Originalni zvuci Vranja grupe Izvor (7)

Vranjski vokalni-instrumentalni sastav "Izvor" bavi se čuvanjem i izvođenjem tradicionalne muzike Balkana, i to one muzike koja čini deo nacionalne baštine više naroda, ali prvenstveno Srba, odnosno južnih Srba, a ponajviše Vranjanaca.

Članovi grupe zajedno sviraju od januara 2004. godine, ali su i ranije bili posvećeni istoj vrsti muzike po svom porodičnom poreklu (Ivana Tasić), odnosno po svom individualnom ili grupnom radu.

Njihova interpretacija tradicionalnih pesama uobličena je na iskustvu u radu na sakupljanju terenskih audio-snimaka u gradskoj sredini Vranja i okolnim nepristupačnim planinskim oblastima, ali i zahvaljujući prihvatanju tradicionalnih znanja od majstora na starim, pomalo zaboravljenim instrumenatima.

Aranžmani "Izvora" urađeni su u skladu sa standardima orkestara narodnih instrumenata južnog dela Balkana i delimično, koliko je to instrumentarijum grupe dopuštao, čalgijskih orkestara.

Slobodni tretman instrumentalnih deonica u nekoliko numera i aranžmani pesama bez instrumentalne pratnje rezultat su ličnog doživljaja pesama samih izvođača.

Kvalitetu izvođenja veoma doprinose transformacije solističke glasovne boje i izraza, u zavisnosti od karaktera i etnosa pojedinih pesama.

O njihovom doprinosu očuvanju Vranjske gradske pesme i muzičkog etnosa juga Srbije razgovarali smo sa članovima grupe Ivanom Tasić (glas) i Daliborom Mladenovićem (kaval).

- Mi u Izvoru, kada želimo da označimo ono što radimo, najradije govorimo o tradicionalnoj muzici juga Srbije, naročito Vranja, ili po muzičkom obrascu vrlo sličnog područja Kosova i Metohije.

Dakle, pokušavamo da iskoristimo prednosti koje nam daju muzička tradicija Vranja, juga Srbije i specifična, a prvenstveno gradska muzička tradicija Vranja.

Kao što je opšte poznato, i istorijski, i kulturalno, ovo područje je uvek bilo raskršće na kome su se međusobno dodirivale i uticale jedna na drugu, raznorazne kulture: srpska, otomanska, bugarska, makedonska, grčka, da ne idemo dalje u istoriju.

Ali, to je obogatilo Vranjsku gradsku pesmu, jer, poznato je da različitosti donose samo dobro muzici.

Zahvaljujući tom položaju grada u kome živimo i, pre svega, činjenici da u tradicionalnoj muzici juga Srbiji ima muzičkih tragova svih nabrojanih naroda, a da je Vranjska gradska pesma uvrštena na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, trudimo se da što bolje muzički razumemo tradicionalni uzor, tj. tradicionalno muzičko tkivo na kome gradimo svoju interpretaciju - izjašnjavaju se članovi "Izvora".

Kako i kada je nastala grupa Izvor?

Ivana: Sticajem raznih okolnosti, 5. janaura 2004. godine, okupila se grupa mladih entuzijasta, koji su se i ranije, samostačno ili u okviru nekih drugih sastava, bavili tradicionanom muzikom.

Svi smo imali zajednički cilj, a to je da osnujemo grupu koja će interpretirati tradicionalne pesme i ora Vranja, južne Srbije i Kosova i Metohije, ali i pesme iz okolnih zemalja, kao šti su Makedonija i Bugarska, i to na starim instrumentima, kako bismo pokušali da te divne melodije otrgnemo od zaborava i oživimo ih.

Osim toga, svako od nas, imajući u vidu da potičemo iz Vranja, gde se mnogo toga vrti oko gradske pesme, voli izvornu muziku i uživa u njenom izvođenju.

I to je, svakako, glavni razlog koji je inicirao osnivanje grupe.

Naš repertoar je vrlo širok i raznovrstan, ali nam je vranjska pesma prioritet, pa zato ovih dana i snimamo novi CD na kome će se naći pesme iz Vranja, ali manje poznate ili čak i potpuno nepoznate pesme koje nikada nisu tonski zabeležene.

