Sve je to ne/normalno

Direktor SNS policije Dragan Vasiljević, koji je proteklih dana upadljivo ćutao o “Slučaju Senjak” i ubistvu koje je imalo za posledicu hapšenje trećeg čoveka MUP-a Veselina Milića, pojavio se u subotu na konferenciji za medije i saopštio da na studentskom skupu na beogradskom Trgu Slavija učestvuje, ni manje ni više, nego 34.300 ljudi.

Naravno da nije rekao istinu, jer svako ko ima oči i koje video makar i jedan snimak ili fotografiju sa Slavije bilo mu je jasno da na tom mestu sigurno ima preko 100.000 ljudi (što je saopšteno i iz “Arhiva javnih skupova”, odakle su najavili preciznije brojke za danas).

Setićemo se da je taj isti čovek, nedavno, prilikom održavanja jednog Vučićevog skupa u beogradskoj hali “Arena” (koja prima dvadesetak hiljada ljudi) trvdio da je SNS tu okupio čak 70.000 pristalica.

Kad vidite da neko daje tako "precizne" informacije sa tako masovnog skupa, odmah je tu nešto sumnjivo. Dakle, on nije rekao ni “oko 30.000", nije rekao ni “između 30.000 i 40.000“. On je išao skoro toliko precizno kao njegov predsednik, koji voli da predočava takve podatke ”u glavu” (a koji se i ovog puta izbacivao ciframa iz aviona za Kinu, iznoseći njanižu procenu od svih - 30.500 ljudi). Naravno da je jasno da to nikad nisu tačni podaci. Toliko je trivijalno da vam stvarno bude žao onih koji u to veruju.

Ta preciznost, gotovo matematička, zvuči možda nekome “impresivno”, ali samo dok ne pogleda fotografije. Ili snimke. Ili jednostavno ne uključi zdrav razum. No, ima dosta onih koji su sami sebi oduzeli i oči i razum i na čijem kraju vratnog dela stoji televizor koji poništava njihov intelekt.

Ok, svako normalan i obejktivan, ko je u subotu video “Slaviju” i čuo Dragana SNS Direktora Policije, shvata da broj koji je izgovorio prvi čovek organa sile nije bila procena - to je bila politička poruka. Direktor policije ne bi smeo da se bavi politikom. Međutim, ovaj to radi u svakoj situaciji, bez imalo srama. Ide i pod šator s naprednjacima, na njihove skupove. Jasno je o kakvom se čoveku radi i kome on pripada, da ne kažem čije je vlasništvo. M govorimo o čoveku koji se bavi propagandom za Njega i SNS. On se "svrstao" i tu je sve jasno.

Međutim, s druge strane, javnost od njega očekuje odgovore o bezbednosti, odgovornosti i eventualnim sistemskim propustima u "Slučaju Senjak" i podnošenje ostavke, a direktor policije bira da govori o brojnosti studenata na protestu. To nije slučajno.

To je stara politička tehnika: kada ne možete da objasnite ozbiljan problem, ponudite javnosti sporednu temu. U ovom slučaju, to je broj okupljenih. Jer brojke, naročito kada su očigledno netačne, služe da zamagle suštinu i važne teme.

Ponašanje Vasiljka Svrstanog je čista zloupotreba policije, jer on svoj autoritet po funkciji i instituciju policije koristi da umanji masovnost protesta građana, da relativizuje očigledne činjenice. Ali on i vređa javnost Srbije, jer je tretira kao publiku nesposobnu da razlikuje stvarnost od saopštenja. On time ne štiti državu. On zastupa i štiti politički narativ.

A policija ne sme biti narativ. Ona mora biti institucija poverenja.

U demokratskim društvima policija ne broji ljude da bi umanjila njihovu političku poruku. Ona obezbeđuje njihovo pravo da se okupe. U demokratskim sistemima direktor policije nije PR menadžer vladajuće partije, niti tumač političke realnosti. Njegov posao je da govori istinu, čak i kada je ta istina neprijatna za vlast.

Zato izjava o “34.300 ljudi” nije banalna greška. To je simptom.

Simptom sistema u kojem institucije više ne pokušavaju da nas ubede da govore istinu, već da nas ubede da ne verujemo sopstvenim čulima, posebno čulu vida. To je možda jedan od najopasnijih trenutaka za jedno društvo. On prosto navodi građane na to da veruju u nenormalnost i da je prihvate kao “normalnu”.

Na kraju, nije problem ni u jednoj netačno izgovorenoj brojci. Problem je u tome što je s njom javno demonstrirano da se od policije više ne očekuje da štiti istinu, već vlast od istine. A kada institucija koja bi morala da bude stub poverenja postane instrument političke obmane, šteta nije trenutna, ona je generacijska. Njeni ožiljci ostaju dugo, na licu države i u svesti građana.

Policija koja prestane da pripada narodu i počne da služi partiji, prestaje da bude javna služba. Postaje simbol otuđene moći. A, od tog trenutka, ne urušava se samo jedna institucija, već i poslednja iluzija da sistem još uvek radi za građane. Zato policajci ne treba da se iščuđuju što im više niko ne veruje. Pa ni On i naprednjaci. I što polako ostaju sami protiv svih, deo sistema koji polako “jede” sam sebe.

(Autor je urednik portala Vranje news)

Foto Vranje news