Dejan Dimić

Jedan moj prijatelj, porodičan čovek, priča mi juče. Greje se na pelet, kad baš zagudi ubaci i po neko drvce. Ogrev skladišti iza kuće, ima specijalan boks za to, sve po pe-esu. Ovde pelet, pored iscepkana drvca, treskice, složeno sve to cakum-pakum, kao u rafu. Tu idilu, međutim, remeti komšija. Izgleda mu se zasviđalo to kako je sve skockano u šupici, a i kubici na izvolte, i tu dolazimo do zapleta... Dve kuće okrenute su zadnjim stranama jedna ka drugoj, deli ih neki ogradni zid sa šupljinama, a ovaj moj baš u tom međuprostoru, koji nije veliki, postavio taj super-boks sa...

U moru uništavanja i otimačine svega postojećeg - života, zdravlja, kulture i civilizovanosti, govora, love iz budžeta, dece, radničke i srednje klase, vode, vazduha, biljnog i životinjskog sveta, fabrika, trotoara, vizuelnog ugođaja i prirodnih lepota itd, itd - jedan od najvećih zločina u državi odigrava se uglavnom izvan očiju običnog čoveka. Nad zemljom u bukvalnom smislu te reči - zemljištem koje nas hrani, iz koga crpimo vodu i koje nam omogućava da dišemo. Primera da oni koji nemaju više šta da kradu osim zemlje (u nastavku je betoniraju ili ubijaju u svakom smislu te reči) je na...

Slušaj 'vamo, slušaj dobro, dolazi do važnog priopćenja. Pre neki dan razgledao sam prepis jednog originalnog rešenja Narodnog odbora (čuveni NO) s polovice prošlog stoleća prema kome je izvesni Nikola Nikolić (1926), u svom naponu snage, sa neke dve i po „banke“, osuđen prema tadašnjem Osnovnom zakonu o prekršajima na 90 dana zatvora. Razlog, iz današnje vizure, krajnje bizaran. Naime, FNRJ, jedna od naših država pretkinja, nije u to doba varila džabalebaroše kao npr, naša Srbija danas gde je to čak i poželjno i smatra se nekom vrstom statusnog simbola. Tek, prema narečenom rešenju Nikola...

U ovom paklu od korone poslednjih meseci bili smo svedoci raznih stupidarija, nesnalaženja, jezikolobotomije zvaničnih lica potkovanih novom terminologijom i naravno nekih novih, nemalih ovlašćenja koja su tri puta na dan dodeljivana predstavnicima prisile - policiji, komunalnoj miliciji, raznim inspekcijama itd. Tradicionalno je reč o službama u kojima dobar deo zaposlenih (čast izuzecima) na terenu ne može da sakrije iznenadno ushićenje kad dobije dužu batinu u ruke da prevaspitava pučanstvo. Uleću u kafiće i restorane, čude se, hvataju za glavu, padaju na kolena, bahate, verbalno...

Moram da priznam da uvek iznova naivno verujem da taj sindrom „starovranjanštva“ kojeg prati neviđeni sebičluk, svojatanje javnog dobra i sintagma samoodređenja „Vranje - to sam ja“ jednom mora biti pobeđen. Ali me Starovranjanci, bili oni lažno ili pravopredstavljeni, iznova demantuju i sa svakim novim demantijem ostavljaju sve bljutaviji ukus u ustima. Evo, zaričem se da ću ubuduće, čim mi neko rekne da je Stari Vranjanac, da potiče iz stare vranjske porodice (tu obavezno ide ono „loza od više stotina godina“), bežati i bežati koliko me noge nose. Ko je Stare Vranjance koji stalno...