Dejan Dimić

Kada bi bilo ko zastao i iz neutralnog ugla pogledao šta rade aktuelni srpski političari vlasti, brzo bi shvatio da je to uglavnom politika kratkog daha, koja drži Srbiju u mestu. Samo su verbalizmi te politike naizgled ispred ovog vremena, točkovi su nam u dubokom kalu. Ali, u političkom životu nije najveći problem ono što vlast govori. Znaju Vranjanci onu staru: Ma na toga li trčol'ža da veruješ. Problem je što je javnost naučena da ne veruje vlasti, ali je istovremeno dobar njen deo primoran je da od tih istih obećanja zavisi. Možda je i najveći paradoks savremene srpske...

Postoji ogromna grupa ljudi u Vranju koje, koliko god se čovek ne slagao sa njihovim političkim izborima, ipak može donekle da razume. To su najstariji sa minimalnim penzijama, korisnici socijalne pomoći, nedovoljno obrazovani i politički obeshrabreni pripadnici radničke klase, siromašne porodice kojima vlast godinama drži po jednog člana na ugovoru, ali i poneki „intelektualac” koji je davno odustao od sopstvene glave i, uz pomoć blatoida, zamenio je glavom partijskog vođe. Posebno su tu oni koje je sistem najpre doveo do prosjačkog štapa, a zatim ih, potpuno zavisne od partijskih...

Kad vi naprednjaci namestite onaj lažni, blaženi izraz lica i dečački osmeh - a la Ace Produženi s Vrelim Mlijekom Do Vrha Šolje u susretu s nekim bakicama ili bivšom razrednom pred izbore - i sve, onako, kao lepo pričate, "fini" ste kao, reči vam se prosto tope na vrhovima lažljivih ustiju, a tek kad se predstavite kao obrazovani, "kulturni”, kao recimo ministar Nidža Selak, najbolji ortak našeg Vranjanca Dekija Srbina Antića, što reče neko, odmah se uhvatim za novčanik da vidim da me neko nije odžepario. Alo ljudi, znamo se, nemojte da glumite tananost i uglađenost, to možete s ovim...

Priča mi jedan prijatelj koji je s našim proslavljenim glumcem Gagijem Jovanovićem pre neki dan pešačio do Bujanovca da su ga par dana kasnije, kada je otišao na pijac u Vranje, čak i pijačni prodavci kod kojih stalno kupuje propitivali: “A, be, stvarno li je Drakče bija pijan, zanosija se tam”. Naravno, bez da ga je iko alkotestirao, otkad se čulo da će Gagi dušom i telom podržati lokalne “šetače” na trasi do Bujanovca krenula je na Fejsbuku, X-u, Instagramu, buka od ljudi bez lica i stava i trovača istine o tome kako je Gagi “teška pijandura”, “gde mu je bure”, “gde mu ja rakija”, “jedva...

Savet za sport Povereništva Srpske nazadne stranke (SNS) u Vranju oglasio se još jednom saopštenjem samo za odabrane medije, u kojem se, u najkraćem, iznosi tvrdnja da sportu u Vranju nikad bolje nije išlo, kao i, valjda, svemu iza čega stoje vladajući lokalni neoradikali. Najpre, da bi nešto moglo da uopšte cveta, pa i sport, lokalna zajednica mora da bude slobodna, a vi nazadnjaci je od 2016, baš onako tvrdokorno, držite u "zarobljeništvu". Kako može uopšte da cveta nešto što je zarobljeno, osim u vašoj nazadnjačkoj inverziji stvarnosti, u kojoj ste vi nazadni "šampioni". Verovatno...

Za vakta aktuelne lokalne vlasti, što je u godinama jedna "desetoljetka", u Vranju je svašta obećavano narodu, odnosno kobajagi u interesu naroda, ali je malo toga realizovano. Između ostalog tako je prošlo i obećanje (dato u više navrata) da će parama iz budžeta (lokalnog ili državnog, svejedno) biti sređene fasade u užem centru Vranja. Godine 2018, dve godine nakon što su aktuelni vlastodršci zaseli u mebl-fotelje, data su iz vrha nove političke sile prva obećanja zbog kojih su se mnogo stanari već vremešnih stambenih zgrada u Vranju ponadali da dolazi kraj njihovim mukama. U čemu...

Na jednoj lokalnoj televiziji i njenom portalu (kojima iz higijenskih razloga nije preporučljivo pominjati imena bez preke potrebe) pojavilo se nešto, neka amorfna masa sastavljena od slova i reči koja bi trebalo da predstavlja medijski prilog u kome se postavlja pitanje - ima li i Vranje nekakve "štrokadere", ma šta to značilo. Na kraju naslova nema znaka pitanja (a i ne stavlja se interpunkcija u naslovu, mada to ovi iz RTV Štrokanja teško da znaju), svejedno deluje više kao konstatacija nego kao pitanje. Tako je i intoniran niz rečenica koje bi trebalo da predstavljaju neku smislenu...

Uposlenici regionalne kutje obmane u rasutom stanju, koji bi da se bave medijima, poznate kao DOO (sa niskom propagandnih celina koje godinama unazad, ličnom voljom pojedinaca u vlasti, arče milione ispumpane iz džepova građana preko domaćih medijskih konkursa) nalaze se ovih dana u simpatičnoj kampanji. Naime, ta opskurna kvazitvorevina, koja se decenijama unazad bavi inverzijom stvarnosti, terorom nad lokalnim konzumentima medija, opscenom svake vrste, a ponajviše iživljavanjem nad politički neukim delom pučanstva (što je pa tek poseban zločin), uz neviđene izlive euforije ovih dana...

Dvostruko manje interesovanje studenata iz Vranja vlada za novčane nagrade iz budžeta grada, za koje lokalna naprednjačka vlast godinama unazad sebi perfidno pripisuje zasluge, koristeći novac građana iz zajedničke gradske kase.  Zašto je to tako, ne zna se - ali možemo se baviti nagađanjima. Recimo, možda je mnogo manje studenata, ili je mnogo manje uspešnih studenata (što i ne bi čudilo imajući u vidu intenzitet kojim naprednjačka vlast srozava obrazovni sistem) ili su se studenti opametili, nisu oni sirotinja da im daje neko crkavicu kao penzionerima pred izbore. Ili možda...

Što se mene tiče, a verujem i većine ljudi u Srbiji, nekadašnja poštapalica “narodna milicija” definitivno je mrtvo slovo na papiru. Saopštenja MUP-a i BIA o tome ko koga ovih dana napada, okačite mačku o rep, što bi rekao vaš veliki vođa. Poslednjim događajima, odbranom Ćacilenda i režima uopšte po svaku cenu, čak i ako se to kosi sa Ustavom i svim zakonima koji regulišu postupanje bezbednosnih struktura, nasiljem i policijskom torturom protiv naroda na mirnim protestima, lažima o broju prisutnih na skupovima režima, a posebno lažima o masovnosti skupova u organizaciji onih koji se...