Nenad Petrović

*Pročitajte priču vranjskog istoričara i književnika Nenada Ž. Petrovića.   Možda je to bilo ovako kako sada zapisujem na golemom svetskom smetlištu. A možda potpuno drugačije, no svejedno na isto je izašlo. Naučnom svetu ali i najširoj javnosti poznato je kako se  Akcident  odigrao 15. oktobra 1958. godine.      A da li bi se zbilja moglo poverovati da se Akcident  nije tek jedan jedini put odigrao? Da su ostaci nastambi i radionica za izradu glinenih i kamenih ritualnih predmeta (ili možda pukih  dečijih igračaka?!)  koji  su nas nekada muklo posmatrali iz memle i mraka barake na...

*Pročitajte priču našeg sugrađanina, istoričara i književnika Nenada Ž. Petrovića koji živi u Beogradu.   - Znaš, treba otići onako, misiiim, ne previše fancy ni previše rough.  Crvenokosa nosi crnu kožnu jaknu sa ušivenim pilotskim oznakama i brojevima izmaštanih eksadrila. Od svega se jasno vide samo zlaćana krila na njenom desnom rukavu. Naspram nje, u poverljivoj pozi kao da dogovaraju tajnu misiju, ofarbana plavuša sa svetloplavim šalom  oko čela i ušiju. Odavde, iz vizure  koju kvari  prazan sto sa nepokupljenim flašama i čašama, može se još nazreti debeli sjajni lanac koji se...

*Pročitajte priču našeg sugrađanina, istoričara i književnika Nenada Ž. Petrovića koji živi u Beogradu. Najgore ludilo i najočajnija gluma: glumiti da si zdrav. Draganu Babiću (1937-2013), izuzetnom novinaru i plejboju   Ležim u zgusnutoj tmini, testo mraka, nevidnica, nebitnica... znam da je to ono „vučje vreme“ - časovi u kojima se najčešće umire i rađa, bespomoćno vreme između tri i pet. Personine reči: „Hladna sam, trula, ravnodušna. Sve je samo laž i imitacija. Praznina. Mučnina.“  Ležim na kamenom stolu, prekriva me beli čisti čaršav, još sam topao, piljim u plafon, još do...

*Pročitajte priču našeg sugrađanina, istoričara i književnika Nenada Ž. Petrovića koji živi u Beogradu. U manastirskom dvorištu počiva stameni usamljenik. Nataloženo vreme – snimci na fotografskom aparatu kome  se film zaglavio pa je dva puta škljocnuo na istom mestu. Fotografija preko fotografije preklopljene tek toliko da se nijedna ne razaznaje dobro. Kod razvijanja u mračnoj komori svesti mučno se izvlače slepljeni utisci. Uostalom, negativ je propao. A pozitiv? Ima li ga? Fotografije i utisci  iz l`anciene régime: „socijalizam  sa ljudskim likom“. Stara  dobra  vremena...

Tekst je izvorno objavljen u dnevnom listu Danas. Ne ulazim u pitanje nečije krivice ili nevinosti. O konkretnom slučaju ništa više ne znam osim onoga što se piše i čuje, a to nije dovoljno, nije ni pouzdano. Ne kažem ni da je kriv niti da nije. To ostaje za sud. Ipak, nezakonito je objavljivanje punog imena i prezimena pa čak i fotografija osobe koja je tek privedena zbog neke sumnje odn. prijave za krivično delo. To se u pravu zove „pretpostavka nevinosti“. Ovde je pak na delu inkvizicioni sistem pretpostavke krivice. Po zakonu se do pravosnažne presude podrazumeva...