenja lične imovine...

Čisto me zanima osećaju li gradonačelnik i ljudi koji donose nekakve odluke u ovom gradu, a 110 odsto su očevidno pogrešne, bilo kakvu grižu savesti što, sečući optičke kablove operatera Jotel, ostavljaju veliki broj Vranjanaca bez televizijskog i internet signala. Alo, ljudi, ovo nije srednji vek. Pošaljete one vaše likove što ste ih preveli iz sive u legalnu zonu i oni iseku. I? To li je civilizovano? Dokle mislite da se na tako primitivan način bavite politikom? Kao, mnogo ste legalisti i privrženi zakonu, pa eto da ostavite pola Vranja bez interneta i televizije. Baš...

Oni koji godinama zbunjuju ovaj napaćeni narod i vode ga putem bez povratka, ne samo da su uveli veronauku (tu nesrećnu složenicu čije dve reči isključuju jedna drugu) u škole, nego su, prema očekivanjima, nastavili da produbljuju sluđivanje ajd' roditelja, nego i đaka (od koji su većina maloletni) na temi vera. S jedne strane, preko crkve, čak i među najmlađe, implementira se volja političke vrhuške, pa mu veronauka u poslednje vreme valjda dođe kao neka vrsta moralno-političkog vaspitanja. Žao mi je što ljudi ovde toga uglavnom nisu svesni i što se njima, i politički i verski, lako...

Gornji naslov zapravo je eho, čista fizika - ono kad emitujete neki zvuk a u nekom ste uskom ili širem, obično praznjikavom prostoru, pa se on odbija od okolnih površina, ponavlja i do onog ko sluša dolazi sa izvesnim zakašnjenjem. Upravo u takvom, mračnom, sluzavom, ljigavom i zaudarajućem prostoru izgleda da se nalaze oni koji su se u u subotu u Beogradu okupili pod okriljem udruženja koje mnogi nazivaju ANUS - bilo bi nehigijenski objašnjavati šta ta skraćenica znači pošto nikakve dodirne tačke reči koje je čine nemaju sa afinitetima i psihološkim profilima okupljenih "delegata"....

Jedan moj prijatelj, porodičan čovek, priča mi juče. Greje se na pelet, kad baš zagudi ubaci i po neko drvce. Ogrev skladišti iza kuće, ima specijalan boks za to, sve po pe-esu. Ovde pelet, pored iscepkana drvca, treskice, složeno sve to cakum-pakum, kao u rafu. Tu idilu, međutim, remeti komšija. Izgleda mu se zasviđalo to kako je sve skockano u šupici, a i kubici na izvolte, i tu dolazimo do zapleta... Dve kuće okrenute su zadnjim stranama jedna ka drugoj, deli ih neki ogradni zid sa šupljinama, a ovaj moj baš u tom međuprostoru, koji nije veliki, postavio taj super-boks sa...

U moru uništavanja i otimačine svega postojećeg - života, zdravlja, kulture i civilizovanosti, govora, love iz budžeta, dece, radničke i srednje klase, vode, vazduha, biljnog i životinjskog sveta, fabrika, trotoara, vizuelnog ugođaja i prirodnih lepota itd, itd - jedan od najvećih zločina u državi odigrava se uglavnom izvan očiju običnog čoveka. Nad zemljom u bukvalnom smislu te reči - zemljištem koje nas hrani, iz koga crpimo vodu i koje nam omogućava da dišemo. Primera da oni koji nemaju više šta da kradu osim zemlje (u nastavku je betoniraju ili ubijaju u svakom smislu te reči) je na...

Slušaj 'vamo, slušaj dobro, dolazi do važnog priopćenja. Pre neki dan razgledao sam prepis jednog originalnog rešenja Narodnog odbora (čuveni NO) s polovice prošlog stoleća prema kome je izvesni Nikola Nikolić (1926), u svom naponu snage, sa neke dve i po „banke“, osuđen prema tadašnjem Osnovnom zakonu o prekršajima na 90 dana zatvora. Razlog, iz današnje vizure, krajnje bizaran. Naime, FNRJ, jedna od naših država pretkinja, nije u to doba varila džabalebaroše kao npr, naša Srbija danas gde je to čak i poželjno i smatra se nekom vrstom statusnog simbola. Tek, prema narečenom rešenju Nikola...

U ovom paklu od korone poslednjih meseci bili smo svedoci raznih stupidarija, nesnalaženja, jezikolobotomije zvaničnih lica potkovanih novom terminologijom i naravno nekih novih, nemalih ovlašćenja koja su tri puta na dan dodeljivana predstavnicima prisile - policiji, komunalnoj miliciji, raznim inspekcijama itd. Tradicionalno je reč o službama u kojima dobar deo zaposlenih (čast izuzecima) na terenu ne može da sakrije iznenadno ushićenje kad dobije dužu batinu u ruke da prevaspitava pučanstvo. Uleću u kafiće i restorane, čude se, hvataju za glavu, padaju na kolena, bahate, verbalno...

Moram da priznam da uvek iznova naivno verujem da taj sindrom „starovranjanštva“ kojeg prati neviđeni sebičluk, svojatanje javnog dobra i sintagma samoodređenja „Vranje - to sam ja“ jednom mora biti pobeđen. Ali me Starovranjanci, bili oni lažno ili pravopredstavljeni, iznova demantuju i sa svakim novim demantijem ostavljaju sve bljutaviji ukus u ustima. Evo, zaričem se da ću ubuduće, čim mi neko rekne da je Stari Vranjanac, da potiče iz stare vranjske porodice (tu obavezno ide ono „loza od više stotina godina“), bežati i bežati koliko me noge nose. Ko je Stare Vranjance koji stalno...