Grad i kraj u kome je živeo jedan istraživač kalibra Momčila Zlatanovića mora, ne samo da bude ponosan na njega i na ono što je ostavio i da neke njegove nekadašnje publikacije osvežava, reizdaje kako bi ponovo dolazile do novih čitalaca, već i da razume da taj posao ne sme stati“, rekla je u Vranju prof. dr Danijela Popović Nikolić, profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu, govoreći o reizdanju Zlatanovićeve knjige Nišna se zvezda po vedro nebo.
Ponovljeno izdanje ove Zlatanovićeve knjige objavljeno je posthumno (autor je preminuo februara ove godine) od Narodnog univerziteta u Vranju, istog izdavača koji je to delo objavio i 1967. godine, kada je Zlatanović imao samo 33 godine.
Podsećanja radi, Momčilo Zlatanović bio je jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji Vranja, pre svega na planu prikupljanja građe u oblasti folkloristike, leksikografije, narodne književnosti, kulture i tradicije vranjskog kraja.
Ali i po tome što je veliki deo te građe objavio u svojim mnogobrojnim knjigama, a jedna od njih je i Nišna se zvezda po vedro nebo.
Za promociju je odabrano vreme održavanja osme Književne kolonije u Vranju, a kao povod obeležavanje jubileja - 55 godina izdavačke delatnosti Narodnog univerziteta.
„Od pedesetih godina prošlog veka Zlatanović je stalno imao na umu činjenicu da se poslom na očuvanju naše narodne književnosti ne sme stati.
Da se ne staje ni onda kada bi radio nešto drugo, ni onda kada si premoren, ni kada se niko ne okrene bez obzira na to koliko si nešto važno uradio.
On je samo želeo da se iznova ispituje i istražuje narod kao takav“, rekla je profesorka Nikolić.
Momčilo Zlatanović je, prema rečima Nikolićeve, tokom rada na Filozofskom fakultetu u Nišu kolegama sa katedre i studentima neprestano nastojao da pokaže kako folklor nije nešto što živi samo u nekakvim čitankama, zbirkama i knjigama, već da je folklor, odnosno narodna književnost vrlo dinamična struktura - nešto što svaki, pa i mlad čovek nosi u sebi.
„To se meni naročito dopadalo, pa i danas verujem u to što je profesor Zlatanović stalno nastojao da pokaže svima nama da usmena književnost nije samo knjiga, šta god da se u njoj nalazilo.
Usmena književnost je nešto što nose naše bake i deke, komšije, prijatelji i mi sami“, rekla je Nikolić.
Druga dimenzija, dodala je, ogleda se u načinu na koji je profesor Zlatanović komunicirao sa studentima i saradnicima.
„Način na koji je radio sa nama govorio je o jednoj izuzetnoj veličini, duhovnoj i mentalnoj, koja nije mogla da ne bude dominantna.
O čemu god da je taj čovek govorio, to je uvek bilo toplo, dinamično, jasno, svedeno i sa punim poštovanjem prema osobi sa kojom razgovara.
To je bila jedna od njegovih najupečatljivijih osobina“, potencirala je Nikolić.
Dr Sanja Zlatanović, viši naučni saradnik Etnografskog instituta SANU i kći Momčila Zlatanovića, rekla je da je odlukom Narodnog univerziteta da ponovljenim izdanjem knjige Nišna se zvezda po vedro nebo obeleži 55 godina izdavačke delatnosti, učinjena velika čast njenom ocu, a porodici Zlatanović velika radost.
„Ovaj trenutak je za nas i tužan i veličanstven iz mnogo razloga.
Naravno da bi bilo najbolje da je moj otac sada ovde i da on sam govori o svom radu, svojim počecima, terenskim iskustvima i anegdotama.
Ponosni smo kao porodica na to da je ova Momčilova zbirka aktuelna i posle 55 godina.
I mislim da svi mi Vranjanci možemo biti ponosni na bogat i raznovrstan folklor našeg kraja, čiji je jedan deo moj otac uspeo da zabeleži“, rekla je Sanja Zlatanović.
Rad na ponovljenom izdanju zbirke, dodala je, imao je više faza, bilo je i nekih inovacija, ali je originalni koncept prvog izdanja knjige sačuvan.
„Dodali smo pogovor prof. dr Danijele Popović Nikolić, a profesorke narodne književnosti – prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović i prof. dr Sonja Petrović - podržale su recenzijama ovo ponovljeno izdanje.
Nastojali smo da osvežimo prvobitno izdanje, uz odgovarajuću meru.
Čak je i korica od istovetnog kartona kao kada je knjiga prvi put izdata pre 55 godina, takođe i ilustracija, uz određene, minimalne tehničke korekcije.
Ispoštovani su i neki standardi savremenog izdavaštva, to su male inovacije, uz recenzije na poslednjoj korici i biografiju autora unutar knjige.
