Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Piše: Radoman Irić
Vranje - Da se situacija na jugu Srbije ne bi otrgla kontroli države u zoru 27. novembra 2000. iz Beograda je, pod zaštitom noći, a po nalogu Resora državne bezbednosti u Bujanovac stigla Jedinica za specijalne operacije (JSO).
Kolona crnih hamera sa oko 200 pripadnika crvenih beretki, kojima je komandovao pukovnik Milorad Ulemek Legija, tiho je ušla u Bujanovac, a specijalci su se gotovo u hodu rasporedili na ratne zadatke.
Na sajtu crvenih beretki ostalo je zapisano da je komandant Legija “briljantnom taktikom prevario teroriste i spasao grad“.
Dolazak ove specijalne jedinice iznenadio je i uznemirio pripadnike Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB).
Istoga dana, 27. novembra 2000. godine, u kasnim popodnevnim satima u Bujanovac je stigao Vojislav Koštunica, predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
On je do detalja pratio situaciju na jugu Srbije, a tog dana je u Beču napustio sednicu Saveta ministara Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i helikopterom doleteo u Bujanovac.
Ispred zgrade opštine dočekalo ga je više stotina bujanovačkih Srba sa pokličima „Vojo, Vojo“, „Srbija, Srbija“ i „hoćemo oružje“.
U svom dosta emotivnom govoru predsednik SR Jugoslavije je poručio Briselu, NATO-u, KFOR-u i onima koji su želeli da ga čuju da on nema nameru da ovaj problem rešava „upadanjem u vešto pripremljene klopke“.
Okupljenima je poručio da ostanu prisebni i obećao da će država svakog trenutka brinuti o njima i njihovoj bezbednosti, što je kod njih izazvalo burne ovacije, zbog čega su ga često prekidali.
U nastavku Koštunica je pred okupljenim Bujanovčanima izgovorio onu, kasnije mnogo puta citiranu rečenicu: „Ja želim da vas uverim da meni svaki dan počinje i završava se mislima o Bujanovcu“.
Nova blokada magistralnog puta
Bez obzira na sve okolnosti situacija u Bujanovcu, ali i celoj Kopnenoj zoni bezbedosti ostala je krajnje napeta i naelektrisana.
Naoružani Albanci su se u brdima iznad Bujanovca i celoj KZB proteklih dana tokom ofanzive dobro rasporedili i učvrstili svoje položaje.
Uporedo sa tim rastao je strah kod Srba koji su se osećali krajnje nebezbedno, s obzirom da je nova demokratska vlast u Beogradu tek formirana.
Istovremeno u Bujanovcu su, kao i u celoj Srbiji, delovali razni krizni štabovi, a veliki broj pristalica Slobodana Mloševića, koji je izgubio predsedničke izbore, verovali su u njegov skori povratak i sve radili da do toga dođe što pre.
Zato su socijalisti u celoj Srbiji, pa i na jugu republike, rovarili i u institucijama i van njih, pripremajući se tako za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 23. decembar.
U takvoj klimi Srbi sa Kosmeta i iz Bujanovca, potpomognuti istomišljenicima pre svega iz Vranja, ali i susednih opština Pčinjskog okruga, 13. decembra 2000. godine, najpre su ponovo blokirali magistralni put Niš – Skoplje, a potom organizovali nove mitinge.
Prvi u centru grada, na kome se prema novinskim izveštajima, bilo okupilo oko 5.000 pristalica brzog i efikasnog rešenja krize u Bujanovcu.
Drugi miting i blokada puta istoga dana popodne organizovani su u selu Davidovac, na kome je prema izveštajima bilo oko 1.000 učesnika.
Iza oba okupljanja ostalo je nejasno ko ih je, kako i sa kojim ciljem organizovao.
U izveštajima iz decembra 2000. godine ostalo je zapisao da su tih dana u Vranju i Bujanovcu održani brojni sastanci i dogovori predstavnika vlasti, državnih organa, partija, organizacija, formalnih i neformalnih grupa.
U tim izveštajima najčešće pominjani učesnici događanja bili su Novica Zdravković, načelnik MUP Vranje, Dragan Golubović Golub iz Vranja, Zoran Knežević, predsednik vranjskih socijalista i drugi likovi iz političkog ili kriminalnog miljea.
Kako je sa blokadom nastavljeno i sutradan iz Beograda je u Bujanovac iznenada stigao Nebojša Čović, potpredsednik prelazne Vlade.
On je revoltiranim građanima doneo poruku predsednika SRJ Vojislava Koštunice „da će Srbi na ovim prostorima biti zaštićeni od albanskih ekstremista“.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
