Vranje/Beograd - Uprkos upozorenjima EU i protivljenju domaće javnosti, Srbija je nastavila da razvija napredni, u Kini proizveden, sistem nadzora, pokazuju poverljivi dokumenti u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
Dokumenti do kojih je došao RSE sadrže detalje kupovine komponenti za proširenje zaštićene eLTE mreže, koja je zasnovana na kineskoj Huavej tehnologiji, a povezuje kamere za video nadzor, policijske terminale i komandne centre
Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).
To je prvi pisani trag o razvijanju mreže na koju se oslanja projekat Siguran grad, program koji je pokrenut još 2017, kada su MUP Srbije i kineska kompanija Huavej potpisali "Sporazum o strateškom partnerstvu za uvođenje eLTE tehnologija i rešenja za Siguran grad u oblasti javne bezbednosti".
Dok je srž projekta Siguran grad uvođenje sistema inteligentnog video nadzora, eLTE mreža predstavlja platformu za zaštićenu komunikaciju i prenos podataka unutar takvog sistema.
Nabavka opreme, softvera i usluga za proširenje eLTE komunikacione mreže sprovedena je u martu 2024, pod oznakom poverljivo.
Među stavkama narudžbine nalazi se značajno povećanje dispečerskog sistema koji koristi eLTE mrežu, uključujući i GIS softver za pristup izvorima koji proširuje mogućnost pregledavanja snimaka sa kamera na određenim lokacijama.
Stručnjaci sa kojima su razgovarali novinari RSE naveli su da 35 jedinica naručenih od kompanije Huavej može podržati do 3.500 dodatnih kamera na proširenoj eLTE mreži.
"Namerno su proširili kapacitet da podrže 3.500 kamera, "rekao je Konor Hili, direktor istraživanja u IPVM-u, istraživačkoj firmi iz oblasti nadzora.
"To sugeriše da planiraju da instaliraju kamere u tom obimu", dodao je on.
Projekat Siguran grad prvobitno je podrazumevao postavljanje 1.000 Huavej kamera samo na teritoriji grada Beograda uz najavu da će se projekat širiti i na ostatak Srbije.
Iako iz dokumenta o nabavci dodatne opreme za eLTE mrežu, nije jasno gde će 3.500 kamera biti korišćeno – ovo predstavlja značajan porast nadzornih kapaciteta.
"Povećavaju kapacitete prilično značajno," smatra Hili.
"Ako se ovo implementira u Beogradu, ukazivalo bi na gustinu kamera retko viđenu van Kine", navo je Hili.
MUP Srbije i kompanija Huavej nisu odgovorili na zahtev RSE za komentar do objavljivanja ovog teksta.
Dokument pod nazivom "Poverljivo – porudžbina opreme za proširenje eLTE sistema u Republici Srbiji" dostupan je na dark netu nakon hakerskog napada na digitalnu infrastrukturu srpske IT kompanije Informatike AD, u junu 2025.
Procurelo je više od 1,7 miliona dokumenata, uključujući oko 200 dokumenata koji se odnose na nabavke Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, većinom za kupovinu računarske opreme.
Novinari RSE sproveli su unakrsnu proveru dokumenata kroz javno dostupne baze podataka - pretragom firmi, pojedinaca, kao i određenih detalja koji su vidljivi na samim dokumentima, poput potpisa i pečata.
Dokument o poverljivoj porudžbini opreme za eLTE sistem kompanije Huawei u bazi podataka firme Informatika označen je kao nabavka za MUP.
Informatika AD je za RSE potvrdila da je bila meta hakerskog napada, ali nije odgovorila na pitanja o nabavci Huavej opreme za policiju Srbije.
