Ljubomir T. Dević

Specijalno za Vranje news Svaki put kada dođem u Vranje, imam osećaj da se uključi sat koji je stao onog dana kada sam otišao za Švedsku. Kao da je neko tada pritisnuo pauzu, a onda je, čim se vratim u tazbinu, ponovo pusti. I tako već dvadeset i kusur godina. Uvek isti prizor, ista scena, isti zvuk mehanizma koji neumorno ponavlja sebe. Vranje danas često liči na lepo osvetljenu pozornicu. Fasade kuća su doterane, trgovi ulepšani, sve izgleda spremno za fotografiju, za prolaznika, za kratak boravak. Grad ume da se predstavi. Ali, kao i na svakoj pozornici, dovoljno je da se...

Uvod Dvadeset i kusur godina. Toliko mi je trebalo da sastavim mozaik koji je ostavio moj pokojni otac, Tomislav Ljubomirov Dević. On je često govorio: „Sine, daleko ćeš ti dogurati… ali pre nego što nastaviš da čitaš i pišeš svoje knjige, saslušaj i drugu stranu. U Turskoj leži istina koju tražiš.” Te reči su mi odzvanjale godinama, ali nisam u njih odmah verovao. Kako bih i mogao — vaspitan sam u srpskom duhu, na istoriji koja je često gledala Tursku kao tuđu, a ne kao izvor istine. Putovanje kroz vreme i krv Od dokumenata, arhiva i svedočanstava starih Devića, kao i...