Jug Srbije u švedskoj učionici

Za Vranje news iz Malmea

Kao učitelj u osnovnoj školi u Malmeu, sve češće primećujem da me jug Srbije stiže i tamo gde sam najmanje očekivao – u učionici.

Među đacima je sve više dece čiji su roditelji iz krajeva oko Vranja, ali i iz Severne Makedonije.

Njihova prezimena, naglasak roditelja na roditeljskim sastancima, pa čak i reči koje deca ponekad nesvesno ponesu od kuće – sve to vraća jug u moj svakodnevni rad.

„Učitelju, moj deka kaže ovako…“, počinju rečenice koje mirišu na dom koji ta deca poznaju samo kroz priče, letnje raspuste i video-pozive.

Ali, nisu samo đaci ti koji nose jug sa sobom.

Među koleginicama i kolegama ima sve više onih koji dolaze iz juga Srbije.

Na pauzama za kafu, između švedskog i francuskog, provuče se vranjanski ili makedonski govor.

Kratke šaljive rečenice, osmesi i razumevanje - osećaj da nisi sam, čak ni hiljadama kilometara daleko.

Tako se stvara neobičan i bolan paradoks: dok škole u selima oko Vranja ostaju bez dece, učionice u južnoj Švedskoj pune se đacima koji taj kraj nose u poreklu.

Imena njihovih sela izgovaraju se sa akcentom koji ne znaju da objasne, ali ga nose prirodno.

Njihove uspomene na jug svedene su na letnje raspuste, priče roditelja i fotografije koje se čuvaju u fiokama.

Jug Srbije danas živi u švedskim školskim klupama, na hodnicima i u zbornicama – u jeziku koji se prenosi šapatom, u sećanjima koja blede, ali ne nestaju.

Kod kuće, međutim, ostaju prazne kuće, zaključane kapije i škole koje polako gube smisao postojanja.

Možda je najveće pitanje koje ove kuće postavljaju tiho, bez reči, upravo ono koje ostaje čitaocu: da li je dom tamo gde smo rođeni – ili tamo gde nam deca rastu?

I šta ostaje jednom kraju kada mu se budućnost preseli, a prošlost zaključa i ostavi da čeka.

(Autor je prosvetni radnik sa posebnim interesovanjem za pravna pitanja i nezavisni istraživač)

Foto lična arhiva Lj.T.D.