Saša Ilić

Tekst je izvorno objavljen u nedeljniku Radar Neko je već primetio da ljudi okupljeni u Ćacilendu nisu tamo jer su ucenjeni ili dobro plaćeni. Za participaciju u tom „projektu“, oni treba da zahvale pre svega svojoj mentalnoj predispoziciji. Svakako, oni pripadaju onoj vrsti ljudi koja nema problema sa empatijom, solidarnošću i moralom, niti su u stanju da razlikuju dobro od zla. Na neki način, funkcionišu lišeni bilo kakvih etičkih i zakonskih konsekvenci, „kušaju“ sa raznog drveća u Pionirskom parku, koji je u međuvremenu postao slika pervertovanog radikalskog uma, kamp pun oružja...