Od narodnog pevača, nepismenog, starog, bezimenog, boljeg nema.
Vukove pevače niko nije nadmašio, najviše im se približio Njegoš, ali ni on nije uspeo, rekao je četvrte večeri Književne kolonije u Vranju književnik Boško Lomović, i sam pevač iz naroda, autor više od dvadeset zbirki pesama za decu i odrasle, kao i romana, pripovedaka...
- Poređenja radi, podsetiću vas kako je Njegoš odslikao devojačku lepotu sestre Batrićeve: "Blago Andriji gdje je poginuo, divne li ga oči oplakaše, divna li ga usta ožališe".
A ništa nije lošiji, ako nije i bolji narodni opis devojačke lepote: "Koliko je bjela i rumena kada pije vodu oli vino, vidi joj se kroz grlo bjelo" - podsetio je Lomović, inače jedan od najnagrađivanijih srpskih pisaca sa više od 160 književnih priznanja.
Moderator večeri, dečji pesnik Vlasta Cenić, podsetio je da se Lomović tokom 41 godine duge karijere bavio raznim zanimanjima.
Bio je knjigovođa, blagajnik, rukovodilac voznog parka, bankarski činovnik, šef plana i analize, trgovački putnik, nastavnik, a gotovo svo to vreme novinar, a književnik čak pola veka.
- Ovo je moj treći boravak u Vranju.
Prvi put sam gradio put "Bratstvo-jedinstvo" kada sam završio prvi razred srednje škole kao član jedne radne brigade iz Takovskog kraja i ovde proveo mesec i po dana; drugi put sam došao ovde pre 25 godina na poziv Cere MIhailovića, kada je izašla jedna moja zbirka pesama za decu, pa smo obilazili škole i ovo večeras je treća sreća - rekao je Lomović.
VRANJE = BORA
Ako kažeš Vranje, kao da si rekao Bora Stanović, ako kažeš Bora, kao da si rekao Vranje.
Zamerali su Bori u Beogradu što je pisao u dijalektu, ali da je pisao "Vukovskim jezikom", jedva da bi se za njega čulo.
Njegova dela su jedna divna himna dijalektu, šire uzevši prizrensko-timočkom, ali u stvari vranjskom, koji je vrlo lako mogao postati književni standard da je Vuk Karadžić kojim slučajem rođen, recimo, u Vlasotincu, Vranju ili Doljevcu.
Pisao sam i sam o autorima iz ovog kraja i njihovim knjigama na dijalektu i pokušao da poreknem navodni balast one teze o dva padeža.
Setićemo se da zapadnjaci imaju samo jedan, ali bitno je kako se gradi jezik - rekao je Lomović.
POTOMAK
Sinak onih što no zadocniše
Ili knezu okretoše leđa,
Stoljećima ja teglim naviše
Krst i kletvu posvađanih pređa.
Oko oku dobro mi ne smjera -
Prisjela mi kneževa večera.
Obdan palim svijeće i molim se,
Obnoć hulim na Boga i svece,
U pameti jednoj probudim se,
A u drugoj dočekujem veče.
Moje groblje odavno je travno -
Oj Davori, oj Kosovo ravno!
Zlo u meni na gore kidiše,
Svojim mesom hranim ih oboje,
Žitije mi trozupcem se piše
Tuđom rukom usred glave moje
Rasto sam se sa rođenom sjenkom -
Nebom vrišti raspeti Zelenko.
Pod korakom puca rodna gruda,
Dva gavrana grakću mi sa visa,
Zalud sanjam da se dese čuda -
Ja za čuda dorastao nisam.
Gmizom crva hodam zemljom drevnom
čekajući prokleto Lijevno.
Rajinskoga soja čemer - izdan,
Do lakta mi sasušena ruka,
U skadarske zidine zazidan,
Jatak koji odade hajduka.
Od zle misli ruševan i trošan -
Sa čim li ću izić pred Miloša?
Zabasao u dnu vaseljene,
Raskalašan u sjetnoj radosti:;
Možda nisam, možda nema mene
Rasrbljenog do bjeline kosti.
Crno polje, po njem crna žetva -
Na meni je ostanula kletva.(Boško Lomović)
Lomović je pred vranjskom publikom otkrio da je njegova omiljena prozna forma kratka priča.
- Najviše sam se toj formi posvećivao, negde od 1973. do 1993. godine, i mnogo sam nagrada upravo dobio za kratku priču.
Kratko priča je čudo, kad na jednu, dve do najviše pet stranica staviš sve što treba, nemaš šta da dodaš, nemaš šta da oduzmeš.
