Poštovani, obraćamo vam se kao žene prisutne u javnoj sferi koje su u dužem vremenskom periodu izložene proganjanju, nasilju na društvenim mrežama i seksističkim uvredama Zorana Ćirjakovića, predavača na Fakultetu za medije i komunikacije.
Poštovani,
obraćamo vam se usled nemogućnosti da na normalan način obavljamo veliki deo svojih poslova u Centru za nematerijalno kulturno nasleđe (u daljem tekstu: NKN) Srbije.
Pojedini važni radni procesi su već dugi niz godina praktično paralisani (rad na nacionalnoj listi NKN, izdavaštvo, međunarodni projekti i slično).
Jedini svetliji primer našeg timskog rada su pripreme za nominacije za liste UNESKO, ali nam tim pre nije jasno zašto ostale aktivnosti ne funkcionišu.
Tužilaštvo treba da istraži navode nekadašnjeg drugog čoveka policije o tome da su ministar i narodni poslanik povezani sa organizovanim kriminalom.
Objavljena su dva odlična teksta koji savršeno oslikavaju realnost i kontekst u kojima se odvijaju procesi reforme policije u Holandiji i Srbiji.
Da, itekako je drugačije.
Pored upotrebne dimenzije, ideološke optužnice imaju i intel ektualnu ambiciju.
Tako je Peščanik (u tekstu Amfilohije u 36 knjiga) nastupio u odori varšavskog počasnog doktora, viteza Legije časti i viteza poziva: stečene dugotrajnim osporavanjima srpskih nacionalnih prava, ove titule podrazumevaju osobu čiji je akademski status davno obezbeđen analizom savremenih grobljanskih napisa
Viši sud u Beogradu doneo je 20. juna 2019. godine, u ponovljenom postupku, presudu kojom je osmoricu optuženih oglasio krivim za ratni zločin izvršen tokom oktobra meseca 1991. godine u Lovasu (Hrvatska) i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od četiri do osam godina.
Petorici optuženih kazne su smanjene u odnosu na one koje su im izrečene u prvom prvostepenom postupku, dok su trojici optuženih kazne ostale iste.
„Poanta 'Černobila' nije u tome da je nuklearna energija opasna, već da su opasni laž, arogancija i odsustvo kritike.“
Tako je scenarist i redatelj Craig Mazin odgovorio na kritike kako se već sad kultnom HBO-ovom serijom uključio u holivudsku industriju antinuklearne paranoje u korist, jasno, fosilnih energetskih lobija.
Ja, recimo, nisam ni shvaćao da se „Černobil“ može čitati ikako drugačije nego kao obdukcija bezumnog totalitarnog sustava koji cijeli počiva na laži.
Ne znam zašto, ali promocija „Izabranih djela“ mitropolita Amfilohija (u 36 knjiga) održana 16. maja u crkvi Svetog Save u Beogradu, ostala je nezapažena.
Mediji u Srbiji, koji inače prate sve što govori i radi ovaj mitropolit, tako da je on odavno postao neka vrsta medijske zvezde, iz nekog razloga nisu posvetili nikakvu pažnju predstavljanju njegovih izabranih dela.
A taj događaj je, reklo bi se, imao sve što treba da bi bio zapažen.
Vest o trostrukom ubistvu u Novom Sadu odjeknula je u svim medijima.
Suprug je ubio ženu i njene roditelje.
Istog dana objavljena je vest o ubistvu još jedne žene od strane supruga u Molu.
Pojedini mediji preneli su da se radi o „nezapamćenom“ zločinu.
Možemo reći da su ti mediji donekle u pravu, ali ne zbog toga što Srbija ovakve zločine prema ženama nije videla, nego zato što očigledno boluje od zaborava.
Hteo bih da se osvrnem na tvrdnju Maria Reljanovića da „je rast BDP-a u ozloglašenom komunizmu bio u kontinuitetu ekstremno visok, oko 7 odsto godišnje u proseku za period 1955-1990. godine“.
Naime, podaci kojima raspolažem, govore bitno drugačije.
Prema publikaciji „O dva veka razvoja Srbije – beleške Miodraga Nikolića“ koju je 2017. godine izdao Republički zavod za statistiku, Jugoslavija je u razdoblju od 1950. do 1990. godine ostvarila sledeći rast.
Dok se Skupština koristi kao poligon bezobzirne političke promocije, buđenjem sećanja na žrtve svirepih zločina i besa prema njihovim krvnicima, u vezi sa izmenama Krivičnog zakonika o kojima se nije raspravljalo u forumima koji su za to kvalifikovani, gotovo neprimetno prolaze zakoni čiji će efekti biti mnogo češće i mnogo brže vidljivi od doživotnog zatvora.