Sećanje na Stanišu Stošića: Pesma je kao voda na izvoru (8)

- Pesma je kao voda na izvoru.Tu je čista i bistra, a što dalje od izvora, to je sve više mogućnosti da se zamuti - govorio je Staniša Stošić, jedan od simbola Vranjske gradske pesme. Pred vama je priča o jednostavnom i velikom umetniku, prema sećanju urednice emisije "Od zlata jabuka" Dragane Marinković.

Vranjska pesma...

Čudesna, lirski nadahnuta, poetski doživljena
, puna derta i ispevana u srcu, nabijena emocijama, kada se voli, i kada se pati, kada se lumpuje.

I samo na trenutak, kada na nju pomislimo, pred nama je lik Staniše Stošića.

Večita i neraskidiva veza između pesme i umetnika.

Pesme je oblikovao ne samo glasom, već svojom dušom, na autentični način, i u muzici postao deo dugo čuvane tajne.

I postavio vrlo visoke standarde.

Bila je čast poznavati ga.

I danas sam ponosna na to što sam imala tu privilegiju.

Često smo sarađivali, družili se na koncertima, u emisijama "Od zlata jabuka", u klubu Radio Beograda.

Bio je ona retka vrsta muzičara koja živi i radi u tišini, i ničim ne privlači pažnju, osim svojom umetnošću.

Miodrag Mile Bogdanović, naš poznati umetnik, jednom prilikom mi je rekao da je Staniša Stošić jedan od retkih pevača koji je primljen u Radio Beogradu bez audicije.

Zvučalo je neverovatno, jer su tada na čelu redakcije za narodnu muziku bili Vlastimir Pavlović Carevac, Maksa Popov, Bora Ilić, Đorđe Karaklajić i Ljubinko Miljković.

Bilo je to 1964. godine.

U istoriji radijskog pevanja ostaće zabeležen i po tome da je bio prvi muški vokal koji je izvodio vranjske pesme, jer je do tada bilo uobičajeno da ovaj repertoar interpretiraju samo žene - Danica Obrenić, Anđelija Milić, Zora Drempetić i druge.

Kada sam radila emisije sa njim, uvek je govorio samo o pesama, a o sebi, samo kroz pesme.

Bio je skroman i pun poštovanja prema kolegama.

Da bih to i potvrdila izdvojiću jednu od priča iz emisije.

Godine 1966. na festivalu "Zlatiborski narcis" pobedio je sa pesmom "Stojanke bela Vranjanke", koju je izveo uz narodni orkestar Branka Belobrka.

Ali, ovu pesmu nikada nije snimio za Tonski arhiv Radio Beograda, jer je nju prva snimila Danica Obrenić, koju je dubokon poštovao i smatrao je da to niko ne bi mogao da otpeva bolje od nje.

Staniša Stošić je rođen 1945. Godine u selu Vrbovo, kraj Vranja, tako gde se igra čoček i peva nadaleko čuvena pesma. Još od ranog detinjstva znao je de će da bude pevač. Zbog toga je upisao učiteljsku školu. Kao mali svirao je violinu, pevao u školskom horu i bio član KUD-a "Sevdah". Za pevačku karijeru zaslužni su i njegovi profesori muzike u Vranju, Josko Stošić i Stojan Pešić.

Repertoar ovog umetnika činilo je stotina pesama. Jedan je od pevača sa najvećim brojem trajnih snimaka, muzejske vrednosti.

Tokom karijere, uvek se trudio da ostane u granicama svog kraja, jer, prema njegovom mišljenju, umetnik može najuspešnije da interpretira upravo rodne zvuke, da tumači one sadržaje od kojih je u detinjstvu sazdan.

- Pesma je kao voda na izvoru.

Tu je čista i bistro, a što dalje od izvora, to je sve više mogućnosti da se zamuti - govorio je Staniša Stošić.

Život je posvetio zavičajnim pesmama, čistom izvornom pevanju.

