Ljubomir T. Dević

Za Vranje news iz Malmea Kao učitelj u osnovnoj školi u Malmeu, sve češće primećujem da me jug Srbije stiže i tamo gde sam najmanje očekivao – u učionici. Među đacima je sve više dece čiji su roditelji iz krajeva oko Vranja, ali i iz Severne Makedonije. Njihova prezimena, naglasak roditelja na roditeljskim sastancima, pa čak i reči koje deca ponekad nesvesno ponesu od kuće – sve to vraća jug u moj svakodnevni rad. „Učitelju, moj deka kaže ovako…“, počinju rečenice koje mirišu na dom koji ta deca poznaju samo kroz priče, letnje raspuste i video-pozive. Ali, nisu samo đaci ti...

Specijalno za Vranje news Svaki put kada dođem u Vranje, imam osećaj da se uključi sat koji je stao onog dana kada sam otišao za Švedsku. Kao da je neko tada pritisnuo pauzu, a onda je, čim se vratim u tazbinu, ponovo pusti. I tako već dvadeset i kusur godina. Uvek isti prizor, ista scena, isti zvuk mehanizma koji neumorno ponavlja sebe. Vranje danas često liči na lepo osvetljenu pozornicu. Fasade kuća su doterane, trgovi ulepšani, sve izgleda spremno za fotografiju, za prolaznika, za kratak boravak. Grad ume da se predstavi. Ali, kao i na svakoj pozornici, dovoljno je da se...

Uvod Dvadeset i kusur godina. Toliko mi je trebalo da sastavim mozaik koji je ostavio moj pokojni otac, Tomislav Ljubomirov Dević. On je često govorio: „Sine, daleko ćeš ti dogurati… ali pre nego što nastaviš da čitaš i pišeš svoje knjige, saslušaj i drugu stranu. U Turskoj leži istina koju tražiš.” Te reči su mi odzvanjale godinama, ali nisam u njih odmah verovao. Kako bih i mogao — vaspitan sam u srpskom duhu, na istoriji koja je često gledala Tursku kao tuđu, a ne kao izvor istine. Putovanje kroz vreme i krv Od dokumenata, arhiva i svedočanstava starih Devića, kao i...