Šta znači proširenje projekta Siguran grad
O obimu, veličini i troškovima srpskih nadzornih projekata sa Huavejom zna se vrlo malo, a srpske vlasti su u poslednjih nekoliko godina nastojale da drže sisteme "Sigurnog grada" daleko od očiju javnosti, usred međunarodne kritike, pravnih izazova i protesta. Potpisivanjem Sporazuma o strateškom partnerstvu između MUP-a Srbije i kineske kompanije Huavej 2017. godine, otvorena su vrata za uvođenje inteligentnog video nadzora koji se oslanja na eLTE bežičnu mrežu a koji bi, prema najavama tadašnjih čelnika policije, trebalo da doprinese "efikasnijem otkrivanju i sprečavanju krivičnih dela". U praksi to znači da je instalirano na hiljade kamera za video nadzor, sa naprednim softverom za prepoznavanje lica čime je otvorena mogućnost da se eLTE mreža koristi ne samo za bezbednu komunikaciju policije već i za potencijalno, masovno praćenje građana. Na to već godinama upozoravaju domaće i međunarodne organizacije, uključujući Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i Evropski parlament, podsećajući da Srbija još nema adekvatan zakonski okvir kojim je regulisana obrada biometrijskih podataka. Svi dosadašnji pokušaji vlade da proširi upotrebu biometrijskog nadzora nailazili su na snažan otpor aktivista za ljudska prava i privatnost zbog potencijalne zloupotrebe kineske opreme u cilju praćenja i zastrašivanja građana, učesnika antivladinih protesta. Zbog protivljenja stručne javnosti, poslednji predlog za izmene policijskih zakona kojim bi se omogućilo korišćenje masovnog biometrijskog nadzora povučen je iz procedure usvajanja krajem decembra 2022. godine i od tada nije bilo javnih predstavljanja novih zakonskih rešenja. Iako iz MUP-a sve vreme navode da se nabavljena tehnologija za prepoznavanje lica još ne koristi, javno dostupna dokumenta pokazuju da su opremu koja poseduje takvu tehnologiju osim policije u međuvremenu nabavile i brojne lokalne samouprave. Korišćenje kineske tehnologije za nadzor u Srbiji izazvalo je zabrinutost na međunarodnom nivou, posebno unutar EU, s obzirom na tvrdnje o potencijalnim sigurnosnim rizicima i zavisnosti od Kine. Srbija, kao kandidat za EU, nalazi se pod lupom po pitanju usklađivanja sa evropskim standardima u oblasti privatnosti i bezbednosti. U aprilu 2021, dve godine nakon što je projekat "Siguran grad" pokrenut u Beogradu, grupa poslanika Evropskog parlamenta poslala je pismo tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Aleksandru Vulinu, izražavajući zabrinutost da Beograd rizikuje da postane "prvi grad u Evropi čiji je ogroman deo teritorije pokriven tehnologijama masovnog nadzora". Primedbe su se odnosile i na nabavku tehnologije bez ikakve transparentnosti, zbog čega su poslanici Evropskog parlamenta zatražili dodatne informacije o javnim nabavkama i postavljanju Huawei kamera visoke rezolucije, kao i o korišćenju biometrijskog masovnog nadzora. Francuska poslanica Gvendolin Delbo Korfild je godinu dana kasnije objavila da su "sva pitanja o nabavci, instalaciji i korišćenju kineskih kamera ostala bez odgovora". Projekat "Siguran grad" je sprovođen uz izrazitu tajnost. Ugovori sa Huavejom su klasifikovani kao poverljivi, ne zna se tačan broj kamera, njihove lokacije i troškovi implementacije. U ranijim saopštenjima, Huavej je isticao da je samo proizvođač i prodavac, te da odgovornost za način korišćenja njihove tehnologije na kraju leži na korisniku.
Porudžbina od kompanije Huavej za proširenje eLTE sistema uključuje novu opremu i softver, od praćenja novih baznih stanica i upravljanja glasovnim pozivima, do poboljšanja video nadzora i analitičkih alata.
Narudžbina takođe sadrži garanciju i usluge instalacije i održavanja na terenu koje obavljaju inženjeri obučeni u firmi Huavej.
Kako se iz dokumenta može videti, oprema, softver i usluge se isporučuju sa značajnim popustom.
Ukupna cena pre poreza za ovu nabavku iznosila je više od 3 miliona dolara (2,6 miliona evra), ali je nakon obračunatog popusta na fakturi smanjena na 1,2 miliona dolara (1 milion evra), što predstavlja popust od 57 odsto i uštedu veću od 1,7 miliona dolara (1,5 miliona evra).
Paket softvera i opreme koji uključuje, između ostalog, GIS softver za pristup izvorima koji omogućava mreži da podrži do 3.500 kamera, dobio je posebno veliki popust.
Faktura za ovaj paket iznosi 1,1 milion dolara (961.501,72 evra), ali je na njega primenjen popust od 92 odsto, pa je cena pre poreza smanjena na samo 71.371,71 dolara (69.087,69 evra).
Dokumenti ne objašnjavaju zašto je Huawei ponudio ovako velike popuste.
"Najverovatnije objašnjenje za mene je da Huawei očekuje dugoročniji odnos sa srpskom vladom," rekao je Konor Hili.
"Ponekad nije pitanje novca za Huavej, već više o odnosu između Srbije i Kine", dodao je on.
Zabrana ili ograničenje korišćenja Huawei opreme
Iako je Huavej privatna kompanija, izabrana je za vodećeg nacionalnog predstavnika za razvoj telekomunikacione opreme od strane Kineske komunističke partije, a američka vlada je stavila kompaniju na crnu listu zbog veza sa kineskom vojskom i zabrinutosti da oprema može biti korišćena za špijunažu. Evropske vlade, kao i zemlje poput Australije i Kanade, uvele su različite restrikcije na korišćenje Huavej tehnologije zbog pitanja nacionalne bezbednosti. Uprkos ovim zabrinutostima, srpska vlada je nastavila saradnju sa Huavejom i drugim kineskim tehnološkim kompanijama, dok je Beograd produbio svoje veze sa Pekingom kroz brojne infrastrukturne projekte i sve veće prisustvo kineskih kompanija.
