Dejan Dimić

Zemlja za laku noć

31.08.2021
U moru uništavanja i otimačine svega postojećeg - života, zdravlja, kulture i civilizovanosti, govora, love iz budžeta, dece, radničke i srednje klase, vode, vazduha, biljnog i životinjskog sveta, fabrika, trotoara, vizuelnog ugođaja i prirodnih lepota itd, itd - jedan od najvećih zločina u državi odigrava se uglavnom izvan očiju običnog čoveka. Nad zemljom u bukvalnom smislu te reči - zemljištem koje nas hrani, iz koga crpimo vodu i koje nam omogućava da dišemo. Primera da oni koji nemaju više šta da kradu osim zemlje (u nastavku je betoniraju ili ubijaju u svakom smislu te reči) je na...

Uvek je nekad bilo bolje

28.12.2020
Slušaj 'vamo, slušaj dobro, dolazi do važnog priopćenja. Pre neki dan razgledao sam prepis jednog originalnog rešenja Narodnog odbora (čuveni NO) s polovice prošlog stoleća prema kome je izvesni Nikola Nikolić (1926), u svom naponu snage, sa neke dve i po „banke“, osuđen prema tadašnjem Osnovnom zakonu o prekršajima na 90 dana zatvora. Razlog, iz današnje vizure, krajnje bizaran. Naime, FNRJ, jedna od naših država pretkinja, nije u to doba varila džabalebaroše kao npr, naša Srbija danas gde je to čak i poželjno i smatra se nekom vrstom statusnog simbola. Tek, prema narečenom rešenju Nikola...

Doza inspektora Radiše

12.11.2020
U ovom paklu od korone poslednjih meseci bili smo svedoci raznih stupidarija, nesnalaženja, jezikolobotomije zvaničnih lica potkovanih novom terminologijom i naravno nekih novih, nemalih ovlašćenja koja su tri puta na dan dodeljivana predstavnicima prisile - policiji, komunalnoj miliciji, raznim inspekcijama itd. Tradicionalno je reč o službama u kojima dobar deo zaposlenih (čast izuzecima) na terenu ne može da sakrije iznenadno ushićenje kad dobije dužu batinu u ruke da prevaspitava pučanstvo. Uleću u kafiće i restorane, čude se, hvataju za glavu, padaju na kolena, bahate, verbalno...

Staro Vranje - toj su oni

26.08.2020
Moram da priznam da uvek iznova naivno verujem da taj sindrom „starovranjanštva“ kojeg prati neviđeni sebičluk, svojatanje javnog dobra i sintagma samoodređenja „Vranje - to sam ja“ jednom mora biti pobeđen. Ali me Starovranjanci, bili oni lažno ili pravopredstavljeni, iznova demantuju i sa svakim novim demantijem ostavljaju sve bljutaviji ukus u ustima. Evo, zaričem se da ću ubuduće, čim mi neko rekne da je Stari Vranjanac, da potiče iz stare vranjske porodice (tu obavezno ide ono „loza od više stotina godina“), bežati i bežati koliko me noge nose. Ko je Stare Vranjance koji stalno...