Gimnazijalci i zaštita životne sredine: Svest, edukacija, akcija

Đorđe Stojanović i Emilija Stojmenović, učenici drugog razreda vranjske Gimnazije Bora Stanković, članovi su Eko-sekcije i učesnici raznih projekata u oblasti ekologije i zaštite životne sredine.

Samoinicijativno su se opredelili za posvećenost ekologiji, objašnjava Đorđe, gledajući svakodnevno u kakvom je stanju grad i želeći da nešto promene na planu zaštite životne sredine.

- Sve nekako propada, ljudi neprestano prljaju grad i čini se da niko ne obraća pažnju na to.

Ako se tako nastavi, u dogledno vreme možda nećemo imati dovoljno čiste vode, kao ni dovoljno čistog vazduha.

Sečemo šume, ostaćemo bez mesta gde možemo da izađemo, da prošetamo i uživamo u prelepoj prirodi, zelenilu.

Na putu smo da vremenom sve uništimo. Tome se mora stati na put - kaže Đorđe za Vranje News.

Da bi se to sprečilo, dodaje, najbolje je da se krene što pre sa ekološkim akcijama i da se u njih uključi što veći broj ljudi.

- U Vranju je najveći problem u nedostatku svesti građana o značaju ekologije, ali je problem i nedostatak prostora za selekciju otpada, nedostatak uređenih zelenih površina i nedostatak informacija o svemu što se dešava oko nas na planu zagađenja i zaštite životne sredine – ističe Đorđe.

Njegova drugarica Emilija dodaje da „osim toga što veliki broj građana nije dovoljno edukovan na tu temu“, ona i njena generacija često nailaze na komentare „zašto bih ja skupljao smeće, to nije moj posao“.

- To je taj nivo njihovog znanja, svesti, i od toga polaze.

Sramota ih je da rade u interesu zaštite životne sredine ili smatraju da je to nepotrebno.

Kada pričam o ovoj temi, uvek se setim podatka o tome koliko dece dnevno umire zbog posledica kontaminirane vode u nekim drugim delovima sveta.

To je zastrašujuća informacija, ali ljudi jednostavno ne znaju o tome.

Radili smo niz anketa sa građanima na osnovu kojih smo videli koliko je niska njihova svest o značaju ekologije – kaže Emilija.

Po njenom mišljenju, jedan od najvećih problema predstavljaju zagađene reke, te sličan problem sa podzemnim vodama.

- Posle se pitamo zašto nam ne valja hrana.

Na periferiji, gde bi trebalo da imamo lepe livade i polja, sve je pretvoreno u divlje deponije, pa čak i u centru grada može da se vidi smeće.

Imamo jednu deponiju koja je u upotrebi, ali na njoj nema dovoljno uslova za reciklažu otpada, nema dovoljno prostora – ističe Emilija.

Naplatu plastičnih kesa ova gimnazijalka navodi kao pozitivan i konkretan primer da je u gradu nešto urađeno po pitanju ekologije.

- Kako sam informisana, dosta je smanjena upotreba kesa i njihova potrošnja.

Manje je važno kako je to građanima došlo do svesti, bitno je da je dalo rezultat.

U nekim zemljama su plastične kese strogo zabranjene i koriste se kartonske ili papirne, bio razgradive.

Te plastične kese, međutim, i dalje se koriste i jedan su od najvećih ekoloških problema u Vranju - napominje Emilija.

Đorđe kaže da je prvi put naplatu kesa video u Grčkoj i tada je smatrao da treba i ovde da se uvede što pre.

- Podatak da se u Srbiji godišnje potroši dve milijarde plastičnih kesa je zastrašujući, a proces razgradnje tih kesa je neverovatno dug.

Problem u gradu su i reke koje sami zagađujemo, a ne razmišljamo da tako ne zagađujemo samo naše reke.

One se ulivaju u neka jezera i mora, pa dalje zagađujemo i ugrožavamo floru i faunu – ističe Đorđe.

Emilija kaže da se o značaju ekologije najbolje uči kroz učešće u projektima, te da je to razlog zašto je i sama učesnica mnogih projekata u okviru škole.

- Udruženje „Ambasadori održivog razvoja“, sa svojim programom Eko-škole i ostalim akcijama, pružaju dobar primer na planu ekologije i zaštite životne sredine.

Prošle godine bili smo učesnici konkursa Eko-paket-tetrapak, i na temu diverziteta odgovorili smo maketom planete koju smo napravili.

Poenta planete je da na svakom kontinentu postoji ugrožena vrsta životinja, i to smo pokazali.

Na taj način smo se priključili akciji i dobili nagradu u iznosu od 10.000 dinara – kaže Emilija.

Đorđe napominje da je gimnazija dobila titulu Eko-škole.

Imaju u planu niz akcija koje bi školu učinile „više Eko“ nego što je to u ovom trenutku.

- Pored sređivanja letnjikovca, uredićemo ostatak školskog dvorišta.

U presvlačenju staza pomoći će nam preduzeća Komrad i Vodovod, a Parking servis će da postavi rasvetu oko škole.

Cilj nam je da u školi, koja ima oko 1.600 neonskih sijalica, zamenimo sve led neonkama koje su energetski efikasnije – napominje Đorđe.

U želji da pokažu značaj reciklaže, dodaje, u letknjikovcu planiraju da naprave pod od plastičnih čepova.

- Reciklaža nije samo to kada sakupimo otpad i odnesemo ga nekom recikleru koji će ga istopiti, već i kada ponovo upotrebimo nešto što može da se iskoristi.

Da bi ljudi shvatili koji je najbolji način edukacije o nečemu, citiraću Bendžamina Frenklina koji je rekao: „Reci mi i zaboraviću, pokaži mi, možda ću zapamtiti, uključi me i sigurno ću zapamtiti“.

To je za nas vrlo bitno i zaista je tako.

Zbog toga ćemo nastaviti da pišemo projekte i da učestvujemo u akcijama koje će, nadam se, poboljšati stanje životne sredine i podići ekološku vest ljudi u našem gradu na viši nivo – zaključuje Đorđe.

Emilija želi ovom prilikom da spomene Eko sajt – eko novine, koji se nalazi na školskom sajtu.

- To je neki vid edukacije, tu su saveti, ekološke ideje, kao i blog sa pisanim člancima.

Izgled sajta je vrlo zanimljiv i nadam se da će posle ovoga biti posećeniji.

Danas su deca naučena tako da znaju samo za druženje kroz izlazak, dopisivanje i slično.

Mi se i na ovaj način družimo, a mnogo je kvalitetnije i bolje, zabavnije je i produktivinije – zaključuje Emilija.

Tekstovi u sklopu projekta „Internet eko magazin“ sufinansirani su sredstvima iz budžeta Grada Vranja. Mišljenja, stavovi i zaključci izneti u tekstovima su isključiva odgovornost portala Vranje News i autora i ne odražavaju mišljenja i stavove lokalne samouprave Vranja.

Najnovije vesti

Admiral nestao bez traga. Foto privatna arhiva Nestao Admiral! »

"Nestao, kao da je u zemlju propao, pas koga svi znaju i vole, a odaziva se na imena Admiral, Beki ili Belča", obavešten...