Predstavom Ivanovo samoubistvo, po motivima komada Ivanov Antona Pavloviča Čehova, a u adaptaciji i režiji Davida Alića i izvođenju glumaca bijeljinskog Gradskog pozorišta Semberija, u Vranju će u ponedeljak biti nastavljen takmičarski program u okviru 41. Borinih pozorišnih dana.
Reditelj Alić traga za odgovorima na neka pitanja - npr. da li trenutno živimo u empatijskoj kataklizmi?
Najveća zavisnost jednog ljudskog bića je od drugog ljudskog bića, ali sve više stičem osećaj da, usled ponižavajućeg medijskog sadržaja koji nam se plasira (a naš je izbor da li ćemo ga prihvatiti ili ne) počinjemo da uživamo u ljudskoj nesreći, a sve češće i u smrti.
Navukli“ smo se na smrt, a čovek nije stvoreno biće da može sam.
Istina je mnogo, svako ima svoju, ali čovek nije predodređen da spozna istinu (tada se sve završava), što ne znači da treba odustati od traganja za njom.
I zato je zapelo onda kada smo dozvolili sebi da odustanemo od čoveka", navodi u najavi predstave reditelj.
Kada smo postali suvišni jedni drugima - pita Alić.
"Sve je počelo mišlju i sve će se završiti u misli.
Biti suvišan čovek znači biti nerazumljiv nikome i onda je logičan splet da suvišan čovek okonča svoj život, da izvrši samoubistvo.
I mnogi bi pre osudili taj čin, nego što bi se potrudili da ga razumeju i da se zapitaju da li su možda oni krivi.
I da bi nam bilo lakše da skinemo krivicu sa sebe, pretvaraćemo se da nam je žao što je neko umro.
Jedan život tako malo zvuči u odnosu na ceo kosmos, ali taj jedan život u sebi ima ceo jedan kosmos.
I taj jedan život je najvažniji od svega.
Sačuvajmo ga, navodi Alić uz napomenu da je ova predstava "posvećena svim ljudima koji su oduzeli svoje živote i nalaze se u nekim, nama nedokučivim, kosmosima".
O reditelju
David Alić je rođen 1993. godine u Pirotu. Završio je Akademiju umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Nikite Milivojevića i asistenta Borisa Liješevića. Režirao je predstave Rotšildova violina – A. P. Čehov, Osećaj brade – Ksenija Dragunska, Elingi Kjel Bjarne – Ingvar Ambjarnsen, Šest lica traži pisca – Luiđi Pirandelo, Mali princ – Egziperi, Žak i njegov gospodar – Milan Kundera, Alisa u zemlji čuda – Luis Kerol, Plavi zec slavi rođendan – Nataša Ilić, Legenda o Mesečevoj princezi – Gorana Balančević, Život u tesnim cipelama – Dušan Kovačević, Carevo novo odelo – Hans Kristijan Andersen, Čudne zveri na proveri – Milivoje Mlađenović, Ivanovo samoubistvo – A. P. Čehov /adaptacija David Alić, Srebrni car – Sanja Savić, San letnje noći – Vilijam Šekspir itd. Na Festivalu "Mali Joakim" 2016. godine
dobio je Nagradu Mali Joakim za najbolju režiju, za predstavu Mali princ, a nagradu za najbolju režiju za predstavu Srebrni Car na
Zimskom festivalu u Aleksincu.
U komadu igraju Ivan Petrović (Ivanov), Miona Marković (Ana Petrovna), Mirna Jovanović (Zinaida Savišna/Borkin), Mihailo Maksimović (Šebeljski), Maja Novaković (Saša), Nenad Blagojević (Lebedev), Dušan Ranković (Ljvov) i Vanja Krtolina (Babakina/Kosih).
Ana Kolbianova uradila je scenografiju i kostime, kompozitor je Srđan Marković, a za scenski pokret zadužen je Nebojša Gromilić.
Predstava traje četiri sata, uključujući tri pauze od po petnaest minuta.
Dve godine Semberije
Gradsko pozorište Semberija iz Bijeljine najmlađe je profesionalno pozorište u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Sa radom je počelo u jesen 2019. godine, a prve zaposlene dobilo je 2020. godine. Javna jeustanova iz oblasti kulture, a osnivač je Grad Bijeljina. Pozorište je smešteno u zgradi Centra za kulturu. Na jedinoj sceni u gradu, na sceni Centra za kulturu, igra svoje predstave. Trenutno nema tehnički sektor i na tom poslu upošljava honorarne saradnike. Administrativni sektor čini samo direktor.
"Gradsko pozorište Semberija jeste i želi da bude otvoreno za najbolje saradnike iz regiona i njihove ideje. Naša misija i želja je da negujemo originalna, savremena autorska čitanja domaće i svetske klasike i da podstičemo domaće, pre svega mlade dramske pisce. Svesni smo da pozorište u Bijeljini nije počelo od nas. Mnogo je truda uloženo u proteklih 150 godina, pre jeseni 2019. godine. Mi baštinimo i tu tradiciju i tu zaostavštinu, ali želimo i da stvaramo novu. Od osnivanja do danas imali smo šest premijera među kojima su i predstave Komedija ometena u razvoju i Golubija vremena Milivoja Mlađenovića, Sada nije juli Đorđa Kosića i Ivanovo samoubistvo kojom se predstavljamo na Festivalu u Vranju", navode iz ovog teatra.
Takmičarski program Borinih pozorišnih dana trebalo je da počne u petak uveče, ali je predstava Nečista krv Narodnog pozorišta u Beogradu odložena zbog bolesti člana ansambla.
U subotu uveče odigrana je predstava Pučina beogradskog JDP-a, koju je po tekstu Branislava Nušića režirao Egon Savin, a u nedelju Ana Karenjina Lava Tolstoja u režiji Dejana Projkovskog.
Posle Ivanovog samoubistva uslediće u utorak komad 64 Tene Štivičić u režiji Alise Stojanović, a u izvođenju ansambla beogradskog Ateljea 212.
Potom u sredu još predstava Ako dugo gledaš u ponor Regionalnog pozorišta Novi Pazar, rađena po romanu Enesa Halilovića, a u režiji Zlatka Pakovića za kraj takmičarskog programa.
Poslednjeg dana festivala 28. oktobra, u čast nagrađenih i van konkurencije, nastupiće ansambl Narodnog pozorišta u Prištini predstavom Placebo, po tekstu Aleksandra Jugovića, a u režiji Isidore Goncić.
Sve predstave počinju u 20 časova.
Nagrade
Žiri za dodelu nagrada čine reditelj Vladimir Lazić, glumica Milena Pavlović Čučilović i teatrolog Zoran Maksimović. Dodeljuje se pet nagrada - za najbolju predstavu, za dramaturgiju, dramatizaciju ili adaptaciju, za najbolju mušku i žensku ulogu, dok će najboljoj predstavi prema glasovima publike dodeljivati nagrada sa imenom utemeljivača festivala i nedakadšnjeg upravnika pozorišta u Vranju Radoslava Radivojevića. Nagrade se sastoje od statue sa likom Borisava Stankovića i novčanog dela. Kada je reč o glasovima publike od dosad izvedenih predstava Pučina je dobila prosečnu ocenu 4,83, a Ana Karenjina 4,78
