Zlato, relikvije i nepostupanje institucija: Sakupljači u Južnomoravskoj dolini

Na starom putu Vranje - Vladičin Han, u samoj klisuri reke Lepenice - smešten je Manastir Svetog Proroka Ilije.

Do ovog mesta stiže se preko naselja Stubal, a u samom manastiru živi jedan jedini preostali monah - otac Serafim.

Sve koji dođu da se pomole i zatraže blagoslov, otac Serafim dočekuje obučen u stihar, a kada iz njega izađe, i vrati se svojoj svakodnevnoj odori, poslovi i dalje čekaju.

I mada je teško, lepo je i svaka je borba sa samim sobom.

Ipak, neke od tih borbi započinju kopači-amateri sa kojima se otac Serafim prvi put susreo pre petnaest godina.

Dva krsta

„Oni su to iskopali, taj krst, smatrajući da će da iskopaju nešto i polomili su ga na pola... Misleći da će nešto da nađu u samom krstu’’ ‒ priseća se ovaj monah.

Oni koji su se u samu manastirsku portu kasnije nasilno ušli automobilom, kako nam je dalje objasnio tragali su za zlatom i relikvijama.

„Neki su obeležavali nešto kredom. Drugi su neke viskove držali u ruci. Treći me je zamajavao sa strane. Četvrti je hteo da uđe u crkvu nasilno, onako kao da provali’’ ‒ objašnjava.

Ovi divlji kopači su tog dana sa sobom nosili krede kojima su obeležavali tlo. Iako, nakon ovog, nije bilo tako uznemirujućih događaja u samom manastiru, u okolnim mestima - nastaviće se i ubuduće.

„Kade" ‒ Gradište

Za lokalitet koji meštani Stubla zovu Kade, Milovan Kostadinovski, profesor istorije iz Vranja, saznao je boraveći u prirodi sa prijateljem.

„Raspitivao sam se kod jednog našeg arheologa i rekao mi je da je to Gradište. Lokalitet Gradište, i da nisu obavljana posebna iskopavanja, tako da ne znaju da kažu baš tačno koji je to grad", navodi Kostadinovski

U avgustu prošle godine, on je ponovo boravio u Stublu, gde je imao i neočekivani susret o kojem će, ispostaviće se, i sama policija biti obaveštena.

„Izlaze trojica. Zdravo momci, kude? Eve u šumu da sečemo drva" ‒ prisećajući se tog slučaja, dalje objašnjava Kostadinovski.

To što su u seču krenuli u sred letnjeg podneva, navelo ga je na sumnju da se susreo upravo sa sakupljačima.

„Znajući da je gore lokalitet i pošto sam naišao već na tragove kopanja... Kad sed pojavila ova ekipa sa pajserima ‒ znao sam da idu na lokalitet" ‒ zaključio je.

Ubrzo nakon što ih je opazio, zazvonio je i telefon Policijske stanice (PS) u Vladičinom Hanu, nakon čega su dvojica policajaca došli u Stubal, ali nisu izašli na teren.

„Momci odbijaju da krenu za mnom. Kao lokalitet nije obeležen, tamo može da ide ko hoće i slično" ‒ dalje objašnjava Kostadinovski.

Da treba krenuti za Kostadinovskim, policiji je objasnio i arheolog kojeg je Kostadinovski kontaktirao, ali ni nakon toga ‒ policija dalje nije postupala.

To potvrđuje i odgovor Policijske uprave (PU) u Vranju u kojem se navodi da, u poslednjih godinu dana, na području opštine Vladičin Han, kao i na području mesta Stubal, i u okolnim naseljima navedenim u zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja (Priboj, Stubal, Jovac, Lepenica, Kacapun, Ostrovica, Gumerište), „nije bilo prijavljenih događaja u kojima postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo neovlašćeno izvođenje arheoloških radova, niti su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Vranju i Vladičinom Hanu tokom patrolnih delatnosti uočili osobe koje vrše neovlašćena iskopavanja".

Ipak, većina meštana u Stublu i okolini priznaje da se tamo „nešto čudno dešava", ali samo neki stanu pred kamere.

„Dolaze i sa sondama i sa aparatima. Dolaze, sad, kako je lepo vreme, svaki dan, svaku noć", navode.

Drugi pak, kažu da su videli džip iz kojeg su meštane pitali o arheološkim nalazištima u blizini, te da su „išli gore do Lepenicu čak".

Ima i onih koji kažu da ništa nisu čuli, ali prvi ipak tvrde da kopača-amatera ima tamo gde ima i nasleđa, odnosno „i u Poljanici, i u Ostrvici, i u Vranjskom delu", odnosno „koliko hoćemo".

Drugi spominju upravo i sam lokalitet Gradište, dodajući da nasleđa ima i u Priboju.

