Iznad Pčinje zora sviće dok prasići mrsni skiče

U Srbiji leta gospodnjeg 2026. postoje dve vrste skupova.

Na jedne građani dolaze da bi nešto tražili od vlasti, a na druge vlast pretežno dovodi građane, valjda da pokaže da još ima kome da komanduje.

U ovu drugu kategoriju spada i najavljeno okupljanje SNS-a u Trgovištu za nedelju, božji dan, kada će vrhovnom Šefu lojalisti okruga ritualno prineti mnogobrojne žrtve u vidu sopstvenog morala, časti, dostojanstva (ugled ne mogu, to definitivno nemaju), banica, propećki, prasadi, jagnjadi i svakojakih drugih svinjarija.

Posle prežderavanja, nalivanja i prolivanja u Bunuševcu, opet šatori, opet muzika, opet, kako kažu naprednjaci "veliki narodni skup" na kojem će, gle čuda, biti uglavnom naprednjaci, njihova rodbina, "kapilarci", stranačka vojska i oni kojima od dobre volje lokalnih moćnika zavisi radno mesto, produžetak ugovora, neka sića za javne radove ili neki drugi komad egzistencije u vidu gumenih čizmi, flaše zejtina ili kilograma pirinča.

Kažu da će okupljanje, kao, biti spontano, a mi im, kao, verujemo.

Posebnu pažnju zaslužuje plakat kojim se skup reklamira.

Grafičko rešenje, urađeno uz pomoć veštačke inteligencije u nedostatku prirodne, prikazuje melodramatično kako iznad Pčinje sviće zora, a iz političke zornjak-magle izranja lik Šefa lično, poštenjačine, pametnjakovića, naj-naj-naj lika kojeg je srpska majka ikada rodila.

Posle crkvenih neoradikali počinju, dakle, da se pojavljuju i na digitalnim ikonama.

Iako tehnologija ide napred, potreba da se jedan čovek predstavi kao izvor svetlosti za ceo Pčinjski kraj ostaje ista.

I dok se predsednik na posterima uzdiže ka nebu, neka sasvim zemaljska pitanja ostaju bez odgovora.

Ko plaća sve to?

Čijim novcem se kupuje hrana, piće, ozvučenje i prevoz?

Ko finansira vašare navodne lojalnosti koji niču širom Srbije?

Kao i mnogo puta do sada, odgovora nema.

Građanima se poručuje da gledaju zastave, slušaju pesmu i slučajno da ne postavljaju nezgodna pitanja.

Još je zanimljivije što se SNS uporno pretvara da nema veze sa skupovima koje organizuje.

Stranka je tu, funkcioneri su tu, članovi su tu, parole su tu, ali organizator kao da je pao s Marsa.

To podseća na čoveka koji sedi za stolom punim pečenja, drži nož u ruci, umastio se do laktova, moča mu curi do junačkijeh grudi, a on uporno tvrdi da obed nije ni pipnuo.

Možda razlog za toliku potrebu dokazivanja snage leži upravo u činjenici da se u naprednjačkim redovima sve glasnije priča o novim političkim kombinacijama i novom Pokretu za narod i državu.

Ako su glasine tačne, i ako mnogim lokalnim funkcionerima ističe rok upotrebe, onda ovo možda i nisu skupovi samopouzdanja.

Možda su to oproštajne fešte jedne političke garniture koja će se uskoro sa setom u suzicama u očima sećati kako je bila "nezamenjiva".

A, kada politička stranka mora pod šatorima da dokazuje koliko je jaka, pitanje više nije kolika je snaga naspram njih.

Pitanje je koliko je dubok očaj vlasti dok pada u ambis koji je sama napravila.

A, kad dođu na red pitanja o dubini džepa i poreklu imovine, tu ne da neće da sviće, nego će da skiče.

Totalno pomračenje.

(Autor je urednik portala Vranje news)

Foto Vranje news