Kontrola vazuda u Gradu Vranju u junu pokazala je da koncentracije sumpordioksida (SO2) nisu prelazile granične vrednosti imisije ni u jednom danu u mesecu, čak nije bilo ni rezultata preko tolerantne vrednosti.
Prema rezultatima Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ), na standardnim mernim mestima u OŠ Svetozar Marković i samom Zavodu, nije bilo ni izmerenih koncentracija čađi sa vrednostima preko maksimalno dozvoljene vrednosti imisije za jedan dan.
Isto važi i za azot dioksid.
- U aerosedimentima, tj. mesečnim uzorcima padavina, nije bilo koncentracija ukupnih taložnih materija preko maksimalno dozvoljene vrednosti za jedan mesec, ni na jednom od dva navedena merna mesta.
Komentar dobijenih vrednosti ostalih parametara, dobijenih analizom aerosedimenta, ne podleže odredbama Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl. Glasnik RS br.11/10, 75/2010 i 63/2013, gde nisu propisane maksimalno dozvoljene vrednosti.
Na osnovu navedenog, može se zaključiti da u junu vrednosti koncentracija navedenih zagađujućih materija (SO2, NO2, čađi, kao i ukupnih taložnih materija ), na dva merna mesta, nisu prelazile granice dozvoljenih vrednosti po važećoj Uredbi - konstatovala je u izveštaju dr Nevenka Stanojković, specijalista higijene u ZZJZ.
Sumpordioksid: Obavezan je sastojak zagađenog vazduha urbanih sredina. Produkt je sagorevanja fosilnih i drugih goriva, posebno onih bogatih sumporom. Stvara se u atmosferi pa u obliku kisele kiše pada na tlo. Čak i niske koncentracije sumpordioksida nepovoljno deluju na ljude izazivajući respiratorne simptome naročito kod dece i starijih hroničnih bolesnika.
Čađ: Sve procese sagorevanja goriva prati i pojava dima koji zavisno od efikasnosti sagorevanja može sadržati manje ili više čvrstih čestica. Crni dim je indikator nepotpunog sagorevanja i neekonomičnog trošenja goriva. Čađ u sebi sadrži katranske materije koje imaju kancerogeno dejstvo.
Azotni oksidi nastaju kod sagorevanja na visokim temperaturama od azota i kiseonika iz vazduha ili u toku raznih industrijskih procesa (poizvodnja azotne kiseline, celuloze, najlona, veštačkih đubriva ...). U komunalnoj sredini najveći izvor azotnih oksida jesu izduvni gasovi kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Azotni oksidi imaju izraženo iritativno delovanje na sluzokože disajnih puteva. Neki azotni oksidi se u plućima pretvaraju u nitrozamine koji imaju kancerogeno dejstvo.
Aerosediment čine čestice različite veličine organskog i neorganskog porekla. Potiču uglavnom od čvrstih goriva, pepela i sa ulica zbog neadekvatnog održavanja higijene. Delovanje prašine na organizam zavisi od više faktora: porekla, hemijskog sastava, trajanja kontakta, mesta delovanja, veličine i oblika čestica, otpornosti pojedinih tkiva i organizma u celini, kao i od biološke osobenosti prašine.
