Dejan Dimić

Na jednoj lokalnoj televiziji i njenom portalu (kojima iz higijenskih razloga nije preporučljivo pominjati imena bez preke potrebe) pojavilo se nešto, neka amorfna masa sastavljena od slova i reči koja bi trebalo da predstavlja medijski prilog u kome se postavlja pitanje - ima li i Vranje nekakve "štrokadere", ma šta to značilo. Na kraju naslova nema znaka pitanja (a i ne stavlja se interpunkcija u naslovu, mada to ovi iz RTV Štrokanja teško da znaju), svejedno deluje više kao konstatacija nego kao pitanje. Tako je i intoniran niz rečenica koje bi trebalo da predstavljaju neku smislenu...

Uposlenici regionalne kutje obmane u rasutom stanju, koji bi da se bave medijima, poznate kao DOO (sa niskom propagandnih celina koje godinama unazad, ličnom voljom pojedinaca u vlasti, arče milione ispumpane iz džepova građana preko domaćih medijskih konkursa) nalaze se ovih dana u simpatičnoj kampanji. Naime, ta opskurna kvazitvorevina, koja se decenijama unazad bavi inverzijom stvarnosti, terorom nad lokalnim konzumentima medija, opscenom svake vrste, a ponajviše iživljavanjem nad politički neukim delom pučanstva (što je pa tek poseban zločin), uz neviđene izlive euforije ovih dana...

Dvostruko manje interesovanje studenata iz Vranja vlada za novčane nagrade iz budžeta grada, za koje lokalna naprednjačka vlast godinama unazad sebi perfidno pripisuje zasluge, koristeći novac građana iz zajedničke gradske kase.  Zašto je to tako, ne zna se - ali možemo se baviti nagađanjima. Recimo, možda je mnogo manje studenata, ili je mnogo manje uspešnih studenata (što i ne bi čudilo imajući u vidu intenzitet kojim naprednjačka vlast srozava obrazovni sistem) ili su se studenti opametili, nisu oni sirotinja da im daje neko crkavicu kao penzionerima pred izbore. Ili možda...

Što se mene tiče, a verujem i većine ljudi u Srbiji, nekadašnja poštapalica “narodna milicija” definitivno je mrtvo slovo na papiru. Saopštenja MUP-a i BIA o tome ko koga ovih dana napada, okačite mačku o rep, što bi rekao vaš veliki vođa. Poslednjim događajima, odbranom Ćacilenda i režima uopšte po svaku cenu, čak i ako se to kosi sa Ustavom i svim zakonima koji regulišu postupanje bezbednosnih struktura, nasiljem i policijskom torturom protiv naroda na mirnim protestima, lažima o broju prisutnih na skupovima režima, a posebno lažima o masovnosti skupova u organizaciji onih koji se...

Od pojave na političkom nebu Srbije 1991. godine,  sve do danas, valjda je svakom čoveku koji čvrsto stoji na svojim nogama jasno koliku su štetu ovoj državi naneli radikali. To što su promenili ime u “nepomenici”, ne pravi nikakvu razliku, osim što su postali još gori. Jer, radikal ili neoradikal ne može da bude dobronameran i uzoran građanin, oni su baždareni za neke druge stvari, a njihova ideologija samo je deklarativna. Ne doživljavam, pritom, neoradikale kao političku stranku, to je u Srbiji nešto kao karakterna osobina. Novoradikalska politika od starta se zasniva na...

Posle najave zatvaranja pogona fabrike Kentaur u Vranju, danske investicije iz 2019. godine, postavlja se opravdano i logično pitanje - šta naši vlastodršci podržavaju? Osim, naravno, sebe samih, svoje vlasti, moći i bogatstva... Dokle će interes naše lokalne ekonomije da bude da plaćamo strancima subvencije, da oni rade dok im ta državna pomoć omogućava da plaćaju dažbine iz našeg džepa i da čim to istekne pokupe prnje i odu odakle su i došli? Dokle će narod da sluša samo njihove reči, a da širom zatvorenih očiju žmuri na "dela", bolje reči na nedela, ili na dela od kojih nema ni "d...

Par lokalnih televizija, koje godinama uređivačkom politikom pokazuju kako se ruši novinarsko i ljudsko dostojanstvo, nastavljaju da se zaglibljuju u mulj sopstvenih fekalnih izlučevina ne bi li pokazali koliko su im ON i njegove želje i naredbe važni. Pošto je izdato izvršno naređenje da su državni fakulteti “glupost”, da to nama ne treba, da su pobeter privatni, upregle su lokalne TV javne kuće (da ih ne pominjemo, imena izazivaju nagon za povraćanjem) sve svoje atove u kočiju diskreditacije svega što u sebi sadrži reč državno, a tiče se obrazovanja u Vranju i okolini. Ako ON tako...

Ako je neko sumnjao da su ćaci sposobni da sruše i najneverovatnije negativne rekorde u sportu, da je Piksi jedan i da je to kraj, žestoko se vara, jer ovih dana, ne samo da iznenađuju nas, već i sebe - takvi kakvi su, rezistentni na svaki pojam unižavanja, bruke i sramote na koji uvek jednostavno odgovore sa - pa šta! U nemilosrdnom rušenju svega, pa i svakog srpskog sporta, kojim smo se do juče, da upotrebim preCednikov omiljeni glagol, "dičili", posebno je nepošteđen bilo koj sport u najnižim ligama (tu ne dopriru ni NJEGOVE oči, pa radi ko šta stigne s ciljem ovaploćenja lične imovine...

Čisto me zanima osećaju li gradonačelnik i ljudi koji donose nekakve odluke u ovom gradu, a 110 odsto su očevidno pogrešne, bilo kakvu grižu savesti što, sečući optičke kablove operatera Jotel, ostavljaju veliki broj Vranjanaca bez televizijskog i internet signala. Alo, ljudi, ovo nije srednji vek. Pošaljete one vaše likove što ste ih preveli iz sive u legalnu zonu i oni iseku. I? To li je civilizovano? Dokle mislite da se na tako primitivan način bavite politikom? Kao, mnogo ste legalisti i privrženi zakonu, pa eto da ostavite pola Vranja bez interneta i televizije. Baš...

Oni koji godinama zbunjuju ovaj napaćeni narod i vode ga putem bez povratka, ne samo da su uveli veronauku (tu nesrećnu složenicu čije dve reči isključuju jedna drugu) u škole, nego su, prema očekivanjima, nastavili da produbljuju sluđivanje ajd' roditelja, nego i đaka (od koji su većina maloletni) na temi vera. S jedne strane, preko crkve, čak i među najmlađe, implementira se volja političke vrhuške, pa mu veronauka u poslednje vreme valjda dođe kao neka vrsta moralno-političkog vaspitanja. Žao mi je što ljudi ovde toga uglavnom nisu svesni i što se njima, i politički i verski, lako...