Zašto sam napisao ovu knjigu?
Iskreno da vam kažem postoji jedna razlika između našeg naroda i elite u odnosu prema Rusiji.
Kad pogledate našu elitu, intelektualnu, kulturnu, pa i političku, vidite da je ona u suštini rusofobska.
S druge strane, kada pogledate istraživanja među narodom videćete da 60-70 odsto ispitanika poslednjih petnaestak godina govori da je Rusija najbolji i najveći prijatelj Srbije - izjavio je prof. dr Dejan Mirović na predstavljanju svoje knjige "Rusofobija kod Srba 1878-2017" u okviru 53. Borine nedelje u Vranju.
Izučavajući "Pišev dnevnik" Dostojevskog, dodao je autor, došao je do saznanja da je Dostojevski, prateći pomno zbivanja na Balkanu u drugoj polovini 19. veka, zapazio jednu pojavu "koja je više nego aktuelna i danas".
- Dostojevski u "Piščevom dnevniku" piše da srpski narod gleda na ruski kao na Sunce, a da je srpska elita okrenuta Zapadu.
On kaže da će ta elita u narednih sto godina pokušavati da okrivi Rusiju za sva zla koja su zadesila Srbiju.
Tek onda kada dođu crni, teški dani, "srpska elita će se otrezniti".
Potom piše da će Englezi stvoriti južnoslovensku državu koja će biti "antiruski orijentisana".
Kada pogledate te reči, izveštavanje nekih naših medija, videćete da se ovde Rusiji ništa ne oprašta, a da se Zapadu oprašta i bombardovanje osiromašenim uranijumom i silni zločini u agresiji na Srbiju - kazao je Mirović.
On je podsetio na politku sukoba Jugoslavije sa Sovjetskim savezom i informaciju da je takav stav dominirao kod nekadašnjeg predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije Milana Stojadinovića.
Prof. dr Milo Lompar, recenzent Mirovićeve knjige, rekao je da je delo "posvećeno kulturološkom, ideološkom, intelektualnom konceptu koji karakteriše rusofobski diskurs koji, pak, ima svoje konstante, teme i motive".
- Ova tema, uz još jedan drugi intelektualni spor koji se pojavljuje u našem vremenu, a to je spor između tzv. kulturalista i univerzalista predstavlja jednu od stožernih tema unutar svetskog aktuelnog momenta.
Autor u prvom poglavlju knjige daje precizan pregled elemenata rusofobskog diskursa na osnovu nekoliko knjiga različitih autora - naglasio je Lompar.
Ovim knjigama, potencirao je Lompar, autor Mirović "priključuje sopstvenu intrpretaciju koja je specifična".
- Imamo posla sa jednim vrlo specifičnim postupkom, postoji jedan umišljaj koji je najčešće politički, tematizuje ideološki i onda razlaže kuturološki.
To znači da se širi, jer političko je uže, a kulturološko je šire i time širite prostor svoga opažanja na čitave svetove kulture - kazao je Lompar.
Kad je srušen Berlinski zid i kada je taj ideološki svet nestao, dodao je on, "izlgedalo je da nastupa vreme ujednačenosti svetskog poretka i to je postala maksima onog vremena".
LUK RUSOFOBSKIH SADRŽAJA
Mirovićeva knjiga "Rusofobija kod Srba 1878-2017" pokriva širok istorijski luk rusofobskih sadržaja u javnom životu Srbije. Počinje od Berlinskog kongresa i razvoja višestranačja u Srbiji, pa do današnjih dana. Knjiga se naslanja na teorijska istraživanja evropskih i ruskih autora koji su se već bavili rusofobijom - Dela Kjeze, Hanesa Hofbauera, Gi Metana i Šafareviča. Istovremeno, ona je i originalna u uviđanju na koji način se rusofobska shvatanja prenose u delovanje političke i kulturne elite jedne države čiji narod je tradicionalno rusofilski.
Stojan Novaković je sledio politiku Napredne stranke, naglasio je Lompar.
- No, potom, pošto je bio na važnim mestima ministra prosvete, predsednika Vlade i ambasadora u Carigradu, tamo je u jednom momentu zatekao situaciju da ni prizrenski, ni skopski vladika nisu na tronu.
I jedan i drugi su bili Grci i umrli su i trebalo je da sultan da saglasnost ko će biti nove vladike.
Novaković je želeo da na ta mesta dođu Srbi zbog pastve i interesa srpske države, a onda se suočio sa tim da ne postoji ambasador u Carigradu na čija vrata može pokucati sa planom da podrži njegovu želju - rekao je Lompar.
Lompar je ukazao na "paralelnost srpske istorije" u smislu da je u 18. veku kompletna kulturna svest srpskog naroda, naročito u predelima severno od Save i Dunava, "bila okrenuta ruskom uticaju zbog snažne unijatske politike Habsbrurške monarhije".
- Tada imamo dominantan kulturni uticaj ruski, kao i političku orijentaciju.
U 19. veku stvari postaju složenije; najveći broj naših intelektualaca se oblikovao u Parizu i Beču, jedan deo u Berlinu, Jeni, poneko u Petrogradu i Moskvi i naša inteligencija, naročito u drugoj polovini veka, postaje vezana za zapadnu kulturološku predstavu, ali i za zapadne predrasude - kazao je Lompar.
Program 53. Borine nedelje nastaviće se u sredu 27. marta u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju od 20 časova, kada će o knjizi pod nazivom "Crnjanski - biografija jednog osećanja" govoriti autor dr Milo Lompar.
JUSTIN
Autor Mirović je kazao da pored zdravog duha naroda koji nije slomljen do danas postoji jedna snaga u društvu koja se opire rusofobiji.
- To je Srpska pravoslavna crkva, uz sve teškoće i nesnalaženje u nekim periodima - kazao je Mirović, a o izučavanju dela Oca Justina Popovića govorio je u klipu koji sledi.
PROFIL
Dejan Mirović je srpski pravnik. Rođen je 16. septembra 1972. godine u Baru. Srednju školu, Pravni fakultet i postdiplomske studije je završio u Beogradu. Od 2007. do 2012. godine bio je poslanik u Narodnoj skupštini. Bio je potpredsednik Šešeljeve SRS i zvanično registrovani pravni savetnik Vojislava Šešelja pred Haškim sudom. Do sada je objavio više knjiga: „Zapad ili Rusija“, "Posledice EU integracija", „Argumenti protiv Evropske unije“ i „Kosovo i Metohija – Palestina, sistem kriza“ (prevedeno na arapski jezik), "Međunarodni sud pravde i Srbija". Doktorirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu disertacijom na temu primene prava EU u Srbiji. Od 2013. godine predaje na Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici gde je redovni profesor. Smenjen je sa mesta potpredsednika Srpske radikalne stranke, nakon povratka Vojislava Šešelja iz haga u maju 2015. godine, zbog zalaganja za predizbornu koaliciju sa drugim opozicionim patriotskim strankama. Podneo je ostavku na mesto pravnog savetnika, nakon oslobađajuće presude Šešelju u martu 2016. godine. Godine 2017. objavio je knjigu pod nazivom "Rusofobija kod Srba 1878-2017". Na Sajmu knjiga u Beogradu te godine bila je među najprodavanijim.
(Wikipedia)
