Ulazak vojske i policije u Kopnenu zonu bezbednosti FELJTON (42)

Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.

Piše: Radoman Irić

Vranje - Operacija ulaska Združenih snaga bezbednosti (Vojska Jugoslavije i Policija Srbije) u Kopnenu zonu bezbednosti uz administrativnu liniju sa Kosovom počela je 14. marta, a završena 31. maja 2001. godine.

Ova opsežna vojna operacija odvijala se korak po korak, uz preciznu i neposrednu saradnju i koordinaciju sa međunarodnim organizacijama, pre svih sa KFOR, EU i OEBS.

Do 31. maja ZSB zauzele su sektore A ,C i D i podsektore sever i jug sektora B.

Poslednja operacija tokom zaposedanja KZB počela je u ranim jutarnjim satima 31. maja ulaskom u zonu B centar.

Akcija je bez ijednog incidenta završena do 12 časova, kada su srpske snage bezbednosti, pod komandom general-potpukovnik Vojske Jugoslavije Ninoslava Krstića, izašle na administrativnu liniju sa Kosovom.

Ova operacija je završni čin sukoba na jugu Srbije i nakon nje je vraćen državni suverenitet Savezne Republike Jugoslavije nad demilitarizovanom zonom širokom pet kilometara duž cele granice sa Kosovom i Metohijom.

Deo KZB, od granice sa Makedonijom na jugu do poslednje kote granice opštine Bujanovac sa Kosovom na severu u dužini od 90 km i površini od 450 kvadratnih kilometara, držali su pod svojom komandom pripadnici OVPMB od 21. novembra 2000. do 31. maja 2001. godine.

To je tada bio najnebezbedniji deo Evrope.

Pripreme ulaska u KBZ pratila je živa vojna, politička i diplomatska i aktivnost.

Najčešći partneri Nebojši Čoviću, predsedniku Koordinacionog tela, i generalu Ninoslavu Krstiću bili su Karlo Kabiđozu, italijanski general, komandant KFOR, Piter Fejt, specijalni izaslanik generalnog sekretara NATO Džordža Robertsona, Šon Saliven, šef NATO kancelarije u Beogradu, Stefano Sanino, šef Misije OEBS u Beogradu, Vilijam Montgomeri ambasador SAD i Čarls Kraford, ambasador Velike Britanije u Beogradu.

Sve operacije ulaska u KZB bile su javne i unapred najavljene, pa ih je pratio veliki broj domaćih i stranih novinara, kao i domaćih i inostranih zvaničnika.

Ovu poslednju su pratili savezni ministar odbrane Slobodan Krapović, najviše starešine Vojske Jugoslavije sa načelnikom Generalštaba general pukovnikom Nebojšom Pavkovićem na čelu, kao i Nebojša Čović, predsednik Koordinacionog tela sa saradnicima.

Tim činom završen je sukob ekstremnih Albanaca sa pripadnicima srpske vojske i policije, čime su okončani sukobi na jugu Srbije.

"Sada na jugu Srbije počinje nova borba, borba za ekonomski razvoj ovoga kraja i faza razvoja u kojoj albanski narod treba da se integriše u institucije sistema, da se izbori za svoja nacionalna, politička, verska i svaka druga prava – rekao je šef državnog Koordinacionog tela Nebojša Čović.


Nastaviće se...

Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.

Najnovije vesti

Foto crta.rs Crta: Glasalo 12 odsto do 13 sati »

VRanje - Na referendumu o izmenama Ustava u delu o pravosuđu do 13 časova na glasanje je u Srbiji izašlo ukupno 12 odsto...