Profesor Momčilo Zlatanović je, radeći sa narodom i živeći s njim, proučavajući i beležeći njegovo stvaralaštvo bio do te mere posvećen umetničkom proizvodu koji je produkovao taj narod da je prikupio i objavio radove jedine književnosti kod Srba, koja je toliko vrednovana u evropskim i svetskim kulturnim naučnim krugovima, da to čak nadilazi vrednovanje Nobelove nagrade dodeljene Ivi Andrić, rekla je Danijela Popović Nikolić, profesorka na Filozofskom fakultetu u Nišu i Zlatanovićeva nekadašnja saradnica u profesuri, na večeri posvećenoj nedavno preminulom univerzitetskom profesoru, folkloristi i lesikografu, u okviru trećih Borinih književnih dana u Vranju.
"Nije slučajno upravo Jakob Grim srpsko narodno pesništvo smatrao jedino dostojnim poređenja sa čuvenom Pesmom nad pesmama.
Ne moramo dalje da idemo.
Upravo tom stvaralaštvu je svoj život posvetio profesor Zlatanović.
Mene je naročito impresionirala njegov skromnost i posvećenost tom poslu koja se naročito ogleda u naslovima njegovih zbirki.
One nisu određene kao recimo Antologija pesama vranjskog kraja, naprotiv, one sve imaju istaknut naslov pesme, odnosni neki stih poput recimo Igliče venče nad vodu cveta, Mori Bojo, bela bojo i sl.
To nam ukazuje da je svuda i uvek ispred sebe i svog stvaralaštva stavljao ono što je vrhunska vrednost - a to je narodno stvaralaštvo", potencirala je Popović Nikolić.
Ona je rekla da dve trećine Zlatanovićeve bibliografije predstavljaju radovi o narodnom stvaralaštvu.
"To je ogroman korpus (426 bibliografskih jedinica) koji je podrazumevao raznovrsne radove.
Ako bismo želeli da napravimo neku tipologiju, mogli bismo da kažemo da se njegovi radovi vezuju upravo za različite zbirke i antologije narodnog stvaralaštva, proznog i poetskog.
Pored toga značajan doprinos nauci čine izdvojene monografije, kao i brojni članci i studije", rekla je Popović Nikolić.
Ona je dodala da od prvog do poslednjeg susreta sa profesorom Zlatanovićem nikada nije videla da je pokazao i najmanji znak nipodaštavanja bilo koga od svojih kolega.
"Naprotiv, sve ono što je govorio o kolegama folkloristima, sa čijim je radom bio neposredno upoznat, bilo je ne samo glorifikacija, već ukazivanje na težak put i zadatke koji su pred njima stajali, imajući u vidu da naše društvo nikada nije imalo dovoljno razumevanja za čuvanje onoga što mi jesmo, a to su naše narodne pesme i priče", kazala je Popović Nikolić.
Popović Nikolić se dotakla i lične note u odnosu na Zlatanovića, otkrivajući da mu je bila asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu u periodu 2000-2002. godina.
"Moj prvi susret sa njim mi je ostao u sećanju po tome što se pojavio na vratima departmana sa jednom papirnatom kesom namenjenom meni u kojoj se nalazio suvo bilje, odnosno čaj od majčine dušice.
Moja tada dvogodišnja ćerka se toliko navikla na ispijanje čaja od mačine dušice da je od tih vremena do dana današnjeg u našoj kući taj čaj povezivan sa profesorom Zlatanovićem.
Za mene je on i danas čovek koji je imao izuzetno neobičnu, pravu, ljudsku, čistu dušu", rekla je Popović Nikolić.
Zoran S. Nikolić, urednik Zlatanovićevih Izabranih dela, potencirao je da je Zlatanovića, većina koja nije upoznata sa njegovim delom, doživljavala "kao običnog sugrađanina, tihog čoveka u redovnim šetnjama".
"A, u stvari, ličnost velikog formata za kojim je ostalo nezaoblazno ostvarenje od nacionalnog značaja.
Nesvakidašnje terensko čulo, posvećenost i upornost, otvoren i pošteni pristup kazivačima, obrazrivost i preciznost u klasifikaciji, neke su od odlika Momčila Zlatanovića, poslednjeg srpskog velikog sakupljača grandioznih ostvarenja iz oblasti narodnog stvaralaštva.
Rezultati njegovog rada pomerili su lirsko središte iz Vukovskog areala u južne srpske krajeve", rekao je Nikolić.
On je dodao da se u drugoj polovini prošlog veka ispostavilo da je najraskošnija narodna lirska riznica "upravo tamo gde Vuk, kako kažu, nije imao sreće da prođe".
"Već prva Zlatanovićeva zbirka iz 1967. godine inicira prekretnicu u poimanju narodne lirske poezije koja je, kao i sve naredne, zapravo antologijski izbor, jer je istraživač zapisivao desetak varijanti jedne pesme i onda birao najuspeliju za objavljivanje.
