Vranjanac napisao knjigu o Džonu Frotingamu, promocija u petak uveče

Promocija knjige "Džon V. Frotingam - zaboravljeni srpski dobrotvor", autora Tomislava Simonovića iz Vranja, biće održana u petak od 20 časova u Domu vojske u Vranju.

Kako je najavljeno, govoriće Dragoljub Kojčić, direktor i glavni urednik Zavoda za udžbenike, Ljubodrag Dimić, akademik i Tomislav Simonović, autor.

Knjigu je objavio Zavod za udžbenike na 580 strana, sa 524 fusnote i 350 dragocenih fotografija, pisama, svedočanstava.

Simonović, inače diplomirani hemičar iz Vranja, godinama je istraživao život i delo Frotingama.

Nudi na uvid višedecenijski humanitarni rad zaboravljenog, najvećeg srpskog dobrotvora.

Simonović je u knijzi posebno obradio Frotingamov boravak u Vranju, na otvaranju Srpsko-amerikanskog doma za srpsku ratnu siročad.

U okviru promocije u Domu vojske biće priređena izložba fotografija iz lične arhive Frotingama pod nazivom "Pamtimo dobrotvora".

Organizatori su Zavod za udžbenike i Fondacija "Džon Frotingam".

PROFIL

Veliki srpski dobrotvor, Džon V. Frotingam (1878-1935) bio je američki bogataš i filantrop koji je od početka Prvog svetskog rata pa do svoje smrti 1935. godine koristio sopstveni uticaj i novac da pomogne ratom uništenoj Srbiji. Značajan je za istoriju srpskog naroda u prvim decenijama 20. veka, ali je dugo bio izgubljen za istoričare. Počeo je da pomaže Srbiji za vreme Balkanskih ratova. Posle Cerske i Kolubarske bitke Srbiji je poslao prvu ratnu bolnicu sa 250 kreveta, sa hirurškim i medicinskim materijalom u vrednosti ondašnjih 200.000 dolara. Frotingam je posredstvom Jelene Lozanić, ćerke Sime Lozanića, s kojom se kasnije oženio, i jeromonaha Nikolaja Velimirovića, upoznao Mihajla Pupina, Pavla Hadži Pavlovića, predsednicu udruženja Srpska žena Darinku Grujić i druge viđenije članove srpske zajednice u SAD. Posredstvom Darinke Grujić sagledao je prilike u kojima živi srpski narod i zainteresovao se za načine zbrinjavanja ratnih siročadi. Okupacija Srbije poremetila je njegove planove za izgradnju domova za ratnu siročad. Srpsku ratnu siročad 1917. smestio je u privremene domove u Nici i u drugim francuskim gradovima. Sa Nikolom Pašićem stigao je na Krf gde je upoznao kralja Petra, Aleksandra Karađorđevića, Stepu Stepanovića, Živojina Mišića...

Najnovije vesti