„Ipak je to specifičan fenomen“, rekla je građanka mužu.
„Otkako je počela predizborna kampanja, kandidati za funkciju predsjednika Hrvatske bez prestanka govore o drugoj državi.“
„O kojoj drugoj državi?“ upitao je suprug.
„O Jugoslaviji, naravno“, rekla je građanka.
Da napiše ili da prepiše doktorat, svejedno? Čemu to maltretiranje i nepojamno cimanje?
Zato što je doktorat verovatno jedina preostala stvar na ovom svetu koja se ne može kupiti novcem ili uticajem. Već samo znanjem i trudom.
Jer novac može da kupi i lepotu i zdravlje, od estetske hirurgije do skupocene zdravstvene terapije.
Novci obezbeđuju i izvrsno privatno obrazovanje, od vrtića sve do fakulteta. Veliki novac kupuje i veliku društvenu moć, ili uticaj na izvršnu, sudsku i/ili zakonodavnu vlast.
Ime Palestinca Mohameda Jusufa Dahlana (na slici, 58) godinama je dodatak mnogim zagonetkama, koje dotiču ne samo njegove sunarodnike, nego upućuju i na njegove vešte prste (i interese) u raznolikim bliskoistočnim i arapskim igrama, često iza scene.
Kod nas je interesovanje za Dahlana upravo obnovila poslanica Marinika Tepić pitanjem predsedniku Aleksandru Vučiću „ko su Palestinci koji posreduju u trgovini (srpskim) oružjem“ i kakvi važni državni poslovi su u pitanju.
Odmah ću odgovoriti – ova odluka je suprotna zakonu i opštim aktima Univerziteta u Beogradu, a ceo postupak ima u sebi značajne nadri-fiškalske elemente.
Zašto je ova odluka nezakonita?
Odluci Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka (NNV FON-a) prethodio je izveštaj Etičke komisije FON-a, koji se može pročitati u celosti ovde.
Onaj ko pročita ovaj izveštaj, videće da se kao pravni osnov za njegovo sačinjavanje navodi čl. 5. st. 7.
Dok se mi raspravljamo ko je veći patriota od patriote i ko je veći Srbin od Srbina, Bujanovac nam ostade bez omladine, a sela skoro prazna.
Svi mi dobro znamo da Bujanovac ima najbolju, najlepšu, najpametniju i najtalentovaniju omladinu na svetu.
Gde god su otišli na stranu pokazalo se da su: najbolji radnici, najbolji inženjeri, rudari, građevinari, trgovci, sportisti, ekonomisti itd, itd ….
Na autobuskoj stanici gledam tužna lica mladih, a još tužnija i uplakana lica majki, kako se teška srca rastavljaju (zbogom sine, ako bog da vidimo se sledeće godine)
Prošlog meseca (14. septembra 2019) ispred zdanja Narodne skupštine u Beogradu svečano je promovisana nova generacija kadeta Vojske Srbije.
Tom prilikom promociju je imala i „Vila sa Košara“, do nedavno malo poznata pesma koju je njen autor Neven Milaković Likota, književnik iz Bara posvetio junacima Bitke na Košarama.
„Tri od četiri lica se znaju.
Traži se četvrto lice.
I sva tri lica su lica sa mitinga Saveza za Srbiju“, saopštio je predstavnicima medija Aleksandar Vučić u vezi sa nedavnim „slučajem“ spaljivanja knjige jednog od njegovih „favorita“, već famoznog Gorana Vesića, beogradskog vice-gradonačelnika.
Na pitanje novinarke da li je to utvrdila policija, odgovorio je: „Ne znam ko je utvrdio. Videćemo da li će državni organi utvrditi da postoje elementi krivičnog dela ili ne, ali će neko svakako izaći sa imenima ljudi koji su to uradili“.
„Biti logičan do kraja“, veli Muharem Bazdulj već u naslovu svog reakcionog pisma „Povodom pozorišne kritike ‘Konjunkturno protivljenje’ ili spisak ‘mesta koje režim poseduje'“, a koju, moju kritiku predstave „Sumrak bogova“ u Beogradskom dramskom pozorištu, kvalifikuje kao „jedan od najboljih političkih komentara objavljenih posljednjih mjeseci u našoj štampi“.
U ona vremena, lako biste ih prepoznali u gostionici, u kakvoj kolodvorskoj špelunki ili jeftinom radničkom buffetu: ušao bi stariji neki neugledni, svakodnevni tip u kišnom mantilu, sjeo za stol nedaleko vašeg, zazvao konobara da mu donese malo pivo, pa iz džepa izvadio zgužvanu enigmatsku reviju sa skandinavskim križaljkama i onu tada dosta popularnu kemijsku olovku s ulošcima u tri boje: crnoj, zelenoj i crvenoj.
Jedna od najljepših pjesama velikog engleskog pjesnika Vilijama Blejka zove se „London“.
U njenoj posljednjoj strofi, pjesnik je skovao frazu „Marriage hearse“ što bi u prevodu bila „mrtvačka kola braka“.
Čitajući ovu pjesmu više od stotinu i pedeset godina nakon što je napisana, filozof Emil Sioran bilježi da je šteta što je Blejk napisao „mrtvačka kola braka“ umjesto „mrtvačka kola ljubavi“ dodavši kako je ovo pjesnikovo sužavanje nešto zbog čega treba žaliti.