„To Gradište što je bilo, to je taj rimski grad, to je visoko gore, ne znam... nema put. A ja kad sam čuvao ovce, ja sam to gledao; ima tamo zidine, ima, kako da ti kažem, prilično.. možeš da uđeš, kao zimunica tamo. A visoko je. Kamenje... Visoko brdo" ‒ svedoči jedan od najstarijih meštana u ovom kraju.

Pojedini priznaju i da se sećaju otkrića autohtonog plemena Deroni u Priboju.

„Jeste, sećam se. To je sve policija oduzela. Nakon nekog vremena, sve je policija oduzela, a neko je, ko je bio pametan otišo na Kosovo, pa se sve to zataškalo, i sad polako gricka"‒ objašnjava jedan od tamošnjih meštana.

Ipak, Stubljanima, kao i onima u okolini, život protiče u svakodnevnim obavezama ‒ tokom smena u prodavnici koja čeka na mušterije, krojenja voća, ponekad malim nezgodama i popravkama. Vremena se nađe i za kafu sa gostima koji dođu sa svojim „skalamerijama za snimanje".

Tako na kafu svrate i komšije od kojih su neki, tokom poslednje sezone lova, ugledali terensko vozilo Zastava AR 51-55 iliti „kampanjolu", te da su naišli i na tragove kopanja u blizini Stubla.

Odvojena grana industrije

Južnomoravsku dolinu od Lepenice do Vranja, u arheološki kontekst smestila su istraživanja u 1964. godini, koja je obavio Milan Jovanović, arheolog Narodnog muzeja u Vranju.

Tom prilikom, zabeleženo je više novih nalazišta, od kojih je veći broj antičkih lokaliteta, među kojima je upravo Gradište, o kojem su najosnovniji podaci objavljeni u Prvoj knjizi Vranjskog glasnika, u izdanju Narodnog muzeja u Vranju koji je objavljen godinu dana nakon sprovedenih istraživanja.

Za ovaj lokalitet Kostadinovski kaže da „uopšte nije ni istražen", te da je problem što se na lokalitetima u ovom delu zemlje pojavljuju upravo divlji kopači koji devastiraju teren, nakon čega se dobar deo antikviteta iznosi iz države, jer ovde ništa i ne ostaje.

U vezi sa tim, sagovornik Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, koji je rukovodio projektom Podizanje svesti o značaju arheološkog nasleđa i unapređenje rada Srpskog arheološkog društva, u okviru kojeg je, pored 29 gradova, kaže da je o ovoj temi održao predavanje u Vranju.

„Te godine, 2018, mislim da je tad i bio donet novi Prostorni plan Grada Vranja ‒ tada je došlo do promene direktora u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Niš, a postavljen je ceo spisak lokaliteta, sa preko 200 arheoloških lokaliteta za koje se zna na području Grada Vranja podsećam… i predviđene su naravno zakonske odredbe šta ne sme da se radi i tako dalje… Međutim, ono što znamo iz kontakta sa kolegama, iz stručne literature i iz medija jeste da je na području Pčinjskog okruga i te kako aktivno i divlje traganje za arheološkim predmetima’’ ‒ objašnjava Crnobrnja.

Da podaci o rasprostranjenosti istog „nisu daleko od istine" potvrđuje i sam.

„Pa to je jedna odvojena grana industrije, slobodno možemo da kažemo industrije jer na zapadu, autori kada pišu o stepenu pljačkanja arheoloških antikviteta i ilegalne trgovine za Srbiju kažu da je to dostiglo gotovo industrijsku ravan", navodi Crnobrnja.

Iako smatra da bi veći centri u blizini granica trebalo da imaju opremljene institucije kulture, dodaje da to u vranjskom muzeju „nije slučaj", jer „arheološke postavke uopšte nema".

„Kakav je odnos u Vranju, to najbolje može da pokaže kada odete muzej da posetite. To je jedan od retkih muzeja koji su renovirali postavku, a da uopšte nemaju arheologiju. Iako su se proširili na drugu zgradu, iako su kolege zaposlene u muzeju tražile sredstva za pravljenje arheološke postavke. Koliko se ja sećam i dobili su ih, ja ne znam kako je to potrošeno" ‒ objašnjava on.

U vezi sa ovim, kao i drugim pitanjima, nakon nekoliko upućenih poziva i mejlova sa molbom da posetimo muzej i obavimo razgovor sa arheologom koji će nas upoznati sa zbirkom ‒ usledio je i odgovor u kojem se navodi da u ovoj Ustanovi „trenutno nema arheologa koji bi mogao da nam bude na raspolaganju za ovu temu", te da „u tako kratkom roku", odnosno u roku od 7 dana, „neće moći da nam izađu u susret".

