Sterijino pozorje je u okviru izdavačke delatnosti pre desetak dana objavilo kapitalno izdanje - monografiju o pozorišnom reditelju Egonu Savinu (autora Aleksandra Milosavljevića), rekao je u Vranju Miroslav Miki Radonjić, direktor Sterijinog pozorja, promovišući najnovija izdanja te pozorišne institucije na 45. Borinim pozorišnim danima u Vranju.
"Sterijino pozorje i Udruženje dramskih umetnika Srbije pre tri godine odlučili su da ustanove Nagradu Dejan Mijač za rediteljski opus, za one stvaraoce koji su odigrali veliku ulogu u razvoju teatra na ovim prostorima.
Prvi laureat je Egon Savin, a o nagradi je odlučivao žiri u kome su bili Nebojša Bradić, Milivoje Mlađenović i Nebojša Dugalić.
Nagrada je bijenalna (dodeljuje se na dve godine), s tim što smo se dogovorili s udruženjem da nagrada bude trijenalna, kako bismo pojačali njenu specifičnu težinu.
Imamo ove godine i drugog dobitnika, to je Slobodan Unkovski, a kao deo nagrade sledi objavljivanje monografije o laureatu.
Dizajn za monografiju Egon Savin - život u pozorištu delo je Sonje Vidaković Savić, mislim da je uradila sjajan posao i ovo je grafički model po kome će se i ubuduće raditi ta edicija", rekao je Radonjić.
Jedna od dragocenih tekovina izdavačke delatnosti Sterijinog pozorja od 1965. godine je časopis Scena, koji izlazi u kontinuitetu od prvog broja.
Reč je o najznačajnijem pozorišnom časopisu na prostoru bivše Jugoslavije, naglasio je Radonjić.
"Objavljujemo četiri broja godišnje na srpskom jeziku, a do pre neku godinu izlazilo je i izdanje na engleskom, sa prevodima domaćih autora.
Planiramo da izdanje na engleskom obnovimo od naredne godine, ali u elektronskoj formi.
Bilo je sugestija iz regiona, pre svega iz Hrvatske i Slovenije, gde mlađi čitaoci ne znaju ćirilicu, da imamo latiničnu verziju.
Izašli smo im u susret, pa od pre dve godine Scenu objavljujemo u latiničnoj verziji na našem veb-sajtu", rekao je Radonjić.
Kada je reč o knjigama, Sterijino pozorje ih objavljuje kroz tri biblioteke - Sinteze i Dramaturški spisi, koje sadrže uglavnom naučne radove vezane za istoriju i teoriju pozorišta, dramaturgiju i teatrologioju.
U okviru te dve biblioteke, koje su pokrenute ranije, pojavljuju se i eseji.
Tu je i biblioteka novijeg datuma - Ekspozicije - u okviru koje se objavljuju džepna izdanja.
"U okviru te biblioteke objavljujemo knjige autora koji su ostavili dublji trag kako u pozorišnoj praksi, tako i u pozorišnoj teoriji.
U okviru prve dve biblioteke, objavili smo knjige eseja poput izdanja Ptica na gozbi Nebojše Bradića, koja predstavlja beleške o svetu pozorišta i svetu u pozorištu.
Nebojša Bradić, inače najpoznatiji kao reditelj, tekstove u toj knjizi pisao je različitim povodima i u različitim periodima.
Knjiga nam predstavlja Bradića kao multiumetnika i čoveka koji je odigrao bitnu ulogu u formiranju kulturne politike kod nas, jer on je bio i ministar kulture, direktor Kruševačkog pozorišta, Beogradskog dramskog pozorišta, Ateljea 212, Narodnog pozorišta u Beogradu...", rekao je Radonjić.
U okviru biblioteke Sinteze, pak, objavljena je knjiga Smisao drame, nažalost lane preminulog autora Zorana Đerića, pesnika, teatrologa, pozorišnog kritičara, direktora Pozorišta mladih, direktora SNP-a, selektora mnogih festivala...
"Đerić se u knjizi bavio različitim temama - najveći deo knjige vezan je za smisao drame, tu su i tekstovi o Joci Saviću, Joakimu Vujiću, analiza drama Atanasija Nikolića, Laze Telečkog i drugih pisaca.
Obrađuje i drame Danila Kiša na Sterijinom pozorju, te dramatizacije Andrićevih dela na Sterijinom pozorju.
Đerić je bio čovek koji je pre svega bio pesnik, ali se na ozbiljan način bavio pozorištem.
Objavljivanje ove knjige bio je naš mali dug prema čoveku koji je dugi niz godina bio i urednik časopisa Scena i jedno vreme pomoćnik direktor Sterijinog pozorja", podvukao je Radonjić.
Izdavačka delatnost jedna je od najvažnijih delatnosti Sterijinog pozorja, dodao je Radonjić, u sklopu koje se, između ostalog, kao rezultat rada Dokumentaciono-istraživačkog centra pojavljuje Godišnjak pozorišta Srbije.
Poslednji objavljeni broj, koji je promovisan u Vranju, je broj za 2022/2023. godinu, dok se očekuje izlazak narednog godišnjaka za 2024/2025. godinu.
"Izrada godišnjaka najviše zavisi od dinamike kojom dobijamo podatke od naših pozorišta.
Uvek kada dolazim u srpska pozorišta volim da naglasim da je važno da nam pošalju ažurirane podatke za ovu jedinstvenu publikaciju jer će ona, za trideset, četrdeset, pedeset godina, kada neko bude proučavao istoriju pozorišne umetnosti u Srbiji, biti nezaobilazan izvor informacija", naveo je Radonjić.
Direktor Sterijinog pozorja je na kraju podsetio da je pozorište "efemerna umetnost".
"Traje u tom jednom trenutku, a ono što je zapisano među koricama knjiga ostaje kao trajno svedočanstvo o toj plemenitoj umetnosti", rekao je na kraju promocije Radonjić.
