Priroda... Ono što nas je stvorilo. Što nam je dalo dušu, smisao.
Što nam dozvoljava da se istaknemo, blještimo. Blještimo kao Sunce. Sunce... Svetlost... Toplina...
Ono što nas obasjava, osvetljava put, nas same. Sunce - jedini izvor svetlosti u prirodi.
Čovekov napor i želja za adaptacijom na našu sredinu i mogućnost da najbolje iskoristi ono što mu je priroda dala navelo je čoveka da iznedri i pokaže svu svoju sposobnost i moć kroz svoja dela, a kako bi zadovoljio svoje potrebe.
Jedna od čovekovih većih potreba je potreba za svetlošću i onda kada Sunca nema.
Ona ga je navela na stvaranje veštačke zamene svetlosti – sijalice. Sijalice su postale zamena prirodnog osvetljenja i brzo ušle u široku primenu.
Međutim, počeo je da se javlja novi problem. Glavni nedostatak i posledica upotrebe sijalica dovela je do masovnog rasipanja električne energije.
Sada, ono što je u našoj moći i ono što mi možemo da uradimo kao pojedinci jeste da budemo energetski efikasni.
To ne znači da ćemo uskratiti naše potrebe i zadovoljstva, već doprineti očuvanju obnovljivih izvora.
Svakodnevnim rutinskim radnjama možemo biti korisni prirodi.
Nacionalni koordinator Održivog razvoja životne sredine Dijana Šarac stavlja akcenat na svakodnevne najobičnije rutinske radnje o kojima uglavnom i ne razmišljamo.
- Pomislimo samo na koliko načina u našem domaćinstvu možemo da štedimo energiju.
Pojedinačno frižider i šporet utiču na uštedu time što ne razmišljamo šta ćemo jesti držeći otvorena vrata frižidera ili time što ćemo isključiti ringlu par minuta pre završetka kuvanja - navodi Dijana Šarac.
Suština je da energetska efikasnost ne predstavlja štednju, što smo već napomenuli, ali nedovoljno puta da bi svi razumeli i shvatili.
Dakle, ne predstavlja štednju, već dobru volju da zaštitimo obnovljive izvore.
Velika je šteta da to ne iskoristimo i da njihova vrednost propada.
Svakodnevno propuštamo priliku da iskoristimo potencijal prirode i ono što nam ona pruža i dozvoljava, odnosno daje na neograničenu upotrebu.
Time iz dana u dan propuštamo priliku da živimo kvalitetnije i efikasnije, samim tim i bolje kako po nas, tako i po okolinu.
Mi smo kao narod poznati po neracinalnoj štednji, a pod tim mislimo da ne gledamo kvalitet proizvoda već cenu pa zato većina domaćinstava koristi „obične“ sijalice.
Sijalice rade u proseku od 3 do 6 časova dnevno, što ih čini jednim od najvećih potrošača.
LED sijalice su izvele revoluciju na poljima energetske efikasnosti.
Na lokalnom nivou smo odradili anketu i na opštem pitanju o poznavanju termina energetske efikasnosti saznali da je samo 7 odsto građana upoznato sa temom, 38 procenata tek dovoljno, a čak 55 odsto nije ni čulo o pomenutom pojmu.
Više od polovine naših ispitanika koristi obične sijalice, dok se 24 procenata opredelilo za LED, a tek 3 odsto za štedljive.
Razlog najvećeg broja građana opredeljenih za obične sijalice je zapravo njihova pristupačnost i niža cena.
Time su građani samo još više potvrdili svoju neinformisanost o ovoj temi, kao i o sijalicama.
Gospodin Dragan je bio oran za saradnju sa nama te nam je kao stručno lice dao korisne informacije o ovoj temi.
Saznali smo da je potrošnja LED sijalica 5-15 W, a potrošnja običnih sijalica od 60 do čak 100 W.
Ujedno još jedna velika prednost LED sijalica je broj radnih sati koji dostiže do 30.000, dok je kod običnih tek prosečan broj radnih časova 1.000.
Dodatni razlog zbog kog bi ljudi trebalo da se okrenu LED sijalicama, pored manje potrošnje je i zbog količine otpuštene toplote.
Obične sijalice 90 odsto oslobađaju toplotu, a tek 10 procenata svetlosti, dok je kod LED sijalica obrnuto.
Za veću energetsku efikasnost svako od nas bi mogao da umesto običnih sijalica koristi LED, umesto starih, energetski neefikasnih uređaja možemo da koristimo novije uređaje koji troše manje energije za isti rezultat, mogli bi da ugradimo solarne panele uz pomoć kojih će svako domaćinstvo moći da ima sopstvenu proizvodnju električne energije i još mnogo drugih rešenja.
Mere koje možemo da preduzmemo kao zajednica su takođe raznovrsne.
Možemo da na javnim ustanovama postavimo solarne panele, da zamenimo obične sijalice LED sijalicama, da se koncentrišemo na povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije i kao poslednje koje ćemo navesti, ali nimalo manje važne, možemo da utičemo na sugrađane na različite načine putem medija, kroz interesantna predavanja, reklamni materijal.
Ključ uspeha odnosno put do višeg nivoa naše zemlje kada je reč o ekologiji možemo dostići edukacijom građana.
Moramo da shvatimo da mi, ljudi ne gospodarimo prirodom i da nam nije sve oko nas Bogom dano na neograničenu upotrebu. Već na upotrebu u meri naših potreba.
Zato nemojmo da uzimamo zdravo za gotovo ono što imamo i trošimo ga kao da smo ga nasledili od naših dedov,a a ne pozajmili od budućih pokolenja.
(Autori su učenici 2. godine Gimnazije Bora Stanković u Vranju)
Eko-reporteri: Đorđe Stojanović, Emilija Stojmenović, Anja Kafedžiska, Katarina Ristić, Vanja Trajković
Mentor prof. Gordana Nikolić
Tekstovi u sklopu projekta „Internet eko magazin“ sufinansirani su sredstvima iz budžeta Grada Vranja. Mišljenja, stavovi i zaključci izneti u tekstovima su isključiva odgovornost portala Vranje News i autora i ne odražavaju mišljenja i stavove lokalne samouprave Vranja.