Nagradi Borisav Stanković, i ovako bolesna, još nisam prestala da se radujem.
Ona je bila lep uvod onome što se meni i mom delu dogodilo prethodne godine.
"Srpska književna zadruga" objavila je u kompletu svih mojih šest romana i oni su, neki i prvi put posle prvog izdanja, ponovo pročitani - citirao je Miroslav Cera MIhailović prošlogodišnju dobitnicu Borine nagrade Grozdanu Olujić, čitajući njenu besedu koju je nedavno, pre nego što je preminula, napisala za otvaranje ove, 53. po redu Borine nedelje.
- Čitajući priče Bore Stanković otkrila sam čudesan svet Srbije, na prelazu iz starog u novo vreme.
Teško bih u ovim godinama mogla da se prisetim šta su mi sve govorile njegove priče, ali bih i sada mogla da opišem svoje čitalačko uzbuđenje.
Bio je to književni svet udaljenih običaja i drugačije kulture moga naroda.
Kao i svi veliki pisci i Bora je stvorio univerzalnu sliku zavičaja otkrivajući, ispod običaja, vremenske i prostorne odredbe, svima blisku dramu ljudske strasti, osujećenosti i prolaznosti - napisala je Olujićeva u besedi.
Velika srpska spisateljica, pre nego što je 16. marta ove godine preminula, poručila da "zavičaj određuje pisca mnogo više nego što je svestan i što bi možda želeo".
- Svaki pisac ima svoje Vranje, svejedno da li ga naziva pravim imenom ili mu sam, kao što sam ja učinila, kumuje - napisala je Grozdana Olujić nekoliko dana pre svoje smrti.
Na otvaranju "Borine nedelje 2019" vranjska publika imala je čast da sluša kazivanje dva akademika - Mira Vuksanovića, čiji je portret predstavljen Vranjancima, te Jovana Delića, koji je govorio o Vuksanovićevom opusu.
- U istom jezičkom slivu su potoci i sopoti koji su se proneli kraj Une, Vrbasa, Sane, Neretve, Trebišnjice, Pive, Tare, Lima, Drine, Morače, Zete, svake Morave, Vranjske i Moštaničke reke...
A, nisu nabrojani i nepomenuti studenci, jednako bistri, ali nigde nisu na početku zamućeni.
Svako je vodopoj, sa svakog valja piti i reči u pregršt uzimati - kazao je Miro Vuksanović.
Govoreći o radu i delima Vuksanovića, akademik Jovan Delić kazivao je o odnosu pisca prema tradiciji, pre svega prema Ivu Andriću.
- Miro Vuksanović je birao svoju najužu i najbližu tradiciju, i to izrazito kreativno, i Vuka, i Njegoša, i Andrića.
Za antologijsku ediciju "Deset vekova srpske književnosti", čiji je idejni tvorac i glavni urednik, Vuksanović je priredio Vukov Srpski riječnik kao azbučni roman, stavljajući u prvi plan prozno-umetničku i prirodnu vrednost rečnika i pokazujući time svoju autopoetičku vezu, odnosno genetsku vezu svojih romana-azbučnika, romana-rečnika s Vukovim klasičnim i kapitalnim delom, možda i najznačajnijim delom srpske kulture uopšte - kazao je Delić.
PROFIL
Miro Vuksanović je rođen u Krnjoj Jeli, u Crnoj Gori, u seoskoj porodici. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a nižu gimnaziju u Boanu. U Nikšiću je završio Višu realnu gimnaziju. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1969. godine, na Grupi za jugoslovensku i opštu književnost. Radio je kao profesor srpskog jezika i književnosti u Somboru. Bio je zamenik a potom deset godina glavni urednik časopisa "Dometi". Od 1975. bio je upravnik Gradske biblioteke u Somboru. Taj posao je obavljao do 1988. Bio je potpredsednik Matice srpske od 2004. do 2008. godine i upravnik Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu od 1988. do 2014. godine. Direktor je Biblioteke SANU od 2011. godine. Objavio je mnogo knjiga i dobio veliki broj književnih nagrada.
Vuksanovićeva edicija "Deset vekova srpske književnosti" od "ogromnog je značaja za ucelovljenje srpske književnosti", naglasio je Delić.
Vuksanović je uređivao i knjige o Andriću, a od 1976. godine bio je u prisnom čitalačkom i kreativnom spisateljskom dijalogu sa Andrićevim "Znakovima pored puta".
Miro Vuksanović na kraju je čitao odlomke iz trilogije u kojima se pominje "Semolj", o neobičnim rečima iz njegovog zavičaja u Gornjoj Morači u Crnoj Gori.
U utorak 26. marta na istom mestu od 20 časova održaće se veče pod nazivom "Pogled iznutra" u okviru koga će biti predstavljena knjiga "Rusofobija kod Srba".
Govoriće prof. dr Milo Lompar i autor Dejan Mirović.
POSLEDNJA ODBRANA SLOBODNE REČI
Cera MIhailović: U ova nevesela vremena, kada je svako zabavljen svojim jadom ili sopstvenom ambicijom, u "Stradiji" ili "Lipsandriji", u kojima je sve dovedeno do apsurda, iskarikirano, obezvređeno i obesmišljeno, ako već moramo da tumaramo od Nesvrte do Nemesta bitno je da o tome i progovorimo. Koliko u takvoj atmosferi, u kojoj je svaka istinska vrednost bagatelisana, u kojoj se brutalno i bestidno insistira na kolektivnom preumljenju ima prostora za reč, za pravu, istinitu i čestitu, za tačnu reč i težinu koju ona podrazmumeva. Za odgovornost onoga ko je izgovara. Zato i traju ovakvi praznici reči kakva je "Borina nedelja" koja je, ispunjujući svoju uzvišenu misiju zbog koje je i osnovana, za poslednjih deset godina prerasla i u svojevrstan simbol otpora teroru prostakluka, neukusa i primitivizma. To je poslednja odbrana slobodne reči, misija od koje neće i ne sme biti odustajanja ni posustajanja.
Miro Vuksanović: U vašem gradu je nastupilo vreme otimanja za počast Bori Stankoviću. Neobično je što ima više smotri. S njegovim imenom mora biti jedna, neprekidna, autentična, kao što je pisac "Božjih ljudi" autentičan. Iskreno vas i dobronaerno molim da uvek pomislite na nas koji nismo iz Vranja, a ima nas na hiljade, stotine hiljada i više, koji smo u ovom i prošlom veku sa Sofkom, Koštanom, Mitketom i drugima strasno, uzbuđeno, na potpuno drugi način pomalo ljubomorni sanjali Vranje pod mesečinom, pod lepotom reči koje se u Vranju izgovaraju, pod Borinom dugom na Vranju, nigde takvom u srpskim predelima. Hvala vam što čuvanjem Borine uspomene čuvate i naše uspomene.