Potom im je poslat upit u vezi sa predmetima koje bi ovaj muzej trebao da baštini na osnovu zvaničnih podataka, kao i u vezi sa tim da li arheolozi u muzeju trenutno sprovode bilo kakva istraživanja u okolini Stubla, ali na ta pitanja nije bilo pisanih odgovora.

Međutim, druga od ukupno dve institucije zaštite arheološkog nasleđa Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš (ZZZSK Niš), odnosno Aleksandar Aleksić, jedan od svega dvoje zaposlenih arheologa u ovoj instituciji, ukazao nam je na težinu problema koji uzrokuju divlji tragači arheološkog nasleđa.

„Ilegalna trgovina antikvitetima je četvrti izvor finansiranja međunarodnog terorizma. Droga, oružje, belo roblje i ilegalna trgovina antikvitetima. To uopšte nije mala stvar", navodi Aleksić.

U vezi sa postupanjem državnih institucija, čak i na konkretnom primeru prijave sumnje na ilegalno izvođenje arheoloških radova na lokalitetu Gradište, problem vidi u „u pogrešnom koordinatom sistemu".

„Nemamo kontinuitet. Da pođemo od svih nas. Svaka generacija, bar ovde na jugu, da se ograničimo na jugostok Srbije ‒ kreće od nule" ‒ zaključuje Aleksić.

Arheolozi

Da se „sakupljači" predstavljaju kao arheolozi, svedoči i sam monah Serafim koji takođe spominje džip koji je bio parkiran u blizini manastira.

Kako se njemu čini, „taj je sa sobom imao neku sondu i kopač", a monahu se predstavio kao arheolog.

U međuvremenu, rupe kod manastira u Kacapunu ‒ govore same za sebe.

„One su bile od ranije, pre nego što ću ja doći ovde, a neke su u međuvremenu dolazili i kopali’’ ‒ objašnjava monah Serafim.

Zabrinutost meštana Stubla u vezi sa njihovim prisustvom danas, navodi na pitanje ‒ ima li pravih arheologa možda u Stublu?

Odgovor Ministarstva kulture kaže da ne, jer je u proteklih godinu dana, na području Pčinjskog okruga izdato samo jedno rešenje kojim se odobrava vršenje arheoloških istraživanja, ali ne na području lokaliteta Gradište.

Isto je potvrdio i niški ZZZSK koji pored arheologa zaposlenih u muzejima i naučnim ustanovama, jedini ima ovlašćenja za izvođenje arheoloških radova.

„Da li neko radi ili ne... A taj ko to obavlja, on ne radi, on pljačka" ‒ kaže Aleksić.

U tome ih mogu sprečiti arheolozi, ali se pored velikog obima posla, suočavaju i sa ometanjima i verbalnim napadima.

Upravo, u vezi sa jednim od napada na Aleksića, saopštenjem od drugog aprila tekuće godine, oglasio se i sam niški ZZZSK, a ovaj slučaj u kontekstu odbrane arheološkog nasleđa prokomentarisao je i sam Aleksić.

„Pored svih problema sa kojima se susrećemo, još treba šta? Šta je sledeće ‒ da dolaze da nas šamaraju zbog posla koji radimo? Pa kako ćemo mi, uz sve ove probleme, kako ćemo mlađe generacije da animiramo da im predamo štafetu sutradan kad se takve stvari dešavaju", navodi Aleksić.

Upravo takvi, i slični slučajevi remete rad zavoda, koji inače posluju sa minimalnim kapacitetima.

„Pored Republičkog zavoda koji ima malo specifičniji zadatak u odnosu na naš, dvadesetak zaposlenih arheologa u zavodima u Srbiji su praktično sada, u fizičkom smislu ‒ poslednja linija odbrane arheološkog nasleđa od totalnog uništenja. Posle nas nema nikog" ‒ zaključuje Aleksić.

Oni koji čekaju na „štafetu", uglavnom su na terenu, nakon čega, po završenom poslu odlaze.

Uvid u to da su radeći izvan kancelarije neretko na par koraka udaljeni od onih koji izvode građevinske radove, navela je na pomisao da priče o kopačima u okolini Stubla mogu biti u vezi sa radovima na izgradnji gasovoda Interkonektora Republika Severna Makedonija ‒ Republika Srbija, ali ubrzo nas je razuverio i Uvid u dokument Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za deo ovog gasovoda na teritoriji Vladičinog Hana.

U njemu se ne navodi da postoji saglasnost za eksploatisanje mineralnih sirovina u blizini naselja Stubal i lokaliteta Gradište.

Umesto toga, eksploatisanje se, za potrebe tog projekta, kao što je vidljivo i na portalu GeoSrbija, u delu koji se odnosi na geologiju, obavlja jedino u rudniku Grot, odnosno kamenolomu i ležištu Momin Kamen kod Vladičinog Hana, kao i u ležištima Polom i Zabel.