Mnoge od njih naučio je od Stane Avramović Karaminge, nadaleko čuvene vranjanske pesmopojke, koja je znala čitavu riznicu najlepših pesama i bila izvanredan kazivač, a Staniša je umeo da sluša i vredno je beležio.

Družio se sa Karamingom sve do njene smrti i ispratio je pesmom "Dimitrijo, sine Mitre", koju je ona stvorila.

Njegova biografija su pesme: "Petlovi pojev", "Gajtano mome mori", "Lela Vranjanka", "Zbog tebe mome ubava", "Stanika mi bilna legnala", "Dude, belo Dude" i mnoge druge.

One imaju antologijsku vrednost i deo su vranjske i srpske istorije.

Poslednji put smo se sreli 2007. godine, u jesen, kada smo zajedno pripremali pesme za trostruki CD, koji mu je upriličila i izdala matična kuća, PGP RTS u ediciji Zapisano u vremenu.

Umro je u aprilu mesecu 2008. u Beograd, u 63. godini.

Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana.

Na gradskom Trgu u Vranju podignut je spomenik u čast Staniši Stošiću.

Nije postao poznat po pesmama, već su one postale poznate po njemu.

Služio je muzici na čast, svojom toplinom, muzikalnošću i trajanjem.

Naša muzika bila bi siromašnija da njega nije bilo.

I danas, kad pomislim na Stanišu Stošića, čujem vranjsku pesmu.

Ovu priču završiću njegovim citatom: "Moj veliki zemljak, književnik Bora Stanković zapisao je – Staro, staro ni dajte, ono što miriše na suv bosiljak.

Moji utisci su identični, jer sledim reči i delo velikog Bore..."

Dragana Marinković

REKLI SU O STANIŠI

Miodrag Mile Bogdanović

Staniša Stošić se od mnogih razlikuje izvanrednom interpretacijom, zbog čega je rado slušan širom naše zemlje. Svojom toplinom i izvanrednom interpretacijom dostojno prezentuje našu pesmu sa juga Srbije i ostaje u svesti ljubitelja narodnog melosa ne samo kod nas, već i u inostranstvu. Uvek je spreman za pesmu kojom razbije svaku granicu i traje.

Predrag Cune Gojković

Staniša je rođeni Vranjanac iz učiteljske porodice. I sam po vokaciji učitelj, odgajan je i povijan u tom miljeu koji karakteriše jug srbije. Originalnost i temperamentno izvođenje pažljivo biranih pesama, svrstava ga u najboljeg intrpretatora ovog melosa u poslednjim decenijama. Ostavio je veliki trag u našoj kulturi i biće primer generacijama, s obzirom na to da ga podjednako vole i poštuju sve generacije.

Jordan Nikolić

Veoma volim Vranje i Vranjance, pre svega zbog prelepe vranjske pesme, a najistaknutiji i neprevaziđeni interpretator je moj dragi kolega Staniša Stošić. Veliko je uživanje slušati vranjsku pesmu kad je peva Staniša.

Merima Njegomir

Ime Staniša Stošić asocira na najviši kvalitet izvodđenja pesama koje iskonski oseća. Ostao je dosledan sebi i svom urođenom i izgrađenom stilu. Časno i dostojanstveno prošao je kroz velike bure i oluje koje zapljuskuju našu tradicionalnu narodnu pesmu i ostao je čist kao reka na izvoru, onako kako to samo može istinski umetnik.

Božidar Boki Milošević

U istoriji Vranja i umetnosti tog etničkog područja, pored velikana, književnika Bore Stankovića, dominantno mesto pripada bardu Staniši Stošiću, koji je već dugo decenija merilo prave vrednosti i muzikalnosti, topline i meraka vranjske pesme.

