Lažu o Evropi da bi vladali bez kontrole

Već više od decenije građani Srbije susreću se sa svojevrsnim političkim paradoksom.

Vlast se u Briselu predstavlja kao posvećeni zagovornik evropskih integracija, dok kod kuće, preko tabloida, televizija sa nacionalnom frekvencijom i armije propagandista svakodnevno ubeđuje građane da je Evropska unija na izdisaju, da nas ne želi i da je budućnost Srbije negde između Moskve, Pekinga i, u poslednje vreme, BRIKS-a.

Šta je najčešći argument vlasti koji se plasira preko već pomenutih kanala kao deo kampanje protiv EU?

To je, naravno, podsećanje da su pojedine današnje članice učestvovale u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine.

To jeste bolno poglavlje naše istorije, koje niko ne može niti treba da zaboravi.

Međutim, građani bi, uvek kada vlast to pomene, trebalo da se zapitaju i zbog čega je Srbija tada dospela u sukob sa gotovo celim Zapadom.

Politika tadašnjeg režima, koju su podržavali ili u njoj učestvovali mnogi ljudi koji i danas obavljaju važne funkcije u vlasti, zemlju je dovela do međunarodne izolacije, sankcija, više ratova sa ex-Yu republikama i na kraju do bombardovanja.

Istoriju ne možemo promeniti, ali iz nje možemo da učimo i da u budućnosti budemo pametniji.

Izbor evropskog puta nije i ne mora da bude odricanje od sopstvenog dostojanstva, niti zaboravljanje žrtava, već odluka da Srbija više nikada ne vodi politiku koja će je ponovo dovesti u sukob, izolaciju i razaranje.

A sva je prilika da opet idemo ka tome. Jer, to je manje-više, ista ona vlast koja nas je oduvek zavađivala sa većinom sveta.

Zastanimo malo i razmislimo.

EU danas nije simbol prošlih sukoba, pa i ratnih u kojima su međusobno mnogobrojne članice Unije u prošlosti bile, već prostor u kojem su nekadašnji neprijatelji izgradili trajni mir upravo kroz saradnju, zajednička pravila i uzajamnu zavisnost.

Isključivost i izolacija, a pogotovo političko i ekonomsko vezivanje za osvedočeno nedemokratske režime, nikome ništa dobro ne donosi. Ti režimi su "baždareni" samo za svoj interes, to smo makar naučili kroz istoriju.

Posebno noviju, gde pojedine nacije praktično "vladaju" delovima Srbije, ekonomski izrabljujući radnu snagu, a pre svega prirodne resurse države.

Takođe, potrebno je samo malo uključiti mozak i biti malo manje zaboravan, jer ta ista istorija za nas nudi važne pouke.

Periodi najvećeg privrednog razvoja, modernizacije i međunarodnog ugleda Srbije, odnosno nekadašnje Jugoslavije, uglavnom su bili vezani za otvorenost prema Evropi i SAD, saradnju sa zapadnim državama i prihvatanje pre svega evropskih obrazovnih, pravnih i kulturnih vrednosti.

Tada su se gradile fabrike, putevi, univerziteti i institucije, a životni standard u državi rastao.

Nasuprot tome, svako dugotrajno udaljavanje od evropskog političkog i ekonomskog prostora donosilo je izolaciju, zaostajanje, u novije vreme elemente kolonizovanja pojedinih delova Srbije i sve manju mogućnost da građani žive bolje.

Ali stvarno bolje, a ne po kriterijumima ove vlasti kod koje je "bolji život" daleko ispod dobrog i za tri ili više koplja nekvalitetniiji nego u EU.

S druge strane, ne smemo zaboraviti da negativna kampanja vlasti ka EU nije posledica geopolitičkog promišljanja, već političkog interesa.

