Kovačević: Bora razbio predrasudu da književnost stanuje u Beogradu (FOTO, VIDEO)

Postoji veliki srpski četvorolist pisaca na kome su Bora Stanković, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić i Meša Selimović.

Prvi među njima, prema mom senzibiltetu, je Bora Stanković i siguran sam da je to tako, mogao bih tu tezu da pred vama branim satima.

Siguran sam da je to jedan raskošan dar, kad ga pogledate, kao i količinu emocija, emocija koje imaju jasno vođenu poetičku literarnu misao, onda naprosto budete fascinirani tim talentom - rekao je u petak uveče u Vranju proslavljeni srpski dramski pisac Siniša Kovačević, nakon što mu je uručena Borina nagrada.

Kovačević je ovogodišnji laureat, a nagradu je ravnopravno podelio sa čuvenim srpskim piscem Branimirom Šćepanovićem, koji iz zdravstvenih razloga nije mogao prisustvovati ceremoniji uručenja.

- Ja sam u gradu najvećeg srpskog pisca.

U gradu sam u kome je živeo, radio i stvarao čovek koji je uspeo da tu ideju, tezu i misao da kultura stanuje samo u Beogradu razbije u paramparčad.

Zbog onoga što je Bora napisao u "Božjim ljudima", zbog onoga ono što je napisao u "Nečistoj krvi", verovatno najboljem romanu na srpskom jeziku, i u "Koštani", verovatno najboljoj drami na srpskom jeziku, osećam se neporecivo ponosnim - konstatovao je Kovačević.

Žiri je radio u sastavu prof. dr Slađana Jaćimović, Aleksandar Laković i prof. dr Milo Lompar, kao predsednik žirija.

Obrazlažući zašto je nagrada dodeljena Šćepanoviću, član žirija Aleksandar Laković kazao je da je Šćepanović poznat u Francuskoj, gde je svojevremeno predstavljen kao pisac koji dolazi iz komunustičkg bloka, ali tamo nikada nie bio slavljen kao takav, već pre svega kao pisac.

Nikada nije doživeo da bude disident, iako nije dobio NIN-ovu, ni Njegoševu nagradu, nije postao član Srpske akademije nauka - rekao je Laković, uz napomenu da mu to nije smetalo da ostane jedan od najvećih srpskih pisaca.

Prof. dr Slađana Jaćimović, obrazlažući nagradu dodeljenu Siniši Kovačeviću, istakla je da su "retki pisci koji se po svojim dramskim ostvaranjima mogu porediti sa njegovim delima".

- Ovim delom srpska književnost našega veka dobila je jedan izuzetan i autentičan roman.

On nas vraća iskonskoj ulozi književnosti da nas pomeri iznutra, da nas uzbudi, uznemiri, natera nas da se zapitamo kuda to kao pojedinci i društvo idemo.

Kada se klasik srpske drame, posle četiri decnije, prvi put oproba u novom žanru, i to u romanu, onda su i publika i kritika gotovo zatečene - kazala je Jaćimović.

Miroslav Cera Mihailović, predsednik UO Književne zajednice Borisav Stanković, zahvalio se na kraju manifestacije publici "što je uporno pratila programe Borine nedelje".

- Da nije vas, verne književne publike, ne bi bilo ni ove manifestacije.

Posebno bih se zahvalio predstavnicima medija koji su pomno pratili sadržaje i izveštavali o našim programima - kazao je Mihailović.

Borina nedelja je ove godine organizovana u Vranju, Beogradu, Leskovcu i Vlasotincu.

Održana je 53. put.

PROFIL

Branimir Šćepanović (Podgorica, 1937) je srpski književnik i scenarista. Živi u Beogradu. Objavio je knjige "Pre istine", pripovetke (1961); Sramno leto, roman (1965), preveden na poljski, mađarski, slovenački i makedonski; Usta puna zemlje, roman (1974) preveden na petnaestak svetskih jezika; Smrt gospodina Goluže, pripovetke (1977); Iskupljenje, roman (1980). Usta puna zemlje, knjiga koja sa desetim izdanjem na srpskom jeziku prelazi tiraž od 100.000 primeraka, objavljena je u 27 inostranih izdanja i prevedena na sve značajnije svetske jezike. Pripovetka Smrt gospodina Goluže (kao jedini prilog iz jugoslovenske književnosti) uvršćena je u izbor svetske priče Charlesa Angoffa 1969. godine u Americi i u antologiju Moderne evropske pripovetke, koji su u Danskoj 1977. godine objavili Peter Brask i Morgan Gradenwitz. Po scenarijima koje je napisao snimljeno je šest dugometražnih igranih filmova: Sramno leto, Vreme leoparda, Ono more, Кako umreti...

PROFIL

Siniša Kovačević je srpski dramski pisac i reditelj, najpoznatiji po predstavama „Đeneral Milan Nedić“, „Novo je doba“, „Velika drama“ i drugima, te televizijskim drama „Svečana obaveza“ i „Mala šala“. Napisao je i scenario za filmove „Država mrtvih“, „Bolje od bekstva“, „Najbolji“, „Sinovci“, te seriju „Gorki plodovi“. Rođen je 30. maja 1954. godine u naselju Šuljam kod Sremske Mitrovice. Od 1973. godine živi i radi u Beogradu. U braku je sa glumicom Ljiljanom Blagojević s kojom ima ćerku Kalinu koja je takođe poznata glumica. Bio je dugogodišnji član Demokratske stranke Srbije (DSS), te član predsedništva ove partije. Bio je narodni poslanik u Skupštini Srbije i član Odbora za kulturu i informisanje. Stranku je napustio u februaru 2014. godine, a u januaru sledeće godine osnovao Srpski otadžbinski front. Godine 2017. pridružio se Narodnoj stranci, čiji je trenutno potpredsednik.

Najnovije vesti