Коментар дана

Tekst je izvorno objavljen na Peščeniku. 

U prvi mah mi se učinilo da je povezivanje slučaja Aleksandra Radića sa jednim ne tako davnim člankom Latinke Perović o ubistvu hrvatskih političkih prvaka, Stjepana i Pavla Radića, u Skupštini Kraljevine Srba etc, brzopleto i nategnuto.

Kada se pomene Kraljević Marko, gotovo svako će se setiti njegovog vernog konja Šarca. U srpskoj epskoj tradiciji Šarac nije prikazan kao običan konj. On razume svoga gospodara, savladava nepremostive prepreke, preskače litice i ostaje simbol snage, odanosti i slobode.

Postavljanje novih žuto-crnih metalnih stubova u Ulici kralja Aleksandra I Karađorđevića u Vranju predstavlja korak ka uređenijem gradskom prostoru.

Na prvi pogled, reč je o investiciji koja doprinosi većoj bezbednosti pešaka, boljoj organizaciji saobraćaja i lepšem izgledu jedne od najznačajnijih gradskih ulica.

Međutim, upravo zato što je početna ideja dobra, još više dolazi do izražaja jedan propust koji je lako mogao biti izbegnut.

Naime, prilikom postavljanja stubova očigledno se žurilo da se posao što pre završi.

Kako priznati naprednjacima da su vlast, kad oni ništa ne mogu da nauče iz svojih grešaka. Kako da im to priznamo, kad oni nisu vlast koja probleme rešava, već ih uporno razmnožava, kao korov. Šta u vezi s tim vidimo na primeru Gimnazije "Bora Stanković" u Vranju, koja decenijama važi za prestižnu vranjsku školu?

Tekst je izvorno objavljen na "Peščaniku"

Istoga dana kad sam sa zadovoljstvom pročitala presudu Vrhovnog suda u sporu koji je vodio Nebojša Stefanović protiv Vesne Pešić i Peščanika, zamenik urednika N1 Vojislav Stevanović uputio je niz zamerki kolumnisti N1 Ljubodragu Stojadinoviću zbog žestokih i koloritnih epiteta koje koristi u svojim kolumnama.

U Srbiji leta gospodnjeg 2026. postoje dve vrste skupova.

Na jedne građani dolaze da bi nešto tražili od vlasti, a na druge vlast pretežno dovodi građane, valjda da pokaže da još ima kome da komanduje.

U ovu drugu kategoriju spada i najavljeno okupljanje SNS-a u Trgovištu za nedelju, božji dan, kada će vrhovnom Šefu lojalisti okruga ritualno prineti mnogobrojne žrtve u vidu sopstvenog morala, časti, dostojanstva (ugled ne mogu, to definitivno nemaju), banica, propećki, prasadi, jagnjadi i svakojakih drugih svinjarija.

Grad Vranje i opštine juga Srbije kroz brojne humanitarne akcije, donacije i programe podrške pokazuju da solidarnost predstavlja jednu od najvažnijih vrednosti lokalne zajednice. Pomoć namenjena socijalno ugroženim porodicama, deci, starijim sugrađanima i osobama sa invaliditetom doprinosi ublažavanju posledica siromaštva i socijalne isključenosti.

Tekst je izvorno objavljen u nedeljniku "Radar"

Dok su u subotu zalihe visokokaloričnog zaječarskog piva u podrumima pića u Vranju bile na minimumu, a rezerve mesa u vranjskim mesarama i kod seoskih domaćina na periferiji grada na istorijskom minimumu, sve kako bi vlast dovela trbuhe "kapilarnih glasača" do tačke pucanja i stvorila kod njih privid osećaja „instant blaženstva“, nekadašnji "stubovi" lokalnog SNS-a bili su na nekom, ko zna kom mestu, zaboravljeni i prežaljeni od svih koji su juče u obližnjem Bunuševcu jeli i pili za vlast "Jednog čoveka" pod izgovorom da, navodno, „Srbija pobeđuje“.

Tekst je inicijalno objavljen na portalu javniservis.net

Sve smo bliži zastarelosti ovog krivičnog dela koju mnogi očito priželjkuju.

Zato nećemo da ćutimo i čekamo da padne zastavica i da neko označi kraj partije.

Kraja nema jer je nekažnjivost neprihvatljiva. 

Neprihvatljiva je i u slučaju Slavka Ćuruvije iako svi više nego dobro znaju ko ga je ubio.