Ljubiša Pavković

Staniša Stošić je pevač najplemenitijeg kova. Lirski tenor, izuzetno prijatne boje glasa. Sa Stanišom se družim i poznajem preko tri decenije. Pratio sam ga sa mojim kolegama iz Narodnog orkestra RTS-a na mnogobrojnim koncertima, kao i trajnim snimcima, koje je ovaj divan čovek i kolega ostavio Radio Beogradu i svom narodu. Njegovo pevanje je puno emocija tako svojstvenih kraju u kome je ponikao. Vrhunskim interpretacijama proslavio je vranjsku i pesmu južne Srbije i tako postao sinonim njenog dobrog izvođenja. Obeležio je svoje vreme, pridruživši se tako plejadi pevača srpske izvorne muzike.

Branko Belobrk

Staniša se bez sumnje nalazi u najužoj grupi vrhunskih izvođača narodnih pesama. Sa narodnim orkestrom koji vodim snimio je veliki broj pesama za potrebe Radio televizije Beograd. Lako je raditi sa Stanišom, jer je on izvanredan poznavalac narodnog melosa i zato su njegove interpretacije narodnih pesama na najvišem umetnčkom nivou. Kad on peva, Vranje izgleda kao da su pesme pravljene za njega i njegov glas.

Branimir Đokić

Stanisa Stošić je čovek kome sa pravom pripada mesto u samom vrhu srpskih umetnika koji neguju i čuvaju srpsku nacionalnu muziku i kulturu. Svojim dolaskom u Radio Beograd, doneo je veliki broj zaboravljenih, najlepših srpskih pesama sa juga Srbije i Vranja. Njegova do sada neprevaziđena interpretacija tih pesama, i veliki broj trajnih snimaka za fonoteku Radio Beograda, neprocenjiva je vrednost i doprinos srpskoj kulturi.

Nena Kunijević

Mnogo je umetnika iznedrilo ovo parče sveta, ali je samo jedan Staniša Stošić, virtuozni interpretator vranjske pesme. Toplinom glasa, savršenom dikcijom, ovaj umetnik dočarava ljubiteljima vranjskog melosa onaj duboki, osećajan zvuk juga koji dotiče dušu, ispunjava srce, a oči vlaži suzama. Neka mi zato bude dopušteno da u najkraćem kažem da je Stanisa Stošić "Pavaroti vranjske pesme".

Radmila Smiljanić

Staniša Stošić je jedan od najkompletnijih pevača narodne muzike u našoj sredini, jer poseduje pre svega filigranski senzibilitet, lepotu duše koja (kako sam ja oduvek tvrdila) utiče na lepotu glasa. Njegova emisija tona je savršena, dahom raspolaže izvanredno, a to su osobine koje se veoma teško savladavaju i dugogodišnjim studiranjem vokalne tehnike. Iz sve njegove vrline, posebna dragocenost je njegov odabir repertoara koji tako uspešno i dosledno neguje, bez obzira na sve trendove, dakle, on nije zvezda kometa, on je zvezda stajalica.

Milka Stojanović i Živan Saramandić

Staniša Stošić je umetnik fascinantnog talenta i senzibilnosti, lirski tenor zlatnozvučne balkanske lepote, koji bi, sigurni smo, bio uvažavan i voljen u renesansnoj Firenci ili Napulju, da je tada stasavao. A, stasavao je u Vranju, etnocentru Balkana, pa je naš, a darivao nam je decenije prelepe pevačke čarolije, dostojne velikog romantika Bore Stankovića. Sa njim bi verovatno, da su bili savremenici, nerazdvojno drugovao.

Tekstovi u sklopu projekta „Priče o vranjskoj pesmi“ sufinansirani su sredstvima iz budžeta Grada Vranja. Mišljenja, stavovi i zaključci izneti u tekstovima su isključiva odgovornost portala Vranje News i autora i ne odražavaju mišljenja i stavove lokalne samouprave Vranja.

Najnovije vesti

Foto VranjeNews Selekcija otpada kao prvi korak »

Sa statusom Međunarodne eko-škole i zelenom zastavom, sada je cilj, kako naglašava, „sticanje plave zastave“.- To je kor...