Do sada smo obradili i izvodili preko 100 tradicionalnih pesama i ora iz Vranja, okoline i šire, sa prostora juga Srbije, KiM, istočne i zapšadne Srbije, čak i nekoliko pesama iz centralne Srbije i Vojvodine.

Ipak, akcenat sve više stavljamo na prostor sa koga potičemo, na Vranje.

Pored toga, izvodimo i tradicionalnu muziku susednih balkanskih zemalja, pre svega Makedonije i Bugarske, BiH, ali i Grčke.

Instrumentarijum grupe je prilično bogat. Šta je uticalo na izbor instrumenata?

Ivana: Što se instrumenata tiče, potpuno je prirodno da koristimo instrumente kao što su kaval, tambure, tapan, budući da se na njima najautentičnije može izvoditi izvorna muzika.

Uostalom, mnogi od tih instrumenata su svirani na prostorima sa kojih potiču pesme koje interpretiramo.

Sastav isntrumenata se od naših početaka do danas vrlo malo promenio, što je uglavnom zavisilo od ljudi koji su u određenom periodu sačinajvali "Izvor".

Trenutno grupa ima šest članova, a od instrumenata se mogu čuti kaval, tambura, saz, tapan, tarabuka i daire.

Kaval je danas često prisutan u različitim muzičkim sastavima. Recite nam nešto više o vašim počecima, sviranja na ovom instrumentu?

Dalibor: Sećam se da sam prvi put video taj instrument, za koji u tom trenutku nisam znao ni kako se zove, u izlogu jedne prodavnice na "Bitpazaru" u Skoplju, i tu se rodila ta ljubav na prvi pogled.

Dugo vremena potom nisam bio u mogućnosti da pronađem bilo kakvu informaciju o tome šta je to, kako zvuči, ko to svira, dok nisam upoznao Gorana Arsića, sveštenika iz Vranja, koji je u svojoj bogatoj kolekciji tradicionalnih instrumenata posedovao i kaval.

Tada počinje moje druženje s kavalom, koje traje do danas.

Na samom početku nije bilo nikog da me uputi, da mi da smernice, pokaže kako se svira, pa sam bio primoran da instrument otkrivam sam.

Kasnije, kroz zajedničke nastupe s jednim od najistaknutijih instrumentalista na području Balkana, Stefčetom Stojkovskim, prikupio sam dosta sviračkog iskustva, koje me je kasnije u značajnoj meri formiralo kao muzičara.

Imao sam i tu sreću da budem učesnik seminara koje je vodio Vladimir Veličkov, jedan od najvećih bugarskih kavaldžija.

Kaval je instrument koji traži svakodnevni rad, neiscrpan je u tajnama koje vam svakodnevno otkriva i daje onoliko koliko ste vi spremni da sebe uložite.

Ne smemo zaboraviti da postoje zapisi da se kaval još početkom prošlog veka svirao u Vranju i činio važan deo ovdašnje muzičke tradicije.

Koji su, po vama, najznačajniji nastupi grupe Izvor?

Dalibor: Grupa je u svom dugogodišnjem radu imala oko 150 nastupa širom Srbije i Evrope, i svaki od njih je jako značajan, zato što su zrno po zrno gradili priču koju Izvor priča iz godine u godinu.

Nastup koji mi je ostao u sećanju je festival u Solunu 2004. godine, kada smo se po prvi put našli rame uz rame sa čuvenijim muzičarima; mislim da nam je to bio bitan vetar u leđa.

Dragan Dautovski nam je tada prognozirao svetlu budućnost.

Vrlo su mi dragi svi nastupi grupe na Kosovu i Metohiji, od kojih izdvajam koncert u Goraždevcu, mestu koje je u tom momentu bilo okruženo bodljikavom žicom, gde je ljudima bilo ograničeno kretanje, mesto gde smo imali jedan poseban vid razmene emocija sa publikom.

Sa ljudima koji u tom trenutku nisu imali nijedan razlog za osmeh.

Taj osmeh smo im tada barem na kratko vratili na lice i to su trenuci koji se niada ne zaborave, koje ću pamtiti dok sam živ i zbog kojih ću se baviti muzikom.

Važan nastup grupa je imala i na proslavi obeležavanja Milanskog edikta u Nišu, kada smo svirali za sve pravoslavne patrijarhe.

Nastavljamo svoj rad, nadam se da će biti još dosta koncerata, jer interakcija s publikom predstavlja smisao onog čime se bavimo.