Ljubomir T. Dević

Za Vranje news iz Malmea Postoje susreti u životu koji ostave trag dublji nego što bismo očekivali. Nisu to nužno susreti sa poznatim ličnostima ili događaji koji pune naslovne strane. To su, često, susreti sa običnim ljudima – ljudima velikog srca. Supruga i ja, zajedno sa decom, godinama unazad dolazimo u Vranje kolima. Ipak, poslednjih godina odlučili smo, bez izuzetka, da naš put započinje i završava se istim izborom – prevozom taksijem, koji nas sačeka na aerodromu u Skoplju i bezbedno doveze do Vranja, i nazad.   Slogan im glasi: „Sigurno, brzo i udobno“ – ali za našu...

Iz Malmea za Vranje news   Da li danas verujemo medijima – ili samo biramo ono u šta želimo da verujemo? I da li se po tom pitanju Vranje razlikuje od razvijenijih evropskih sredina, ili smo svi deo iste tihe informacione zbrke koja oblikuje naše stavove, strahove i uverenja? Živimo u vremenu kada informacija nikada nije bilo više, ali istine kao da nikada nije bilo manje. Naslovi su postali važniji i senzacionalniji od sadržaja, brzina važnija od tačnosti, a utisak jači od činjenica. U takvom okruženju, granica između istine i mišljenja gotovo da je izbrisana. Društvene...

Iz Malmea za Vranje news Posle više od tri decenije rada u školi, čovek počinje jasnije da vidi promene koje se ne mogu uvek izmeriti statistikama ili novim nastavnim planovima. Tehnologija je ušla u učionice, programi se reformišu, a udžbenici se stalno menjaju. Međutim, jedna promena je mnogo dublja i ozbiljnija od svih drugih – nestanak autoriteta škole i sve slabije poštovanje prema znanju. Nekada je škola bila institucija kojoj se verovalo. Nastavnik nije bio samo predavač gradiva, već i vaspitač i autoritet. Roditelji su u velikoj meri podržavali školu, a učenici su...

Za Vranje news iz Malmea Dok se godinama govori o odlasku mladih, o ekonomskim izazovima i razvojnim razlikama između severa i juga Srbije, retko ko postavlja suštinsko pitanje: može li Vranje postati simbol tehnološkog iskoraka? Odgovor je – može. Ali samo ako postoji vizija. Strateški položaj koji čeka svoju šansu Vranje nije periferija. Ono je raskrsnica. Nalazi se na jednom od najvažnijih evropskih pravaca – Koridoru 10, koji povezuje centralnu Evropu sa jugoistokom kontinenta. Takav saobraćajni i komunikacioni položaj predstavlja značajnu razvojnu prednost. U neposrednoj...

Za Vranje news iz Malmea Postoji čitava generacija ljudi koja ne živi - ona čeka. Čeka kraj radnog vremena. Čeka petak. Čeka leto. Čeka „da se malo popravi situacija“. U međuvremenu, godine prolaze. Radimo poslove koje često ne volimo, često ni ne razumemo zašto ih radimo, ali ih trpimo jer su „sigurni“. Plata je mala, ali redovna. Dani su isti, ali poznati. I to nazivamo stabilnošću i sigurnošću, iako sve u nama govori da je to samo navikavanje na egzistencijalni minimum. Živimo vikendom, brzim tempom. Tada dozvolimo sebi da budemo ljudi. Da se smejemo, da maštamo, da kažemo...

Za Vranje news iz Malmea Kao učitelj u osnovnoj školi u Malmeu, sve češće primećujem da me jug Srbije stiže i tamo gde sam najmanje očekivao – u učionici. Među đacima je sve više dece čiji su roditelji iz krajeva oko Vranja, ali i iz Severne Makedonije. Njihova prezimena, naglasak roditelja na roditeljskim sastancima, pa čak i reči koje deca ponekad nesvesno ponesu od kuće – sve to vraća jug u moj svakodnevni rad. „Učitelju, moj deka kaže ovako…“, počinju rečenice koje mirišu na dom koji ta deca poznaju samo kroz priče, letnje raspuste i video-pozive. Ali, nisu samo đaci ti...

Specijalno za Vranje news Svaki put kada dođem u Vranje, imam osećaj da se uključi sat koji je stao onog dana kada sam otišao za Švedsku. Kao da je neko tada pritisnuo pauzu, a onda je, čim se vratim u tazbinu, ponovo pusti. I tako već dvadeset i kusur godina. Uvek isti prizor, ista scena, isti zvuk mehanizma koji neumorno ponavlja sebe. Vranje danas često liči na lepo osvetljenu pozornicu. Fasade kuća su doterane, trgovi ulepšani, sve izgleda spremno za fotografiju, za prolaznika, za kratak boravak. Grad ume da se predstavi. Ali, kao i na svakoj pozornici, dovoljno je da se...

Uvod Dvadeset i kusur godina. Toliko mi je trebalo da sastavim mozaik koji je ostavio moj pokojni otac, Tomislav Ljubomirov Dević. On je često govorio: „Sine, daleko ćeš ti dogurati… ali pre nego što nastaviš da čitaš i pišeš svoje knjige, saslušaj i drugu stranu. U Turskoj leži istina koju tražiš.” Te reči su mi odzvanjale godinama, ali nisam u njih odmah verovao. Kako bih i mogao — vaspitan sam u srpskom duhu, na istoriji koja je često gledala Tursku kao tuđu, a ne kao izvor istine. Putovanje kroz vreme i krv Od dokumenata, arhiva i svedočanstava starih Devića, kao i...