Put od ideje do finalizacije bio je praćen mnogim dilemama, ali je sve završeno na najbolji način“, rekla je Zlatanovićeva kći.
Ona je dodala da bi porodica želela da, uvek kada se govori o Momčilu Zlatanoviću, to ne bude samo njemu u čast, već i u čast Vranja, kulturnog nasleđa grada, svega onoga iz čega je izrasatao rad njenog oca.
„I taj sagovornik - kazivač od koga je moj otac prikupljao materijal, on je takođe neko ko produkuje neka značenja i utiče da se napravi pesma, priča ili neka druga folklorna forma i jednako je važan kao i istraživač.
Voleli bismo stoga da delo Momčila Zlatanovića i njegova zaostavština budu seme iz koga će isklijati nova istraživanja, novi rezultati i publikacije, koje će, u skladu sa današnjim vremenom, negovati kreativan pristup folklornom nasleđu“, rekla je Zlatanović.
Program osme Književne kolonije u Vranju završiće se u četvrtak 8. decembra, kada će svoju novu zbirku pesama Pisma Tuliju predstaviti Sunčica Denić, književnica rodom sa Kosmeta, koja živi i stvara u Vranju.
O knjizi će tog dana, od 19 sati u Svečanoj sali Gimnazije Bora Stanković, govoriti književni kritičari i recenzenti knjige Mihajlo Pantić i Aleksandar Laković.
Profil
Prof. dr Momčilo Zlatanović (1934 Rataje - 2022 Vranje) od 1967. godine predavao je teoriju književnosti, narodnu književnost, metodiku srpskohrvatskog jezika i književnosti i srodne predmete na Višoj pedagoškoj školi u Vranju i Višoj školi za obrazovanje radnika u Vranju. Od 1993. do penzionisanja 2001. godine bio profesor narodne književnosti i retorike na Učiteljskom fakultetu u Vranju (Univerzitet u Nišu), gde je osam godina bio i prodekan za naučnoistraživački rad (1993–2001). U periodu nakon penzionisanja radio je dve godine kao profesor narodne književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Zlatanović je ostavio neverovatan naučni trag u oblasti folkloristike i leksigografije, a njegova višedecenijska terenska istraživanja vranjskog kraja, i u manjoj meri Kosovskog Pomoravlja, po značaju se mogu meriti sa Vukovim poduhvatima. Tokom višedecenijskih terenskih istraživanja zabeležio je i publikovao obimnu folklornu građu koja predstavlja izvor prvog reda za proučavnje tradicijske kulture vranjskog kraja. Među najznačajnijim zbirkama narodnih umotvorina izdvajaju se Igliče venče nad vodu cveta (1967), Nišna se zvezda po vedro nebo – Narodne pesme iz Vranja i okoline (1967), Mori Bojo, bela Bojo – Narodne pesme koje se pevaju u Vranju i okolini (1968), Stojanke, bela Vranjanke – Narodne pesme koje se pevaju u vranjskoj oblasti (1969), Vranjske legende, predanja i priče I (1970) i II (1974), Lirske narodne pesme iz južne i istočne Srbije (1982), Epske narodne pesme jugoistočne Srbije (1987), Narodne pesme i basme južne Srbije (SANU, Beograd 1994) i dr. Momčilo Zlatanović je objavio veći broj knjiga i naučnih radova u oblasti fokloristike, analizirjući materijal koji je prikupljao u neposrednom terenskom radu: Narodno pesništvo južne Srbije (Narodni muzej, Vranje 1982), Istorija i tradicija (1996), kao i monografije o predeonim oblastima Pčinja (1996) i Poljanica (1998). Izabrana dela Momčila Zlatanovića u deset tomova objavila je izdavačka kuća Vranjske knjige (2007–2008). U okviru njih prvi put je publikovana zbirka Narodne pesme i basme Kosovskog Pomoravlja (2007). Dragocen je doprinos Momčila Zlatanovića u oblasti istraživanja govora juga Srbije i leksikografije, opredmećen u tri rečnika koji formiraju celinu: Rečnik govora južne Srbije (Učiteljski fakultet Vranje 1998), Rečnik govora juga Srbije (Aurora, Vranje 2011), Rečnik govora juga Srbije (Učiteljski fakultet, Vranje 2014). Institut za Srpski jezik SANU je 2017. godine digitalizovao Rečnik iz 1998. godine, posebno izdvojivši one odrednice koje su ilustrovane vranjskim poslovicama (portal „Raskovnik“). Za svoj rad Zlatanović je dobio niz nagrada i priznanja, među kojima i Vukovu nagradu (Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, Beograd 1983). Bio je član Udruženja književnika Srbije i dugogodišnji saradnik Matice srpske u Novom Sadu. Njegov terenski materijal iz Kosovskog Pomoravlja je arhiviran i digitalizovan u Muzikološkom institutu SANU.