Коментар дана

Od pojave na političkom nebu Srbije 1991. godine,  sve do danas, valjda je svakom čoveku koji čvrsto stoji na svojim nogama jasno koliku su štetu ovoj državi naneli radikali.

To što su promenili ime u “nepomenici”, ne pravi nikakvu razliku, osim što su postali još gori. Jer, radikal ili neoradikal ne može da bude dobronameran i uzoran građanin, oni su baždareni za neke druge stvari, a njihova ideologija samo je deklarativna.

Ne doživljavam, pritom, neoradikale kao političku stranku, to je u Srbiji nešto kao karakterna osobina.

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku

Posle najave zatvaranja pogona fabrike Kentaur u Vranju, danske investicije iz 2019. godine, postavlja se opravdano i logično pitanje - šta naši vlastodršci podržavaju?

Osim, naravno, sebe samih, svoje vlasti, moći i bogatstva...

Dokle će interes naše lokalne ekonomije da bude da plaćamo strancima subvencije, da oni rade dok im ta državna pomoć omogućava da plaćaju dažbine iz našeg džepa i da čim to istekne pokupe prnje i odu odakle su i došli?

Par lokalnih televizija, koje godinama uređivačkom politikom pokazuju kako se ruši novinarsko i ljudsko dostojanstvo, nastavljaju da se zaglibljuju u mulj sopstvenih fekalnih izlučevina ne bi li pokazali koliko su im ON i njegove želje i naredbe važni.

Pošto je izdato izvršno naređenje da su državni fakulteti “glupost”, da to nama ne treba, da su pobeter privatni, upregle su lokalne TV javne kuće (da ih ne pominjemo, imena izazivaju nagon za povraćanjem) sve svoje atove u kočiju diskreditacije svega što u sebi sadrži reč državno, a tiče se obrazovanja u Vranju i okolini.

Tekst je izvorno objavljen na portalu Savremena politika

Ako je neko sumnjao da su ćaci sposobni da sruše i najneverovatnije negativne rekorde u sportu, da je Piksi jedan i da je to kraj, žestoko se vara, jer ovih dana, ne samo da iznenađuju nas, već i sebe - takvi kakvi su, rezistentni na svaki pojam unižavanja, bruke i sramote na koji uvek jednostavno odgovore sa - pa šta!

Dve najvažnije izdavačke kuće Arhipelag i Clio neće učestvovati na ovogodošnjem Sajmu knjiga.

U pitanju su izdavači koje svoje nezadovoljstvo potkrepljuju nemogućnošću da se prihvati njihova potreba kako bi najznačajnija manifestacija u toku godine bila organizovana tokom perioda koji neće obuhvatati strašni prvi novembar.

Datum održavanja sajma je samo kap koja se prelila zbog ukupnog nezadovoljstva sa upravom Sajma i Sekretarijatom za kulturu Grada Beograda.

Tekst je izvorno objavljen na Canzolovki

Ako je suditi po pisanju državnih medija, po silnim saopštenjima i uzrujanim glasovima, čini se da je glavni problem Radio-televizije Srbije to što je jedno dete opisalo stanje u zemlji svojim rečima i iz svoje vizure.

U svoj toj nervozi izgleda da se zaboravilo na neke druge primere gostovanja dece u televizijskim programima.

Čisto me zanima osećaju li gradonačelnik i ljudi koji donose nekakve odluke u ovom gradu, a 110 odsto su očevidno pogrešne, bilo kakvu grižu savesti što, sečući optičke kablove operatera Jotel, ostavljaju veliki broj Vranjanaca bez televizijskog i internet signala.

Alo, ljudi, ovo nije srednji vek.

Pošaljete one vaše likove što ste ih preveli iz sive u legalnu zonu i oni iseku.

I?

To li je civilizovano?

Dokle mislite da se na tako primitivan način bavite politikom?

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku

„U danima 23, 24. i 25. marta – dakle pre potpisivanja Trojnog pakta – traju spontane demonstracije u Beogradu: osnovne škole, ženske i muške gimnazije – sve je zapaljeno i vri. Protestuje se protiv vlade, namesnika. Nose se trobojke, sluša javno Radio London na časovima. Marta 25. ni u jednoj gimnaziji i na Univerzitetu nije bilo predavanja. Studenti i gimnazisti objavili su narodnu žalost.“