Коментар дана

Sramota je što smo sebi dozvolili da životni prostor delimo sa onima koji tvrde da bi za srpsko dete bolje bilo da je mrtvo nego da živi u katoličkoj porodici.

I hvala filmu Dnevnik Diane Budisavljević što ih je istakao.

Srpske i hrvatske desničare.

Javili su se čak i oni koji film nisu gledali.

Osetili su se pozvanim, mržnja u njima ih je pozvala.

Srpski desničari mrze Hrvate zato što vole da ih mrze, a hrvatski mrze Srbe zbog istog razloga.

Ujedinjeni su u mržnji!

Piano Summer Festival koji se ove godine održava šesti put postao je sastavni deo kulturnog života Vranja i prerastao je u nezaobilazan muzički događaj našeg podneblja.

Svim poklonicima umetnosti, ljubiteljima i radoznalima predstavlja svojevrstan prozor u svet.

Muzika koja nas tokom leta u ovom predivnom gradu objedinjuje u jednu veliku porodicu, nama, koji dolazimo sa svih strana sveta, daje osećaj da smo bar nakratko Vranjanci – građani mesta koje se nalazi na raskrsnici puteva, vekovima otvoreno za strance, dok sa ponosom čuvamo svoju tradiciju.

Prošlo je skoro deset godina od kada je komunalna policija promovisana u gradsku službu koja će menjati Srbiju nabolje tako što će rešiti komunalne probleme i rasteretiti „redovnu” policiju od poslova kao što su buka iz stambene zgrade ili zatvaranje ugostiteljskih objekata nakon kraja radnog vremena.

Iako je formirana u 21 od 29 gradova Srbije, javnost skoro da ništa ne zna o njenom stvarnom doprinosu komunalnom redu, dok je istovremeno prati niz incidenata.

Preko 17.000 građana je podnelo onlajn peticiju da se ukine komunalna policija.

„Diploma je samo papir“ je popularna tvrdnja, zajeb i zabluda mahom za – one bez fakultetske diplome. I za one roditelje, srodnike i šatro „moderne“ građane koji su u to poverovali.

Ali i precizna dijagnoza doba u kojem živimo.

Svi smo čuli za tu prevarnu žvaku i kiselo grožđe.

Navodno, u savremenom svetu, računaju se jedino praktično znanje, brzina, efikasnost i informacione novotarije, a to se kao ne uči na apstraktnim, staromodnim i tromim fakultetima sa njihovim „teorijama“.

Kao Episkop Raško-prizrenski i naslednik pravoslavnih episkopa na ovim istorijskim prostorima, među kojima je svojevremeno služio i blažene uspomene dostojni Episkop, a potom i Patrijarh Srpski Pavle, izražavamo u ime sveštenstva, monaštva i vernog naroda Kosova, Metohije i Raške oblasti duboko nezadovoljstvo klevetom koja je objavljena u dnevnom listu Kuriru i drugim medijima, a koja se tiče navodnog sećanja Dobrice Ćosića da je Patrijarh Pavle bio saglasan sa idejom podele Kosova i Metohije.

Na staru narodnu umotvorinu – I nakovanj da im daš i njega bi pokvarili – nedavno me je po ko zna koji put podsetilo postupanje naše aktuelne vlasti u „slučaju“ koji je u dnevnom redu Narodne skupštine bio označen kao „razmatranje zaključaka povodom izveštaja poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti“, a bio sve samo to ne i zapravo bio ozbiljna, teška blamaža institucije parlamenta.

Da je neko pre mesec dana rekao da u ekipi za Svetsko košarkaško prvenstvo neće biti Nikole Kalinića, niko mu ne bi verovao.

A tek da neće biti pozvan čak ni na pripreme – rekli bi mu da nema pojma.

Zato je Kalinićevo izostavljanje sa užeg spiska reprezentativaca Srbije bio „grom iz vedra neba“.

Ali, kako to i inače biva leti, ubrzo se sve utišalo i opet je postalo vedro i sunčano.

Kada je selektor Aleksandar Đorđević, 1. jula, saopštio spisak igrača koji idu na pripreme, tj. da na njima neće biti Kalinića, svoju odluku je obrazložio vrlo šturo.

Nalazite se na najvećem teniskom stadionu na svetu.

Gubite nakon tri i po sata igre.

Čini vam se da su svi protiv vas i sudija, 20.000 navijača, oko sokolovo i skupljači loptica…

Naspram vas se nalazi najtrofejniji teniser svih vremena.

Isti onaj koji vam je tri meseca ranije naneo prvi poraz u sezoni i prekinuo niz od 41 pobedu.

Ima dve meč-lopte i servira na jednom od svojih najdražih turnira.

Sve je spremno za slavlje i od vas se očekuje samo da mu na mreži gospodski pružite ruku i čestitate.

Osećamo dužnost da građani Bujanovca, političke organizacije i najšira javnost Republike Srbije budu tačno informisani o svim mogućnostima najozbiljnije ponude za rešenje statusa i budućnosti Duvanske industrije Bujanovac (DIB), koja već 80 godina predstavlja stub održavanja egzistencije ljudi i društvenog života u Bujanovcu i okolini".

Ovako počinje pismo koje su 15. marta 2017. potpisali „Zabrinuti radnici DIB“, a tiče se privatizacije ove firme koja je neposredno pozom i usledila.

Umesto da budu izabrani na konkursima kako nalaže zakon, više od polovine direktora javnih preduzeća i državnih službenika Vlada Srbije je imenovala kao vršioce dužnosti.

Na ovaj način na najviše pozicije u javnim preduzećima i državnoj upravi dolaze politički birani i lako smenjivi kadrovi, koji neretko ne ispunjavaju ni osnovne uslove predviđene zakonom.

Prema istraživanju Insajdera, direktori javnih preduzeća u v.d. stanju ostaju i duže od godinu dana, što je i maksimalno predviđen zakonski rok, a pojedini čak i osam godina.