Za Vranje news iz Malmea
Vranje/Malme - Uprkos geografskoj udaljenosti, Hormuški moreuz ostaje ključni faktor u globalnoj energetskoj jednačini, kroz koji prolazi značajan deo svetskih isporuka nafte i gasa.
Svaki poremećaj u ovom regionu ne odražava se samo na zemlje Zaliva, već se njegov uticaj brzo prenosi na evropska tržišta, uključujući i Srbiju.
O ovoj temi, ali i o potencijalu povezivanja lokalne zajednice sa međunarodnim partnerima, za Vranje news su govorili jordanski preduzetnik Mamuon Al-Shdifat i Ljubomir T. Dević, učitelj jezika i dugogodišnji radnik u obrazovanju u Švedskoj.
Vranje news: Koliko je kriza u Hormuškom moreuzu zaista relevantna za Srbiju, ali i za Skandinaviju?
Mamuon Al-Shdifat: „Iako se možda čini dalekom, ova kriza ima direktan ekonomski efekat. Ne kroz fizički prekid snabdevanja, već kroz cene. Kada globalno tržište reaguje, Srbija, ali i skandinavske zemlje, to brzo osete – kroz cene goriva, inflaciju i troškove života.“
Gde vidite glavne slabosti Srbije u ovom kontekstu?
Mamuon Al-Shdifat: "Glavni izazov je strukturna zavisnost – visok uvoz energenata, ograničeni pravci snabdevanja i oslanjanje na mali broj partnera. To je nešto što se mora dugoročno menjati kroz diverzifikaciju i nove ekonomske veze".
Kako vaša ekspertiza može pomoći lokalnim sredinama poput Vranja?
Mamuon Al-Shdifat: „Kao neko ko govori arapski i poznaje poslovnu kulturu Bliskog istoka, mogu pomoći u otvaranju vrata ka novim tržištima. Postoji ogroman potencijal za saradnju u trgovini, investicijama i obrazovanju. Kao predsednik Skandinavske akademije u Švedskoj, želim da povežem regione – Balkan, Skandinaviju i arapski svet.“
Ljubomire, kako vi vidite svoju ulogu u ovom procesu?
Ljubomir T. Dević: „Moj fokus je na obrazovanju i jezicima. Govorimo o vremenu kada su komunikacija i razumevanje kultura ključni. Vranje može imati koristi kroz obrazovne projekte, razmenu učenika i digitalne inicijative, poput AI tehnologija. Takođe, iskustvo iz švedskog obrazovnog sistema može doprineti razvoju novih metoda rada.“
Šta konkretno Vranje može očekivati od ove saradnje?
Mamuon Al-Shdifat: "Pre svega – povezivanje. Ne samo ekonomsko, već i kulturno i obrazovno. To znači nove prilike za mlade, pristup širem tržištu i jačanje lokalne ekonomije".
Ljubomir T. Dević: „Dodao bih i dugoročnu perspektivu – ulaganje u znanje, jezike i međunarodnu saradnju. To je ono što male sredine može učiniti konkurentnim u globalnom svetu.“
Kriza u Hormuškom moreuzu otkriva suštinsku istinu: u međusobno povezanom svetu, geopolitičke krize više nisu daleke — one su bliže nego što se čini i imaju dublji uticaj nego što se očekuje.
Za Srbiju, a posebno za gradove poput Vranja, odgovor ne leži samo u praćenju globalnih kretanja, već i u aktivnom stvaranju novih veza.
Upravo u tome leži prilika – da se iz izazova rodi nova saradnja i razvoj.
O moreuzu
Hormuški moreuz je uski morski prolaz na izlazu iz Persijskog zaliva i predstavlja ključnu tačku svetske trgovine naftom. Kroz njega svakodnevno prolazi oko četvrtina ukupne svetske trgovine naftom, što ga čini jednim od najvažnijih trgovačkih pravaca na planeti. Moreuz se nalazi unutar teritorijalnih voda Irana i Omana, a na najužem delu širok je svega 33 kilometra. Kroz njega brodovi izlaze iz Persijskog zaliva prema Omanskom zalivu i dalje prema svetskim tržištima. Analitičari Goldman Sachs-a upozoravaju da zatvaranje Hormuškog moreuza podiže cene nafte iznad 100 dolara po barelu. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, svako povećanje cene nafte za 10 odsto podiže inflaciju u razvijenim zemljama za oko 0,4 procentna poena. Hormuški moreuz je jedno od najosetljivijih geopolitičkih mesta u svetu – svaki poremećaj u njegovom prometu može imati trenutni i ozbiljan uticaj na globalnu ekonomiju.
