Mirko, pazi fasada

Za vakta aktuelne lokalne vlasti, što je u godinama jedna "desetoljetka", u Vranju je svašta obećavano narodu, odnosno kobajagi u interesu naroda, ali je malo toga realizovano.

Između ostalog tako je prošlo i obećanje (dato u više navrata) da će parama iz budžeta (lokalnog ili državnog, svejedno) biti sređene fasade u užem centru Vranja.

Godine 2018, dve godine nakon što su aktuelni vlastodršci zaseli u mebl-fotelje, data su iz vrha nove političke sile prva obećanja zbog kojih su se mnogo stanari već vremešnih stambenih zgrada u Vranju ponadali da dolazi kraj njihovim mukama.

U čemu je problem?

Pa, osim što te fasade pedeset, šezdeset i kusur godina niko nije pipnuo, pa to estetski izgleda vrlo ružno, demode, socrealistično, već duži niz godina od njih preti i opasnost, jer se dotrajali krečni malter kojim su zgrade svojevremno oblagane obrušava na površine uz stambene objekte, preteći da ugrozi bezbednost, zdravlje i život onih koji te zgrade koriste ili samo slučajno tuda prolaze.

Pri kraju leta 2018. iz kabineta gradonačelnika najavljeno je: "Grad će sufinansirati popravku oštećenja fasada i krovova na privatnim zgradama, izdvojena su i sredstva za obnovu fasada na objektima u gradskom vlasništvu".

Gradonačelnik, koji je to i danas, već je tada najavio: „U budžetu za 2019. godinu predvidećemo 10 miliona dinara, to smo predvideli i u budžetu za 2018. godinu.

Prednost će imati one fasede koje imaju gotovu projektno tehničku dokumentaciju", javio je tada RTS, prenoseći reči prvog čoveka grada.

Na stranu to što se nečemu što se radi u građevini ne bi trebalo na taj način davati "prednost", jer je valjda prioritet ono što je sklono padu i što ugrožava ljude, tek zgrade u kojima živi običan svet, narod, građani, renoviranje fasada ne da nisu doživeli, nego na to vlast više izgleda i ne pomišlja.

Jer... EXPO.

Ima li nešto da je urađeno u prethodnih desetak godina?

Izuzetak je slučaj zgrade Braća Bajić, gde je crep sa krova koji je padao sa velike visine zaista pretio da nekog ubije". Ali je i to potrajalo godinama, srećom bez žrtava.

U međuvremenu rešavani su problemi "lica zgrada" u kojima stoluje vlast: Urbanizam, Zanatski dom (jer u njoj treba da se otvori SNS-ov Službeni glasnik, useli nekakva policijska ispostava i kancelarije lokalnog Ombudsmana), mnogi objekti u kulturi (dobro, to je opravdano, ali tokovi novca "samo nebo zna") itd. 

Ali gde je onaj ko plaća porez, odnosno daje platu tom gradonačelniku i svima koji su na budžetu?

Gde je njegov interes, komfor, bezbednost, gde su "naša deca"?

Nema ih. Dobri su samo u vidu "glasa" na izborima. Dobar je građanin samo da ga odvedu u neki rat, da da život za opstanak nekog na vlasti... Tako li beše? Koga je briga za bezbednost danas u Srbiji?

A, kad smo kod fasada, problemi stoje. Uzmimo kao najrizičniji primer naselja Češalj.

Za one koji ne znaju (a znaju svi koji tu žive ili prolaze), situacija sa fasadama je alarmantna, a "baba" (vlast) se i osam godina nakon prvih obećanja bezbržino "češlja".

Šta je s Češljem?

Najpre, za one koji ne znaju, reč je o prvom gradskom urbanom naslju u Vranju, izgrađenom u graditeljskom zanosu ex Jugoslavije u prvoj polovini šezdesetih godina prošlog veka po, u to vreme, najmodernijim planskim, arhitektonskim, urbanističkim, graditeljskim i svim drugim standardima.

Međutim, posle šezdeset i kusur godina to više nije nekadašnja mlada devojka, ponos Vranja, već je naselje "starabaka", kome je potreban "refresh", ne samo zbog estetskih (naravno i zbog njih) već, pre svega, iz bezbednosnih razloga.

Znaju sami stanari da poslednjih godina gotovo da nema zgrade u tom naselju sa koje ne otpadaju delovi fasade.

To je posebno izraženo prilikom jakih udara vetra.

Nisu to parčići; sa pojedinih fasada otpalo je mnogo kvadrata fasade debljine od tri do pet centimatara.

Bilo je i povređenih ljudi, srećom (na šta ne bismo smeli da se oslanjamo) lakše, a o šteti na automobilima i drugoj imovini građana da ne govorimio.

Međutim, od obećanja vlasti iz 2018, ponovljenom još par puta u kasnijim godinama (obično u situacijama kad ovde "svrne" neki od niske ministara građevine i infrastrukture) ostalo je samo mrtvo slovo na papiru.

Vlasti naša, trudimo se da razumemo, ali ne ide - ako je nešto bilo planirano, izdvojeno ili čak prebačeno iz republike, kako ste se svojevremeno hvalili, gde su ti novci.

Mi ne vidimo da ste obnovili ijednu fasadu, a da nije vaša, odnosno neke od zgrada u javnoj svojini.

Ili da treba nekoj vašoj instituciji koju vodi vaš čovek iz SNS-a koji stoji na čelu glasača.

Rekao sam već više puta, vi ste se mnogo zaboravili, pa pare iz budžeta tretirate kao vaše ili stranačke. Nadam se da razumete i da mislite o tome - da će doći dan kada će za to da se odgovara.

To što para nema (a fasade su netaknute i izgledaju kao u Nižnjevartovsku pre 70 godina) istovremeno znači da su te pare negde preusmerene, potrošene na nešto drugo, odnosno nenamenski (što i ne čudi imajući u vidu koliko česte ste organizovali izbore, gradili "kapitalne" projekte na raznim vodama ili sada EXPO, koji je pa tek, sam po sebi, svojevrsna fasada.

Šta zaključujemo?

Država je tu samo kad treba da brine o sebi, o svojim zgradama (čitaj sumnjivim investicijama), o projektima u vezi s kojima mogu da se "zakopite" bez da im se bilo ko sa strane meša u tokove, posebno finansijske...

Tu se ponašaju kao u slučajevima kad treba da naplate porez, doprinose, akcize, takse ili firmarine, da bi svom vernom glasačkom aparatu dali platu.

Kad su u pitanju građani, za koje nemaju "siguraciju" da su baš svi njihovi, i gde će finansijski i graditljski tokovi biti vidljivi i običnim smrtnicima, e tu su malo "teški na paru".

Tu se već ponašaju isto onako kako su se ponašali kad su, kao, čuvali naše granice ili kad brinu o zdravlju stanovništva ili obrazovanju naše dece.

Uostalom, vi ste poznati po ulaganju u nebezbednost, ne u bezbednost.

O tome svedoče vaša nedela.

A i šta zna fasada šta je nadstrešnica.

 

(Autor je urednik portala Vranje news)

Foto Vranje news