Takve su i sve naredne - preko onih objavljenih u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti, do Izabranih dela u deset tomova, kao krune životnog projekta Momčila Zlatanovića, projekta koji je obuhvatio prikupljanje, sistematizaciju i proučavanje narodnog stvaralaštva", kazao je Nikolić.
Profesorka Pedagoškog fakulteta u penziji Stana Smiljković rekla je da je Zlatanovića upoznala kao studentkinja, kada je imala 19 godina.
Ispričala je da je on u to vreme na Višoj pedagoškoj školi u Vranju predavao narodnu književnost, teoriju književnosti i metodiku nastave srpskohrvatskog jezika i književnosti.
"Imam utisak da je profesor Zlatanović imao u sebi neku tajnu.
Odgonetao je radom, razgovorima o svemu i svačemu, porodici, politici, školstvu, književnosti, filozofiji, staroj indijskoj i kineskoj kulturi.
Posle takvih razgovora bi naglo ustao, rekao bi "dobro sad smo lepo razgovarali, idemo dalje"...
Kao nastavnik, kao profesor, bio je - otac.
Davao je dosta, upućivao nas u teoriju narodnog stvaralaštva i književnosti, metode prikupljanja narodnog blaga, bio je strpljiv da sasluša, pomažući svima", rekla je Smiljković.
Smiljković je govorila i o Zlatanovićevom leksikografskom radu i o izdanjima njegovog Rečnika govora južne Srbije.
Borini književni dani biće okončani u četvrtak 24. marta gostovanjem pisca Slaviše Pavlovića.
Organizator ovogodišnje manifestacije je Javna Biblioteka Bora Stanković, a pokrovitelj Grad Vranje.
Profil
Prof. dr Momčilo Zlatanović (1934 Rataje - 2022 Vranje) od 1967. godine predavao je teoriju književnosti, narodnu književnost, metodiku srpskohrvatskog jezika i književnosti i srodne predmete na Višoj pedagoškoj školi u Vranju i Višoj školi za obrazovanje radnika u Vranju. Od 1993. do penzionisanja 2001. godine bio profesor narodne književnosti i retorike na Učiteljskom fakultetu u Vranju (Univerzitet u Nišu), gde je osam godina bio i prodekan za naučnoistraživački rad (1993–2001). U periodu nakon penzionisanja radio je dve godine kao profesor narodne književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Zlatanović je ostavio neverovatan naučni trag u oblasti folkloristike i leksigografije, a njegova višedecenijska terenska istraživanja vranjskog kraja, i u manjoj meri Kosovskog Pomoravlja, po značaju se mogu meriti sa Vukovim poduhvatima. Tokom višedecenijskih terenskih istraživanja zabeležio je i publikovao obimnu folklornu građu koja predstavlja izvor prvog reda za proučavnje tradicijske kulture vranjskog kraja. Među najznačajnijim zbirkama narodnih umotvorina izdvajaju se Igliče venče nad vodu cveta (1967), Nišna se zvezda po vedro nebo – Narodne pesme iz Vranja i okoline (1967), Mori Bojo, bela Bojo – Narodne pesme koje se pevaju u Vranju i okolini (1968), Stojanke, bela Vranjanke – Narodne pesme koje se pevaju u vranjskoj oblasti (1969), Vranjske legende, predanja i priče I (1970) i II (1974), Lirske narodne pesme iz južne i istočne Srbije (1982), Epske narodne pesme jugoistočne Srbije (1987), Narodne pesme i basme južne Srbije (SANU, Beograd 1994) i dr. Momčilo Zlatanović je objavio veći broj knjiga i naučnih radova u oblasti fokloristike, analizirjući materijal koji je prikupljao u neposrednom terenskom radu: Narodno pesništvo južne Srbije (Narodni muzej, Vranje 1982), Istorija i tradicija (1996), kao i monografije o predeonim oblastima Pčinja (1996) i Poljanica (1998). Izabrana dela Momčila Zlatanovića u deset tomova objavila je izdavačka kuća Vranjske knjige (2007–2008). U okviru njih prvi put je publikovana zbirka Narodne pesme i basme Kosovskog Pomoravlja (2007). Dragocen je doprinos Momčila Zlatanovića u oblasti istraživanja govora juga Srbije i leksikografije, opredmećen u tri rečnika koji formiraju celinu: Rečnik govora južne Srbije (Učiteljski fakultet Vranje 1998), Rečnik govora juga Srbije (Aurora, Vranje 2011), Rečnik govora juga Srbije (Učiteljski fakultet, Vranje 2014). Institut za Srpski jezik SANU je 2017. godine digitalizovao Rečnik iz 1998. godine, posebno izdvojivši one odrednice koje su ilustrovane vranjskim poslovicama (portal „Raskovnik“). Za svoj rad Zlatanović je dobio niz nagrada i priznanja, među kojima i Vukovu nagradu (Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, Beograd 1983). Bio je član Udruženja književnika Srbije i dugogodišnji saradnik Matice srpske u Novom Sadu. Njegov terenski materijal iz Kosovskog Pomoravlja je arhiviran i digitalizovan u Muzikološkom institutu SANU.
