Mijat Lakićević

Tekst je izvorno objavljen na Peščeniku.  U prvi mah mi se učinilo da je povezivanje slučaja Aleksandra Radića sa jednim ne tako davnim člankom Latinke Perović o ubistvu hrvatskih političkih prvaka, Stjepana i Pavla Radića, u Skupštini Kraljevine Srba etc, brzopleto i nategnuto. Ali, kad čovek malo bolje razmisli, tj. kad se osvrne na srpsku radikalsku tradiciju gde su politički protivnici ubijani, da je iza tih ubistava uvek stajao sam državni vrh i da su izvršioci bili pripadnici tzv. državnih bezbednosnih struktura, dakle policija i/ili vojska, onda je Radićeva opreznost, odnosno...

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku „U danima 23, 24. i 25. marta – dakle pre potpisivanja Trojnog pakta – traju spontane demonstracije u Beogradu: osnovne škole, ženske i muške gimnazije – sve je zapaljeno i vri. Protestuje se protiv vlade, namesnika. Nose se trobojke, sluša javno Radio London na časovima. Marta 25. ni u jednoj gimnaziji i na Univerzitetu nije bilo predavanja. Studenti i gimnazisti objavili su narodnu žalost.“ Tako u svojim Ličnim beleškama (izdavač Demokratska stranka, 2007) piše Desimir Tošić, član predratne Demokratske omladine, jedan od glavnih organizatora...

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku Siniša Mali, ministar finansija, uporno se ovih dana hvali kako je javni dug „pod kontrolom i na nivou od 51,5 odsto bruto domaćeg proizvoda“. Kakav je to spektakularan potez napravila vlada – i još se, zamislite, time nije ni pohvalila – pa se bukvalno preko noći javni dug sa 56,9 odsto BDP-a, koliko je bio 31. decembra 2021, strmoglavio na pomenutih 51,5 odsto 1. januara 2022. A da je pri tome ostao u paru isti – 30,13 milijardi evra. Trik je zapravo sasvim jednostavan. Čim počne nova godina srpske vlasti javni dug počnu da računaju u...

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku Đavo je u detalju, kaže stara izreka. U obilju krupnih nacionalnih tema vest o „maksimiranju“ cene hleba prošla je prilično nezapaženo. Naime, u utorak 9. novembra Vlada Srbije donela je Uredbu „o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500“ kojom je cena hleba ograničena na 46 dinara. Ograničenje važi u narednih 6 meseci, što znači – tačno do izbora. A posle – kom opanci, kom obojci. Kakogod, boljeg pokazatelja o stvarnom stanju ekonomije i društva u Srbiji nije potrebno tražiti. A Vučićeva priča o zlatnom dobu u kome živimo...

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku. Dati ulicu Aleksandru Tijaniću znači još jednom ubiti Zorana Đinđića, znači oskrnaviti njegov grob, znači narugati se žrtvi Zorana Đinđića. Nije bilo tako suprotstavljenih ličnosti na javnoj sceni Srbije početkom 21. veka kao što su to bili Zoran Đinđić i Aleksandar Tijanić. Doduše, Tijanić je bio samo glasnogovornik Vojislava Koštunice, ali je taj posao radio dobrovoljno i sa ubeđenjem. Plata mu je bila bonus. Ta najčuvenija Tijanićeva rečenica: „Ako Đinđić preživi, Srbija neće“, samo je vrh ledenog brega. Kampanja protiv premijera Srbije...

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku. Evropa nas mrzi, Kina nas voli. To je poruka koja svako malo stiže sa režimskih (štampanih i elektronskih) medija. Ali nema tu ničeg originalnog i samosvojnog. Jer, reč je zapravo o poruci koju emituje – nešto ređe, doduše, ali uvek u pravi čas – predsednik Vučić. Kao što je bilo, recimo, u prvom talasu korone o čemu sam već pisao. Najnoviju epizodu te (o)tužne serije imali smo priliku da gledamo nedavno na srećnoj televiziji kada su kod Milomira Marića gostovali (već odavno odomaćeni) Aljoša Milenković, Predrag Marković, Slobodan Vladušić i...

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku. Ovih dana se povela živa rasprava o novim licima u politici: da li nam trebaju ili ne, ko bi mogla da budu, gde da ih nađemo ili kako da ih napravimo itd. Odmah da se izjasnim, po mom mišljenju novih lica u poslednje vreme viđamo – dosta. Ono što, međutim, nismo videli to je – nova politika. A često nismo videli nikakvu politiku. Viđamo povremene političke manifestacije i performanse – sa, uzgred, dosta slabim ideološkim performansama – ali politike nema. Štaviše, to pitanje, da li nam i kakva nam nova politika treba ostalo je potpuno izvan...

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku. Opozicija se nada da će „reka slobode“ iz Crne Gore da se prelije u Srbiju. Greši. Ta reka je pod kontrolom Aleksandra Vučića. Makar njen najveći deo, tj. matica. Sa tom glavninom, dakle, Vučić je bio u tesnoj vezi. Njeni predstavnici su redovno dolazili u Beograd, Srbija je javno finansirala njihove aktivnosti milionima evra, a naivno bi bilo ne računati da su tajne sume bile još veće. Za divno čudo, javnost u Srbiji, naročito opoziciona, to je uspevala da ne vidi. Pa je govorila da su Vučić i Đukanović u dosluhu i da jedan drugom nabacuju...

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku. Ovih dana na sva zvona razglašena je vest da je Srbija u prvom tromesečju 2020. godine ostvarila najveći rast bruto domaćeg proizvoda u Evropi. Vest je, kako i dolikuje, prvo objavio predsednik Republike, uz borbeni poklič „napred Srbijo“. Onda je istu stvar „prepisao“ Siniša Mali koji je osetio potrebu da doda i nešto svoje: „po prvi put u istoriji, Srbija je najbolja u Evropi“, zabiberio je ministar finansija. Za svoju tvrdnju, međutim, Mali nije podneo nikakve dokaze. Nije valjda da istoriju računa od kada je on zaposeo ministarsku poziciju. Neće...

(Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku) Ovog februara (19) navršava se jedan vek od rođenja Desimira Tošića. Desimirov dobar prijatelj Ivan D. Pajić, dugogodišnji, sve do svoje smrti, saradnik „Naše reči“, za Desimira će reći da je „intelektualni skeptik“ i „ubeđeni realista“, a Aleksandar Lebl da je „bio – a izgleda i ostao – umnogome naivan i idealist“. Aleksa Đilas za Tošića kaže da je „politički realista“, dok ga Dejan Đokić, naziva „nesentimentalnim idealistom“. Šta je ovde istina, ko je pogrešio. Po svoj prilici, tačno je i jedno i drugo; to jest, u ovom malom srpskom...