Moji veliki uzori za kratku priču bili su engleski književnik Somerset Mom, Borhes, kirgiski pisac Čingiz Ajtmatov, Dino Bucati, bugarski pisac Nikolaj Hajtov, Čehov i drugi - rekao je Lomović.
"Pesma Boška Lomovića se poigrava smislom i stoga je najbliža dečjem načinu ponašanja.
Za ovoga autora pisanje je estetski, stvaralački čin, putovanje u svet nemogućeg" - napisao je svojevremeno o Lomovićevom stvaralaštvu dr Draško Došljak, profesor Filološkog fakulteta u Nikšiću.
Upravo u tom maniru, Lomović se predstavio publici Književne kolonije u Vranju.
Govoreći o biografiji "Knjiga Dijane Budisavljević", koju je on potpisao, Lomović je kazao da delo Budisavljevićeve predstavlja "jedan od najvećih humanitarnih podviga" u Drugom svetskom ratu.
- Po rođenju Austrijanka, Dijana (Obexer) Budisavljević izbavila je iz ustaških logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj oko 15.000 dece.
Ova knjiga je pokušaj da se ponovo baci svetlo na stravičan genocid u ustaškim logorima smrti, ali i na čovečnu bitku jedne plemenite žene koja je dobrovoljno založila svoj život za nedužnu decu, uzrasta od novorođenčeta do četrnaest godina - rekao je Lomović.
PROFIL
Boško Lomović (Brezna, 1944), novinar i književnik koji je do sada objavio više od dvadeset zbirki pesama za decu i odrasle, romana i pripovedaka. U Srbiji i drugim zemljama bivše Jugoslavije osvojio je čak 160 nagrada. Radio drame su mu emitovane na Radio Beogradu i Zagrebu. Pesme i priče su mu objavljene u listovima i časopisima na slovačkom, jermenskom, rumunskom, bugarskom, makedonskom, turskom, engleskom (u Indiji) i mađarskom jeziku. Lomović je, po diplomi, profesor srpskohrvatskog jezika i književnosti jugoslovenskih naroda, a bezmalo čitav radni vek proveo je u novinarstvu (radio, televizija, novine). Poslednje godine staža stekao je u beogradskoj „Politici“. Pripale su mu između ostalih nagrade „Ivo Andrić“, „Zija Dizdarević“, „Laza Kostić“ i druge.
Program Književne kolonije završiće se u petak gostovanjem književnika dr Boška Suvajdžića.
Suvajdžić je objavio više naučnih monografija, antologija, studija, rasprava i prikaza u domaćoj i stranoj stručnoj periodici.
Za knjigu Ilarion Ruvarac i narodna književnost dobio je nagradu Vukove zadužbine za nauku u 2007. godini, a za knjigu Pevač i tradicija nagradu „Mile Nedeljković“ za najbolju folklorističku knjigu u 2010. godini.
Za zbirku pesama Soneti. Vatre dobio je nagradu „Zadužbine Veselina Lučića“ za najbolje književno ostvarenje nastavnika i saradnika Univerziteta u Beogradu za 2014. godinu, a za zbirku Anima viva nagradu „Miroslav Antić“ za 2016. godinu.
Dobitnik je nagrade „Zlatni beočug“ Kulturno-prosvetne zajednice Beograda za trajni doprinos kulturi Beograda (2016). Takođe, nosilac je priznanja „Miodrag Đukić“ za doprinos u radu Udruženja dramskih pisaca Srbije (2016).
Moderator poslednje večeri biće dr Ana Stišović Milovanović.
Organizator Književne kolonije je Narodni univerzitet u Vranju.
Vlasta Cenić (Kočane, Doljevac 1957), moderator ove književne večeri, savremeni je srpski pesnik za decu, poznat po zbirci pesama "Bate će se ženi", koja obiluje pesmama na dijalektu njegovog rodnog sela Kočana (prizrensko-južnomoravski tip prizrensko-timočkog dijalekta). Po struci je profesor jugoslovenske književnosti i srpskog jezika. Cenić je jedan od poznatijih srpskih dečjih pesnika. Objavljivao je u časopisima „Zmaj“, „Vitez“, „Osvit“ (Leskovac), „Razvitak“ (Zaječar), „Gorocvet“ (Jagodina), Riznica (Banja Luka) i drugim. Član je Udruženja književnika Srbije, Književnog društva prosvetnih radnika Srbije, Udruženja pisaca i književnih prevodilaca Niša od 1990. godine i član uredništva dečjeg časopisa „Vitez“. Idejni je tvorac manifestacije „Susreti prosvetnih radnika književnih stvaralaca za decu“, koja se održava od 1994. godine u OŠ Vuk Karadžić u Doljevcu.