Evropska unija nije navondo "opasna" zato što Srbiji želi nešto loše, već zato što od države traži ono što autokratskim sistemima najmanje odgovara: nezavisne sudove, slobodne medije, odgovornost vlasti, borbu protiv korupcije i institucije koje neće služiti jednoj partiji.

Zato se godinama iz raznih tajnih službi, propagandističkih medija, a pogotovo iz redova korumpirane vrhuške stvara slika da je Zapad neprijatelj, dok se autoritarni režimi predstavljaju kao, navodno, "iskreni" prijatelji Srbije.

Pritom se namerno prećutkuje da više od dve trećine srpskog izvoza završava upravo na tržištu Evropske unije, da najveći investitori dolaze iz država članica EU i da milijarde evra bespovratne pomoći stižu upravo iz evropskih fondova. 

Kada se otvori nova škola, rekonstruiše bolnica ili izgradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, evropske zastave često nestanu iz kadra, kao da je novac pao s neba, dok se s druge strane veličaju po nas ne tako značajni projekti država koje imaju odlike autokratija ili u kojima vladaju nedemokratski režimi.

I koje iz Srbije izvlače najbolje za sebe i svoje interese. Naravno da je navodna "ljubav" prema Srbija u stvari motivisana finansijskim interesima.

Još je veće licemerje političke elite.

Dok građanima pričaju da je budućnost na Istoku, svoju decu šalju na školovanje u evropske zemlje, leče se u evropskim bolnicama, kupuju stanove u državama Evropske unije i novac čuvaju u zapadnim bankama.

Za narod je dobra propaganda o Rusiji i Kini, ali za sebe biraju evropski standard života.

Ni Rusija, ni Kina, ni BRIKS Srbiji ne nude ono što nudi Evropska unija.

Uostalom, 99 odsto građana Srbije ide da radi na Zapadu, ne na Istoku. Gro turističkih putovanja, odlazaka na more, takođe građane Srbije po pravilu vodi na Zapad.

S druge strane, zemlje Istoka na koje vlast referiše građane, ne nude pravnu sigurnost, nezavisne institucije niti mehanizme koji ograničavaju samovolju vlasti.

Upravo zato su toliko privlačni političarima koji žele da vladaju bez ozbiljne kontrole.

Evropska unija nije savršena. Greši, spora je i često neodlučna.

Ali uprkos svim manama, ostaje prostor najvećih građanskih sloboda, najviših radnih i socijalnih standarda i najuređenijih institucija na svetu.

Nije slučajno što milioni ljudi žele da žive u državama Evropske unije, dok gotovo niko ne rizikuje život da bi pobegao u autoritarne sisteme koji nam se predstavljaju kao uzor.

Pravo pitanje zato nije da li je Evropska unija idealna? Naravno da nije.

Pravo pitanje je da li Srbija želi državu u kojoj će zakoni važiti jednako za sve ili državu u kojoj će sudbina građana zavisiti od volje jednog čoveka i njegove partije.

Odgovor na to pitanje mnogo je važniji od svake propagande. I upravo zbog tog odgovora evropski put ostaje najbolja šansa koju Srbija ima.

Na kraju, građani Srbije ne treba da biraju između Istoka i Zapada iz emocija, mitova ili propagande, već iz sopstvenog interesa.

Evropska unija nije izbor "protiv" bilo koga, već izbor "za" bolji život - za sigurnije institucije, poštenije sudove, manje korupcije, veće plate, kvalitetnije obrazovanje i više prilika da mladi ostanu u svojoj zemlji.

Srbija neće postati uspešna zato što će promeniti geopolitički pravac, već zato što će prihvatiti pravila koja stvaraju uređene države.

A, upravo su ta pravila najveća vrednost Evropske unije.

Budimo pametniji od svih, pa i od EU, iskoristimo svoje prednosti, jer sve predispozicije i resurse definitivno imamo.

Samo treba da ih upotrebimo.

 

(Autor je urednik portala Vranje news)

Foto Vranje news