Može li Vranje biti grad budućnosti AI

Za Vranje news iz Malmea

Dok se godinama govori o odlasku mladih, o ekonomskim izazovima i razvojnim razlikama između severa i juga Srbije, retko ko postavlja suštinsko pitanje: može li Vranje postati simbol tehnološkog iskoraka?

Odgovor je – može. Ali samo ako postoji vizija.

Strateški položaj koji čeka svoju šansu

Vranje nije periferija. Ono je raskrsnica. Nalazi se na jednom od najvažnijih evropskih pravaca – Koridoru 10, koji povezuje centralnu Evropu sa jugoistokom kontinenta. Takav saobraćajni i komunikacioni položaj predstavlja značajnu razvojnu prednost.

U neposrednoj blizini nalaze se:

• Severna Makedonija
• Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, koja je prema Ustavu Republike Srbije sastavni deo Srbije
• Grčka
• Bugarska
• Turska

To znači da Vranje prirodno pripada regionalnom prostoru od više miliona ljudi. U digitalnoj ekonomiji granice imaju sve manji značaj, ali strateški položaj ostaje ključan – naročito za logistiku, tehnološke centre i prekogranične projekte.

Ako je nekada lokacija bila važna zbog industrijskih pogona, danas je važna zbog mreža – puteva, podataka i znanja.

Budućnost se ne dimi – ona se programira

Za razliku od tradicionalne industrije, veštačka inteligencija i IT sektor ne zahtevaju ogromne fabrike. Potrebni su:

• kvalitetna internet infrastruktura
• obrazovani ljudi
• strateška podrška lokalne samouprave
• vizija dugoročnog razvoja

Vranje ima potencijal da postane regionalni AI centar juga Srbije. Niži troškovi poslovanja u odnosu na Beograd, povoljniji uslovi života i strateški položaj daju mu realnu konkurentsku prednost.

U Švedskoj, u gradu Malmeu, gde radim kao učitelj i profesionalno se bavim AI tehnologijama, digitalizacija se sprovodi sistemski – čak i u obrazovnim institucijama poput škole Höjaskolan.

Kao učitelj, čiji je primarni zadatak nastava i rad sa učenicima, imam mogućnost da se, koliko to obaveze dozvoljavaju, posvetim i razvoju i primeni savremenih digitalnih alata u obrazovanju.

Veštačka inteligencija koristi se za unapređenje nastave, administracije i komunikacije, čime aktivno učestvujem u razmeni iskustava i doprinosim razvoju modernog pristupa nastavi.

To nije futurizam. To je sadašnjost.

Zašto Vranje ne bi započelo sličan proces – prilagođen sopstvenim kapacitetima i potrebama?

Konkretni koraci ka pametnom gradu

Grad budućnosti ne nastaje preko noći. Ali nastaje odlukom da se krene.

Mogući pravci razvoja uključuju:

• Digitalizaciju lokalne administracije
• Uvođenje pametne javne rasvete i energetskih sistema
• AI alate u školama i edukaciju nastavnog kadra
• Podršku mladim IT preduzetnicima kroz osnivanje lokalnog tehnološkog inkubatora – centra u kome bi dobijali mentorstvo, radni prostor, tehničku infrastrukturu i pomoć pri konkurisanju za domaće i evropske fondove
• Organizovanje regionalnih IT i AI konferencija na jugu Srbije

Pored tehnološkog napretka, Vranje zaslužuje i estetsku obnovu – modernizovane fasade, uređenije ulice i savremenu urbanu signalizaciju. Identitet grada mora pratiti njegovu razvojnu ambiciju.

Kada se znanje vraća kući

Jedan od najvećih neiskorišćenih potencijala Srbije jeste znanje dijaspore. Mnogi stručnjaci iz oblasti IT-a, inženjerstva i nauke rade širom Evrope, ali retko imaju institucionalni kanal da svoje znanje ponude rodnom kraju.

Lično sam već uputio predlog gradskoj kući sa idejama za modernizaciju puteva i ulica, a pitanje digitalnog razvoja smatram prirodnim nastavkom takve inicijative.

Bio bih izuzetno srećan ukoliko bi, na primer, Skupština opštine grada Vranja organizovala razgovore o digitalnoj transformaciji i budućnosti grada. Smatram da znanje i iskustvo stečeno u međunarodnom okruženju mogu imati konkretnu primenu na jugu Srbije.

Budućnost se ne čeka – ona se planira

Vranje ima raznovrsnu geografiju, ima stručne ljude i ima bogatu istoriju. Ono što mu je potrebno jeste hrabra, ali promišljena strategija.

Možda je vreme da prestanemo da jug Srbije posmatramo kao prostor koji sustiže druge – i da ga počnemo graditi kao prostor koji prednjači.

Vranje može postati primer kako jedan grad, oslonjen na svoje korene, ali okrenut ka pametnoj tehnologiji, postaje most između tradicije i veštačke inteligencije.

Pitanje više nije da li je to moguće.

Pitanje je – da li imamo hrabrosti da započnemo?

 

(Autor je prosvetni radnik sa posebnim interesovanjem za pravna pitanja i nezavisni istraživač)

Foto lična arhiva Lj.T.D.