Ekipa dokumentarca "Čuvari kulturnog blaga", koja sprovodi projekat po ideji Bugarsko srpskog centra (BSC) u Vranju, završila je snimanje kadrova u Ćustendilu.
- Uskoro možemo očekivati trejler koji će, nadam se, zagolicati maštu naših sugrađana i zainteresovati ih da dođu i pogledaju film - kaže za Vranje News predsednik BSC-a Darko Anačkov.
Ako se sumiraju utisci sa snimanja na lokacijama u Vranju i Ćustendilu, dodaje Anačkov, ocena je da su to "dva slična grada u kojima žive ljudi sa sličnom kulturom i temperamentom".
- Ćustendil se suočava sa demografskim problemom.
Ljudi napuštaju manja mesta u potrazi za poslom i boljim životom, što je slučaj i u Vranju, ali manje izražen.
Kada govorimo o kulturnoj baštini Vranja i Ćustendila, ako uzmemo u obzir ono što smo posetili i zabeležili kamerom, Ćustendil prednjači po uređenosti lokacija za posetioce.
Sve se vidi na fotografijama.
Bili smo iznenađeni da u tom malom pograničnom mestu ima toliko značajnih, očuvanih i za posetioce otvorenih muzej-kuća, crkava, spomenika kulture i drugih znamenitosti - konstatuje Anačkov.
Kada je reč o Vranju, on smatra da naš grad ima čime da se pohvali, ali da se, nažalost, "većina objekata ne održava dovoljno i da ne mogu da ponude sadržaj interesantan posetiocima Vranja".
- Konkretan primer je Hamam.
Naša ekipa nije mogla da snimi to kulturno dobro iznutra, jer je urastao u korov, vrata na ulazu su polomljena, ne zatvaraju se dobro.
Pitanje Hamama mora da se reši što pre.
Markovo kale takođe može da bude interesantna lokacija, samo ako se malo uredi, očisti prilaz do kamenih stepenica koje vode do utvrđenja.
Lepo bi bilo, ako je ikako moguće, da se gore na utvrđenju postavi neka rasveta, to bi izgledalo fenomenalno noću.
Svi znamo da je Haremluk u poslednjem trenutku spašen propadanja, na svu sreću.
Češma "Đerenka" takođe mora biti uređena i očišćena od grafita.
Pristupačnost, atraktivnost ovakvih kulturnih sadržaja može značajno da doprinese i budžetu grada, ali da bismo mogli nešto da naplatimo, moramo da napravimo sadržaj interesantan turistima - navodi Anačkov, uz napomenu da su njegova očekivanja takva da će dokumentarni film, koji snima BSC, biti interesantan za gledaoce kako u Vranju, tako i Ćustendilu.
ĆUSTENDIL
Ćustendil ili Kjustendil (Bugarski: Кюстендил, u srednjem veku Velbužd) je grad od oko 50.000 stanovnika u jugozapadnoj Bugarskoj i upravno sedište istoimene bugarske oblasti Ćustendil. Nalazi se u neposrednoj blizini granice sa Republikom Makedonijom. Sagrađen je na mestu drevnog antičkog grada Pautalije. Ćustendil je prvobitno bio tračko naselje. Posle rimskog osvajanja ovih prostora naselje postaje značajno i nosi naziv Pautalija. Tokom prvog dela srednjeg veka oblast Ćustendila bila je u sastavu Vizantije. U 7. veku područje grada naseljavaju Sloveni. U 10. veku oblast tadašnjeg Velbužda bila u okviru srednjovekovne Bugarske. Godine 1371. mesto je posed srpskih velikaša Dejanovića. Grad se zvao tokom postojanja: Kolasija, Velbužd, Velbuždska banja, pa Ćustendil. Narod ga je pre sto godina zvao Ćostendil. Ime Velbužd je vezano za pojam "kamila", životinje koje su u staro vreme korišćene za rad u tim krajevima. Leži na ostacima rimskog grada i banje iz II ili III veka nove ere, koja je bila posvećena bogu medicine Asklepiju. Ćustendil je danas jedna od najpoznatijih banja Bugarske.
