Dejan Dimić

Posle najave zatvaranja pogona fabrike Kentaur u Vranju, danske investicije iz 2019. godine, postavlja se opravdano i logično pitanje - šta naši vlastodršci podržavaju? Osim, naravno, sebe samih, svoje vlasti, moći i bogatstva... Dokle će interes naše lokalne ekonomije da bude da plaćamo strancima subvencije, da oni rade dok im ta državna pomoć omogućava da plaćaju dažbine iz našeg džepa i da čim to istekne pokupe prnje i odu odakle su i došli? Dokle će narod da sluša samo njihove reči, a da širom zatvorenih očiju žmuri na "dela", bolje reči na nedela, ili na dela od kojih nema ni "d...

Par lokalnih televizija, koje godinama uređivačkom politikom pokazuju kako se ruši novinarsko i ljudsko dostojanstvo, nastavljaju da se zaglibljuju u mulj sopstvenih fekalnih izlučevina ne bi li pokazali koliko su im ON i njegove želje i naredbe važni. Pošto je izdato izvršno naređenje da su državni fakulteti “glupost”, da to nama ne treba, da su pobeter privatni, upregle su lokalne TV javne kuće (da ih ne pominjemo, imena izazivaju nagon za povraćanjem) sve svoje atove u kočiju diskreditacije svega što u sebi sadrži reč državno, a tiče se obrazovanja u Vranju i okolini. Ako ON tako...

Ako je neko sumnjao da su ćaci sposobni da sruše i najneverovatnije negativne rekorde u sportu, da je Piksi jedan i da je to kraj, žestoko se vara, jer ovih dana, ne samo da iznenađuju nas, već i sebe - takvi kakvi su, rezistentni na svaki pojam unižavanja, bruke i sramote na koji uvek jednostavno odgovore sa - pa šta! U nemilosrdnom rušenju svega, pa i svakog srpskog sporta, kojim smo se do juče, da upotrebim preCednikov omiljeni glagol, "dičili", posebno je nepošteđen bilo koj sport u najnižim ligama (tu ne dopriru ni NJEGOVE oči, pa radi ko šta stigne s ciljem ovaploćenja lične imovine...

Čisto me zanima osećaju li gradonačelnik i ljudi koji donose nekakve odluke u ovom gradu, a 110 odsto su očevidno pogrešne, bilo kakvu grižu savesti što, sečući optičke kablove operatera Jotel, ostavljaju veliki broj Vranjanaca bez televizijskog i internet signala. Alo, ljudi, ovo nije srednji vek. Pošaljete one vaše likove što ste ih preveli iz sive u legalnu zonu i oni iseku. I? To li je civilizovano? Dokle mislite da se na tako primitivan način bavite politikom? Kao, mnogo ste legalisti i privrženi zakonu, pa eto da ostavite pola Vranja bez interneta i televizije. Baš...

Oni koji godinama zbunjuju ovaj napaćeni narod i vode ga putem bez povratka, ne samo da su uveli veronauku (tu nesrećnu složenicu čije dve reči isključuju jedna drugu) u škole, nego su, prema očekivanjima, nastavili da produbljuju sluđivanje ajd' roditelja, nego i đaka (od koji su većina maloletni) na temi vera. S jedne strane, preko crkve, čak i među najmlađe, implementira se volja političke vrhuške, pa mu veronauka u poslednje vreme valjda dođe kao neka vrsta moralno-političkog vaspitanja. Žao mi je što ljudi ovde toga uglavnom nisu svesni i što se njima, i politički i verski, lako...

Gornji naslov zapravo je eho, čista fizika - ono kad emitujete neki zvuk a u nekom ste uskom ili širem, obično praznjikavom prostoru, pa se on odbija od okolnih površina, ponavlja i do onog ko sluša dolazi sa izvesnim zakašnjenjem. Upravo u takvom, mračnom, sluzavom, ljigavom i zaudarajućem prostoru izgleda da se nalaze oni koji su se u u subotu u Beogradu okupili pod okriljem udruženja koje mnogi nazivaju ANUS - bilo bi nehigijenski objašnjavati šta ta skraćenica znači pošto nikakve dodirne tačke reči koje je čine nemaju sa afinitetima i psihološkim profilima okupljenih "delegata"....

Jedan moj prijatelj, porodičan čovek, priča mi juče. Greje se na pelet, kad baš zagudi ubaci i po neko drvce. Ogrev skladišti iza kuće, ima specijalan boks za to, sve po pe-esu. Ovde pelet, pored iscepkana drvca, treskice, složeno sve to cakum-pakum, kao u rafu. Tu idilu, međutim, remeti komšija. Izgleda mu se zasviđalo to kako je sve skockano u šupici, a i kubici na izvolte, i tu dolazimo do zapleta... Dve kuće okrenute su zadnjim stranama jedna ka drugoj, deli ih neki ogradni zid sa šupljinama, a ovaj moj baš u tom međuprostoru, koji nije veliki, postavio taj super-boks sa...

U moru uništavanja i otimačine svega postojećeg - života, zdravlja, kulture i civilizovanosti, govora, love iz budžeta, dece, radničke i srednje klase, vode, vazduha, biljnog i životinjskog sveta, fabrika, trotoara, vizuelnog ugođaja i prirodnih lepota itd, itd - jedan od najvećih zločina u državi odigrava se uglavnom izvan očiju običnog čoveka. Nad zemljom u bukvalnom smislu te reči - zemljištem koje nas hrani, iz koga crpimo vodu i koje nam omogućava da dišemo. Primera da oni koji nemaju više šta da kradu osim zemlje (u nastavku je betoniraju ili ubijaju u svakom smislu te reči) je na...

Slušaj 'vamo, slušaj dobro, dolazi do važnog priopćenja. Pre neki dan razgledao sam prepis jednog originalnog rešenja Narodnog odbora (čuveni NO) s polovice prošlog stoleća prema kome je izvesni Nikola Nikolić (1926), u svom naponu snage, sa neke dve i po „banke“, osuđen prema tadašnjem Osnovnom zakonu o prekršajima na 90 dana zatvora. Razlog, iz današnje vizure, krajnje bizaran. Naime, FNRJ, jedna od naših država pretkinja, nije u to doba varila džabalebaroše kao npr, naša Srbija danas gde je to čak i poželjno i smatra se nekom vrstom statusnog simbola. Tek, prema narečenom rešenju Nikola...

U ovom paklu od korone poslednjih meseci bili smo svedoci raznih stupidarija, nesnalaženja, jezikolobotomije zvaničnih lica potkovanih novom terminologijom i naravno nekih novih, nemalih ovlašćenja koja su tri puta na dan dodeljivana predstavnicima prisile - policiji, komunalnoj miliciji, raznim inspekcijama itd. Tradicionalno je reč o službama u kojima dobar deo zaposlenih (čast izuzecima) na terenu ne može da sakrije iznenadno ushićenje kad dobije dužu batinu u ruke da prevaspitava pučanstvo. Uleću u kafiće i restorane, čude se, hvataju za glavu, padaju na kolena, bahate, verbalno...